MMF zahteva reformu energetskih subvencija
Subvencije dovode do prevelike potrošnje naftnih derivata, uglja i prirodnog gasa i umanjuju podsticaje za ulaganja u energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, navodi MMF
Međunarodni monetarni fond (MMF), u novom izveštaju, zahteva eliminaciju subvencija u energetici širom sveta. Procenjeno je da subvencije u energetici iznose 1,9 biliona dolara, što je jednako 2, 5 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda ili osam odsto državnih prihoda, navodi se u izveštaju MMF-a „Reforma energetskih subvencija: Pouke i posledice.“
Procena MMF-a, koji je preispitao energetske politike u 176 zemalja, pokazuje da se skoro polovina subvencija za fosilna goriva pojavljuje u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Tri zemlje gde su najveće subvencije u energetici, u apsolutnom smislu, su Sjedinjene Američke Državame sa 502 milijardi dolara, Kina sa 279 milijardi dolara i Rusija sa 116 milijardu dolara.
Ovaj izveštaj predstavlja prvi put da je MMF objavio koliko iznose globalni fiskalni troškovi energetskih subvencija.
Subvencije dovode do prevelike potrošnje naftnih derivata, uglja i prirodnog gasa i umanjuju podsticaje za ulaganja u energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije,“ navodi MMF. „Ova prevelika potrošnja sa svoje strane pogoršava globalno zagrevanje i lokalno zagađenje vazduha.“
U naprednim ekonomijama, kao što su Sjedinjene Američke Države, „cene ostaju ispod nivoa koji su potrebni da se u potpunosti kontrolišu negativne eksternalije potrošnje energije po životnu sredinu, javno zdravlje i zagušenje saobraćaja,“ navodi se u izveštaju.
Govoreći na Peterson Institutu za međunarodnu ekonomiju u Vašingtonu da bi objavio izveštaj Dejvid Lipton, prvi zamenik direktora MMF-a rekao je „za neke zemlje fiskalni teret energetskih subvencija raste tako da budžetski deficiti postaju teški ili nemogući za upravljanje i ugrožava stabilnost ekonomije.“
Dok subvencije imaju za cilj da potrošači od njih imaju koristi, mere su često neefikasne i „mogle bi se zameniti boljim načinima zaštite najugroženijih delova stanovništva,“ rekao on.
Subvencije u energetici, takođe, imaju tendenciju da ojačaju globalnu nejednakost jer od njih uglavnom imaju koristi grupe sa većim prihodima, koji su i najveći korisnici energije.
„U proseku, najbogatijih 20 odsto domaćinstava u zemljama sa niskim i srednjim prihodima zarobe 43 odsto subvencija za gorivo,“ navodi MMF.
„Zbog niskih cena, malo se ulaže u infrastrukturu koja je mnogo potrebna,“ rekao je Lipton. „Više je potrošeno na subvencije nego na javno zdravlje i obrazovanje, podrivajući razvoj ljudskog kapitala.“
Reforma subvencija, rekao je Lipton, može da dovede do „efikasnije dodele resursa, koji će pomoći da se podstakne veći ekonomski rast tokom dužeg perioda.“ Otklanjanje subvencija u energetici može da ojača podsticaje za istraživanja i razvoj alternativnih i tehnologija koje čuvaju energiju.
