Energetska efikasnost – uslov rentabilnosti proizvodnje u NIS-u

BM

Transformacija NIS-a iz nacionalne naftno-gasne kompanije u međunarodni energetski holding sprovodi se kroz formiranje Bloka Energetika, čiji je zadatak povećanje rentabilnosti proizvodnje kroz realizaciju projekata energetske efikasnosti. Pored smanjenja potrošnje energije u procesima proizvodnje i prerade nafte i gasa primarni projekti su proizvodnja toplotne i električne energije iz rastvorenog i prorodnog gasa, instaliranje geotermalnih stanica na starim bušotinama kao i korišćenje obnovljivih izvora energije. (foto: Aleksej Belov, izvršni direktor Bloka Energetika NIS-a)

Zbog ekonomske krize, koja već nekoliko godina traje u celom svetu kompanije teže maksimalnoj efikasnosti u radu uz minimalne troškove. Jedan od načina optimizacije troškova i povećanja rentabilnosti poslovanja jeste primena principa energetske efikasnosti u radu kompanije. Statistika kaže da se pri promišljenoj i doslednoj primeni principa energetske efikasnosti, troškovi u tom segmentu mogu smanjiti do 40%. O prioritetnim projektima i o tome kako se principi energetske efikasnosti koriste u radu najuspešnije srpske kompanije za Balkanmagazin govori Aleksej Belov, izvršni direktor Bloka Energetika Naftne industrije Srbije.

Kako je doneta odluka da se u okviru NIS-a oformi Blok Energetika? Koji su vam ciljevi bili postavljeni na početku rada?

U 2011. godini Odbor direktora NIS-a usvojio je Strategiju dugoročnog razvoja Kompanije za period do 2020. godine. Jedna od odredbi ove strategije predviđa transformaciju NIS-a iz nacionalne naftno-gasne kompanije u međunarodni energetski holding. U cilju realizacije tog zadatka, doneta je odluka da se u okviru NIS-a formira Blok Energetika – poseban specijalizovani organizacioni deo unutar Kompanije.

Naš primarni zadatak je realizacija projekata koji su u vezi sa generacijom toplotne i električne energije. Zapravo, to i jeste pretvaranje NIS-a u energetsku kompaniju. Trećeg jula 2013. napravili smo prvi korak: u okviru realizacije programa iskorišćavanja rastvorenog gasa puštena je u eksperimentalni rad prva mala kogeneraciona elektrostanica kapaciteta oko 1 MW, nedaleko od Sirakova (opština Veliko Gradište). O programu iskorišćavanja rastvorenog gasa kasnije ću pričati malo više, za sada ću samo reći da je NIS prva kompanija na Balkanu koja primenjuje takve tehnologije u svom radu. Pre nas, to niko nije radio.

Ako ćemo pričati o perspektivama razvoja kapaciteta za generaciju struje, mogu da vam kažem da tokom naredne tri godine planiramo da u svom aktivu imamo ukupno do 500 MW generatorskih kapaciteta.

Ne manje ozbiljan zadatak koji nam je bio postavljen jeste povećanje energetske efikasnosti rada svih organizacionih delova NIS-a, u prvom redu naših najvećih potrošača energetskih resursa – blokova Prerada i Istraživanje i proizvodnja.

Mi imamo tri ključna pravca poslovanja. Prvo, to su mere za smanjenje energetske potrošnje, pre svega otkrivanje i otklanjanje žarišta neracionalnog korišćenja energetskih resursa. Reč je o merama štednje i regulisanja korišćenja energije administrativnim resursima, ali i o investiranju u opremu novog tipa koja u svom radu koristi tehnologije koje štede energiju.

a-belov

Drugo, korišćenje postojećih resursa NIS-a, kao što je rastvoreni gas koji sam već pomenuo, za stvaranje sopstvenih generatorskih kapaciteta. Primer može biti naš dugoročni program iskorišćavanja rastvorenog gasa putem kogeneracije: mi taj gas, koji se obično spaljuje na baklji, koristimo za proizvodnju električne i toplotne energije. Samo do kraja tekuće godine planiramo da na nalazištima NIS-a postavimo osam kogeneracionih modula ukupnog kapaciteta 7,65 MW. Oni će biti postavljeni na lokacijama Velebit, Kikinda, Turija, Boka, Bradarac, Maljurevac, Sirakovo i Srbobran. Obim sredstava koja ćemo uložiti u taj projekat samo u ovoj godini premašuje 10 mil. evra, i to je tek prva faza programa iskorišćavanja rastvorenog gasa. Do kraja 2014. godine planiramo da na bušotinama Kompanije instaliramo 14 kogeneratora ukupnog kapaciteta oko 25 MW, a vrednost investicija premašiće 30 miliona evra.

