Fond za energetsku efikasnost startuje 2014.
Sredstva pod povoljnim uslovima Fond za energetsku efikasnost će odobravati od 2014. godine, najavljuje pomoćnik ministra energetike Dejan Trifunović ističući da je energetska efikasnost, pored sigurnosti snabdevanja energijom, investicija u energetiku i uređenosti regulativa, jedna od ključnih stavki nove energetske politike Srbije, jer će to smanjiti naša izdvajanja za uvoz energenata, pošto je Srbija sada 33,7 odsto energetski zavisna.
Građani Srbije će od sledeće godine imati na raspolaganju povoljna sredstva iz Fonda za energetsku efikasnost da bi ostvarili energetske uštede u stambenim objektima, izjavio je Tanjugu pomoćnik ministra energetike Dejan Trifunović.
Sredstva iz tog budžetskog fonda, direktno ili indirektno - posredstvom banaka, moći će da koriste, pored građana i preduzeća, razne institucije i organizacije koje žele da unaprede svoju energetsku efikasnost i na taj način ostvare uštede, rekao je Trifunović.
Tokom ove godine biće napravljen godišnji plan aktivnosti Fonda, a odobravanje sredstava od sledeće godine, kada se fond osnuje, biće javno, na bazi konkursa. Novac iz tog fonda može da se koristi za radove na fasadi, stolariji, izolaciji objekta, upotrebi obnovljivih izvora energije i slično, naveo je Trifunović i dodao da građani mogu i po osnovu podsticajnih mera za korišćenje obnovljivih izvora enegije da ugrade solarne panele na svojim objektima, da bi dobili električnu i toplotnu energiju.
“Srbija je dosta energetski neefikasna. Potrošnja energije u domaćinstvima i privredi je dva do tri puta veća nego u zemljama Evropske unije. Zato smo preuzeli cilj da do 2018. godine smanjimo za devet odsto finalnu, bruto potrošnje energije. Plan je da primarnu potrošnju energije smanjujemo u etapama, od 1,5 do dva procenata, na tri godine da bismo 2018. imali uštede od devet procenata", precizirao je Trifunović ističući da je povećanje energetske efikasnosti proces i da se ništa ne može uraditi "preko noći".
Potrebne su velike investicije, koje su procenjene - samo za zgradarstvo na 1,6 milijardi evra u narednih nekoliko godina.
"Energetska efikasnost je, pored sigurnosti snabdevanja energijom, investicija u energetiku i uređenosti regulativa, jedna od ključnih stavki nove energetske politike Srbije, jer će to smanjiti naša izdvajanja za uvoz energenata, pošto je Srbija sada 33,7 odsto energetski zavisna", naglasio je Trifunović podsećajući da je u martu usvojen novi Zakon o racionalnoj upotrebi energije, koji predviđa da se uštedama i sistemom energetskog menadžmenta obuhvati 70 odsto primarne potrošnje energije u Srbiji, počev od industrije, sektora usluge, javnih zgrade, opština, bolnica, škola…
Navodeći da će oko 130 kompanija, velikih potrošača energije, morati da ima sistem energetskog menadžmenta, koji će donositi planove upravljanja energijom i čiji će izveštaji o energetskim uštedama u tim preduzećima dolaziti u Ministarstvo energetike Trifunović kaže da će, prema novom zakonu i opštine sa više od 20.000 stanovnika, odnosno njih 160, biti obavezne da imaju energetske menadžere i da štede energiju.
"Kada je reč o daljinskom grejanju, biće obavezujuće uvođenje naplate grejanja prema potrošnji i već od septembra ove godine, imaćemo oko 20 toplana, koje će biti opremljene kalorimetrima na nivou podstanice", istakao je Trifunović.
U Srbiji sada oko 10 odsto domaćinstava koristi gas za grejanje, 25 procenata je u režimu daljinskog grejanja, dok preostalih 65 odsto koristi ili električnu energiju ili čvrsta goriva, naveo je Trifunović i naglasio da je cilj da se destimuliše korišćenje električne energije za grejanje kroz cenovnu politiku, efikasniji tarifni sistem i merama energetske efikasnosti.
“Zakon o racionalnoj potrošnji energije uvodi i organizovano upravljanje energijom, koncept energetskih pregleda i energetskog označavanja proizvoda koji bitno utiču na potrošnju, kao i koncept usluga ugovaranja energetskog učinka-esko model, odnosno investiranja na bazi ustede u energetskoj efikasnosti. Uvodi se i energetsko označavanje zgrada - energetski pasoši, za nove i rekonstruisane zgrade, a one veće od 1.000 metara kvadratnih će jednom u deset godina biti energetski pregledane,” napomenuo je Trifunović.
Značajniji efekti energetskih ušteda se očekuju od sledeće godine, najavio je Trifunović i ukazao na značaj podizanja svesti građana o uštedama energije, zbog čega se planiraju različite javne akcije, ali i nekoliko projekata u osnovnim školama i obdaništima, u okviru kojih se najmlađima ukazuje na značaj energetske efikasnosti.
“Pored toga, biće uvedeno i označavanje proizvoda koji značajno utiču na potrošnju energije, pa će na svakom proizvodu - od bele tehnike do sijalica - biti istaknuta energetska klasa proizvoda, što će uticati na izbor proizvoda, ali i na jačanje svesti o energetskim uštedama,” rekao je Trifunović.
