TE Kostolac B - višestruka dobit od prodaje pepela

Stvaraju se uslovi da pepeo postane sirovina koja će se često koristiti u domaćem građevinarstvu. Očekuje se da u narednom periodu on bude nezaobilazan prilikom izgradnje infrastrukturnih projekata. Mašinski inženjer Goran Stefanović, angažovan na poslovima za odvod produkata sagorevanja u TE Kostolac B, ukazuje na činjenicu da će prodaja pepela imati dalekosežne pozitivne učinke za poslovanje kostolačkog ogranka EPS-a, piše EPS Energija.

Realizovan je prvi ugovor sa fabrikom cementa CRH Srbija iz Popovca o prodaji 12.000 tona pepela i 5.000 tona šljake iz Termoelektrane Kostolac B.

„Sa ovom cementarom nedavno je potpisan ugovor prema kojem se kupac obavezao da će u narednom periodu preuzeti još 30.000 tona letećeg pepela koji proizvode termokapaciteti locirani u Kostolcu“, kaže Stefanović objašnjavajući da je u zamenu sistema za prijem, pripremu i transport pepela i šljake u TE Kostolac B uloženo oko 35 miliona evra, od toga 25 miliona evra iz kredita EBRD i 10 miliona evra iz sopstvenih izvora Elektroprivrede Srbije.

Ova investicija u nove tehnologije omogućila je da TE Kostolac B dobije novi sistem koji se odlikuje znatno višim stepenom energetske, ekološke i ekonomske efikasnosti, tako da je omogućena ekstrakcija suvog pepela posebnim sistemom i njegova prodaja u komercijalne svrhe.

Preduslov za korišćenje pepela bila je odluka da se u domaćem zakonodavstvu on klasifikuje kao građevinski materijal.

„Proglašenje pepela za građevinski materijal je od velikog značaja za ogranak TE-KO Kostolac, ali i za EPS, ako se zna kolika je taksa za odloženi pepeo. Potpisivanjem ugovora i prodajom pepela ostvareni su izuzetni ekonomski rezultati, smanjen negativni uticaj na životnu sredinu uz povećanje energetske efikasnosti. Pored pozitivnih iskustava vezanih za zaštitu životne sredine, sistem će doneti niz ekonomskih koristi EPS-u, i to ne samo prodajom pepela već i uštedama koje će nastati prestankom obaveze plaćanja taksi na odloženu količinu pepela i šljake. I sam sistem je daleko energetski efikasniji i potrebno je mnogo manje energije kako bi se ista količina pepela i šljake transportovala do deponije pepela Ćirikovac“, navodi Stefanović.

Deponije pepela postajaće manje u narednom periodu, čime se stvaraju uslovi za efikasniju zaštitu životne sredine.

Deponije

U termoelektranama u Srbiji godišnje se potroši 35 do 40 miliona tona uglja, pri čemu nastane oko 5,6 miliona tona elektrofilterskog pepela. Pepeo se godinama odlagao na deponijama u neposrednoj blizini termoelektrana, ali i u blizini rečnih tokova i naseljenih mesta. Te deponije zauzimaju oko 1.600 hektara plodnog zemljišta.

„Ukoliko se ne primene mere zaštite, pepeo može lako da se prenosi vazdušnim strujanjem i na taj način utiče na kvalitet vazduha, tla, na biljni svet i površinske vode. Zato su projekti u ovoj oblasti koje smo uradili i koje planiramo izuzetno značajni“, rekao je Stefanović.