Još jedan naš interni resurs jesu stare bušotine, oko 80 komada, koje sada testiramo na lokacijama nedaleko od Nakova i Kikinde. Za nas su interesantne mogućnosti razvoja geotermalnih projekata na tim bušotinama, za generaciju toplotne, odnosno električne energije. Trenutno radimo na pripremi pilot-projekta na lokaciji Nakovo, gde planiramo da instaliramo geotermalnu stanicu kapaciteta 1 MW. Nije manje interesantna ni perspektiva saradnje sa gradom Kikinda: ako budemo uspeli u njenoj realizaciji, možemo da prebacimo celokupno snabdevanje grada toplotnom energijom na geotermalne izvore, jer broj starih bušotina to dozvoljava. Takvi projekti imaju niz prednosti: ne zahtevaju velika kapitalna ulaganja (oko 50 posto troškova su troškovi bušenja), a i ne nose veliki rizik, jer mi već preliminarno znamo mogućnosti i karakteristike bušotina. Generalno, naš plan je da dovedemo naše kapacitete u segmentu geotermalne generacije do nivoa od 30 MW. Ako uzmemo u obzir da u našem radu, kao i uvek, planiramo da koristimo najsavremenije tehnologije, ukupan iznos investicija iznosiće nekoliko desetina miliona evra. Sada ne bih ulazio u detalje, jer upravo radimo na razradi projekata.

Ako govorimo o preradi, tu imamo veliku količinu sekundarne toplote, koja se, takođe, može iskoristiti u drugim tehnološkim procesima, čime se smanjuju troškovi energenata.

Ta dva pravca su ključna za povećanje nivoa energetske efikasnosti.

I, najzad, treći pravac – velika generacija, tj. učešće u projektima čiji je cilj komercijalna generacija energije za rad na domaćem i regionalnom tržištu električne energije. Ovde razmatramo dva osnovna projekta: TE TO Pančevo kapaciteta 200 MW, projekat koji je praktično spreman za realizaciju, i rekonstrukcija TE TO Novi Sad, s povećanjem kapaciteta stanice na 240 MW. Trenutno se zajedno sa slovačkom kompanijom GGE vode pregovori s vlasnicima – Elektroprivredom Srbije i gradskim vlastima Novog Sada.

Realizacija projekata iz sve tri oblasti jeste obavezan uslov da bi se kompanija s pravom mogla nazvati energetskom i energetski efikasnom, a time i konkurentnom i rentabilnom. Važno je da se te mere ne realizuju pojedinačno, već u okviru velikog i dobro osmišljenog programa, onda će i efekat od njegove realizacije biti maksimalan.

Hteli bismo malo više detalja o energetskoj efikasnosti. Sada je već svima jasno da je u današnjim uslovima uvođenje tehnologija koje štede energiju i racionalno korišćenje resursa jedan od puteva za očuvanje rentabilnosti poslovanja, koje je najpre u vezi sa proizvodnjom s velikom potrošnjom energije, kao u slučaju NIS-a. Kako vaša kompanija rešava takav zadatak?

Situacija u Srbiji, ako govorimo o energetskoj efikasnosti, ima mnogo prostora za unapređivanje. Prema stručnim procenama na uličnu rasvetu u Srbiji troši se i do 50% više energije nego u zemljama Evropske unije. U proseku, u Evropskoj uniji jedan metar kvadratni zahteva trošak energije od 100 Kvt/č, a u Srbiji – od 120 do 150 Kvt/č godišnje, prema tome možemo još da radimo na poboljšanju pokazatelja.

Realizacija programa energetske efikasnosti u NIS-u počela je pre nekoliko godina. Jedan od prioritetnih pravaca, gde mi radimo s kolegama iz Bloka Prerada, jeste rafinerija NIS-a u Pančevu. Apsolutno je jasno da troškovi energenata iznose oko 60% od ukupnog obima troškova rafinerije, i tu postoji manevarski prostor u smislu povećanja nivoa efikasnosti njihovog korišćenja. Administrativne mere, povećanje radne discipline, uvođenje sistema monitoringa trošenja energenata prilično brzo daju pozitivan efekat. Pored toga, izvršena su određena ulaganja u obnavljanje opreme: zamenjena je termoizolacija na procesnim pećima postrojenja za atmosfersku destilaciju i korigovan je režim njihovog rada, zatim je regulisan rad elektromotora na nizu postrojenja, povećana je količina električne energije koja se proizvodi u samoj rafineriji. Sve to koštalo je Kompaniju oko 700 mil. dinara, a na osnovu rezultata 2012. godine, ekonomski efekat iznosi oko dve mlrd. dinara. Važno je naglasiti i to da je ozbiljan doprinos povećanju energetske efikasnosti rada cele rafinerije dalo puštanje u rad postrojenja lakog hidrokrekinga MHC/DHT, konstruisanog uz primenu najsavremenijih tehnologija koje štede energiju.

Na kraju smo uspeli da ozbiljno korigujemo pokazatelj prosečne potrošnje za proizvodnju energetskih resursa. Recimo, nekada smo trošili 161,5 kilograma uslovnog goriva za proizvodnju tone pare, a sada je ovaj pokazatelj smanjen na 138,4 kilograma. Siguran sam u to da je realno smanjenje troškova rezultat korišćenja najsavremenijih tehnologija u našem radu i orijentacije na najbolje svetske prakse. Kako mi se čini, stručnjacima će biti zanimljivo saznanje da je pokazatelj trošenja energenata u Rafineriji Pančevo izračunat prema metodi Solomon: sa 182 boda u 2009. godini spao je na 161 bod u 2012, a do 2020. godine planiramo da ga dodatno smanjimo do 105 bodova.

Razume se, mi ne nameravamo da se zaustavimo na tome. Program povećanja energetske efikasnosti rada Bloka Prerada za 2013/2014. predviđa optimizaciju rada kompresorskih i pumpnih sistema Rafinerije Pančevo i još čitav niz tehničkih i tehnoloških intervencija. U skladu s planom, ukupna vrednost investicija samo u rast energetske efikasnosti prerade u navedenom periodu treba da iznosi oko dve mlrd. dinara.

Ipak, vaše aktivnosti u oblasti energetske efikasnosti ne ograničavaju se samo Blokom Prerada?

Da, u pravu ste, ne ograničavaju se. Kako sam već napomenuo na početku našeg razgovora, na našim nalazištima je počeo program postavljanja kogenerišućih kapaciteta. To je deo našeg velikog projekta iskorišćavanja rastvorenog gasa. Prosto rečeno, koristimo one prednosti koje nam daje postojanje tog gasa – za nas je rentabilnija njegova primena u proizvodnji struje i toplote nego njegovo spaljivanje na baklji. Kogeneracija na bušotinama je jedan od instrumenata koji nam omogućava da unovčimo gasni resurs. Moram da kažem da je naš projekat kogeneracije samo deo velikog programa efikasnijeg korišćenja gasnih resursa Kompanije, u okviru kojeg mi planiramo investicije u vrednosti od šest milijardi dinara.

Želim da naglasim da je u Rusiji obavezno postavljanje takvih kogeneracionih modula na bušotine. Naftne kompanije nemaju pravo da tek tako spaljuju rastvoreni gas, već moraju da ga pretvaraju u struju i toplotu. U Evropi je situacija gotovo identična: korišćenje rastvorenog gasa je vrlo aktuelna tema, i s pozicije ekonomije i s pozicije ekologije. Tako da je realizacija ovog programa u NIS-u još jedan dokaz da naša kompanija u svom radu aktivno primenjuje najnaprednije svetske i evropske prakse.

Moram da napomenem da je iskorišćavanje rastvorenog gasa u NIS-u jedan ozbiljan i dugoročan projekat. Dakle, u okvirima projekta potpune automatizacije praćenja svih tokova materijalnih dobara, već do kraja jula ove godine planiramo da potpuno automatizujemo obračun obima rastvorenog gasa. Planiramo to da uradimo pomoću instalacije najsavremenijih brojila te namene, koja nama isporučuju najeminentnije kompanije iz tog domena – Kronhe iz Nemačke i Elster iz Holandije.

Ako govorimo konkretno o maloj kogeneraciji, pomoću rastvorenog gasa dobijamo toplotnu i električnu energiju: toplota se koristi za potrebe objekata infrastrukture, čime se smanjuje potrošnja energetskih resursa u proseku za 20-40%, a struju nameravamo da isporučujemo na domaće tržište, čija se puna liberalizacija planira od 1. januara 2015. Bitno je napomenuti da je sada u završnoj fazi formiranje, u okviru Bloka Energetika, i Direkcije za trgovinu strujom. Zašto je to bitno? Zato što će nam formiranje specijalizovane organizacione jedinice omogućiti optimalno balansiranje protoka električne energije, i onog unutar kompanije, u zavisnosti od skokova potrošnje i obima kupovne struje, što će dovesti do rasta efikasnosti rada celog NIS-a.

Osim toga, od početka 2013. godine realizujemo projekat uvođenja međunarodnog standarda ISO 500001:2011 Energy management systems u rad Kompanije. Zadatak koji je pred nama je isti: smanjiti potrošnju energetskih resursa da bi se napravio efikasan i moderan sistem energetskog upravljanja u Kompaniji. Razume se, teško je realizovati projekat istovremeno i u potpunosti u svim organizacionim delovima Kompanije. Upravo zbog toga smo, zajedno s našim konsultantom, poznatom evropskom kompanijom TUV, odabrali nekoliko tačaka gde će standard ISO 500001:2011 biti uveden kao pilot-projekat. Da ne bih zvučao uopšteno, reći ću konkretno: to je elektrostanica Rafinerije Pančevo, sama Rafinerija, Skladište nafte NIS u Smederevu i benzinska stanica Mali Požarevac, a u Bloku Istraživanje i proizvodnja Pogon Severni Banat. Ni poslovni centri Kompanije neće ostati po strani: sada već završavamo analizu podataka energetske revizije koju smo obavili u aprilu nakon čega ćemo predložiti niz konkretnih mera za poboljšanje situacije s potrošnjom energenata.

a-belov

Ali mi se ne ograničavamo rešavanjem pitanja energetske efikasnosti samo unutar Kompanije, već ulažemo napore da je promovišemo i u društvenoj zajednici. Recimo, u okviru programa otvorenih konkursa u 2013. godini realizovaćemo tri projekta iz ovog segmenta. Radi se o instaliranju energetsko efikasne rasvete i nizu namenskih predavanja u OŠ Đuro Jakšić u Zrenjaninu, montaži solarnih panela u OŠ Besedeš Jozef u Kanjiži, te izgradnji vetrogeneratora kapaciteta 2kW za potrebe tehničke škole u Pančevu. Ukupno ćemo izdvojiti oko tri miliona dinara za ove projekte.

Kako će se realizovati projekat uvođenja standarda energetskog menadžmenta ISO 500001:2011?

Projekat se realizuje u nekoliko faza. Najpre se obavlja dijagnostika stanja u svakom od objekata koje smo odabrali, zahvaljujući čemu ćemo znati šta i kako treba da se radi. Zatim se izrađuje paket konkretnih mera za svaki objekat, a nakon njihovog razmatranja i usaglašavanja počinje realizacija. Bitno je naglasiti da je važan element obuka zaposlenih, razvoj njihove svesti o važnosti energomenadžmenta. S tim ciljem, nedavno smo održali seminar za top menadžere NIS-a, a uskoro će biti i za ostale zaposlene Kompanije. Raspored aktivnosti je sledeći: u 2013. godini radimo energetski pregled i vršimo obuku, pre svega članova radne grupe unutar NIS-a, i pripremamo sve šta je potrebno za sertifikaciju. Onda u 2014. godini dobijamo sertifikat i polako uvodimo standard u svakodnevnu upotrebu.

U celini, naš zadatak je ne samo povećanje nivoa efikasnosti korišćenja energetskih resursa u svim organizacionim delovima Kompanije, već i smanjenje ekoloških rizika.

Sada su u svetu i u Evropi izuzetno popularni projekti u vezi sa obnovljivim izvorima energije. Radi li NIS u tom pravcu?

Da, mi radimo i u tom pravcu. Već sam pričao o projektima iz domena geotermalne energije. Za nas je prioritet izgradnja vetroparka Plandište, čiji kapacitet treba da iznosi 102 MW. Puštanje u rad planirano je za 2014. Vetrogeneracija će nam omogućiti ne samo primenu obnovljivih resursa za proizvodnju električne energije već i smanjenje emisije CO2 u atmosferu, što izaziva efekat staklene bašte. Moram reći da nam ovaj pravac delovanja nije glavni. Mi sledimo Strategiju za razvoj obnovljivih izvora energije, koju je usvojila Vlada Srbije i koja je bila razrađena u skladu s direktivom Evropske unije 2008/29/EU, prema kojoj Srbija treba da do 2020. godine poveća udeo električne energije iz obnovljivih izvora sa sadašnjih 21% na 27% ukupne potrošnje.

Izbalansirani paket projekata, korišćenje svih potencijalnih mogućnosti koje Kompanija ima, razrada ekološki čistih projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije, rad na povećanju energetske efikasnosti uz primenu najsavremenijih tehnologija – uspešna realizacija ovih projekata daje NIS-u pravo da se naziva energetskim holdingom evropskog nivoa.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...