Simbolični krediti za energetsku efikasnost
Za unapređenje energetske efikasnosti u objektima javne namene država izdvaja milijardu a za privatna domaćinstva 300 miliona dinara. To je nedovoljno jer, oko 1,3 miliona stanova u Srbiji stariji su od 35 godina i za njihovu rekonstrukciju neophodno je čak pet milijardi evra.
Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja je, u saradnji s Republičkim fondom za zaštitu životne sredine, izdvojilo 1,3 milijardu dinara za unapređenje energetske efikasnosti u objektima javne namene i privatnim stanovima i kućama. Za prvu grupu građevina odvojena je milijarda, a za građane ostatak.
Koliko će građana uspeti da obnovi spoljnu stolariju ili ugradi energetski efikasnije peći, kotlarnice ili postavi solarne sisteme, zavisi od iznosa kredita koji budu tražili od banaka s kojima će Ministarstvo sklopiti ugovor. Međutim, koliko god mali kredit da traže zbog slabe platežne sposobnosti, stručnjaci koji dobro poznaju stanje u građevinskom sektoru kažu da će to biti kap vode u moru ogromnih potreba za rekonstrukcijom stambenog fonda.
Sekretar Udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije Goran Rodić izjavio je za Dnevnik da oko 1,3 miliona stanova u Srbiji treba da se rekonstruiše jer su stariji od 35 godina, za šta je neophodno čak pet milijardi evra! Po stanu je, objašnjava Rodić, neophodno od 4.000 do 4.500 evra, pa se očekivalo da će država razgovarati s bankama o odobravanju namenskih kredita, s tim da mesečna rata ne bude veća od 50 evra. Ali, od ozbiljne rekonstrukcije neće biti ništa, jer će država s 300 miliona dinara subvencionisati kamate na kredite koje će odobravati izabrane poslovne banke, kojima će građani, korisnici kredita, dostavljati zahteve s dokumentacijom za odobravanje zajmova.
Valuta kredita je dinarska ili EUR. Za kredite u dinarima maksimalan iznos je 1,5 milion dinara, s rokom otplate do 60 meseci, uz jednokratne troškove obrade od jedan odsto iznosa kredita, koje plaća korisnik kredita. Fond će subvencionisati kamatu obračunatu po kamatnoj stopi od deset procenata na godišnjem nivou i banci uplatiti unapred za ukupan period otplate kredita. Lako je izračunati da bi rata za ovoliki kredit bila 250 evra, ukoliko bančina kamata ne bude veća od ove koja se subvencioniše, a to je pet puta više od očekivanja s kraja prošle godine, kada se o tome razgovaralo.
Maksimalan iznos kredita u evrima je 15.000 evra s dvostrukim rokom otplate, do 120 meseci, i s minimalnim učešćem korisnika kredita od 30 procenata vrednosti projekta. Troškove obrade kredita snosi korisnik zajma i oni ne mogu biti veći od 0,5 odsto jednokratno od iznosa kredita. Fond će subvencionisati iznos kamate obračunate po kamatnoj stopi od pet procentnih poena na godišnjem nivou od odobrenog iznosa kredita i platiti banci unapred za ukupan period otplate kredita u dinarskoj protivvrednosti. Banka pojedinačno utvrđuje uslove obezbeđenja, minimalni rok otplate, kamatnu stopu i druge bitne elemente otplate kredita koji nisu utvrđeni javnim pozivom.
U resornom ministarstvu kažu da će se krajem sledeće nedelje znati popis poslovnih banaka kod kojih će građani moći da podignu kredit.
Prilika i za nove kotlarnice
Krediti će biti namenjeni za nabavku i ugradnju spoljašnje stolarije, energetski efikasnih peći, kotlova ili podstanica, odnosno revitalizaciju postojećih sistema za registraciju potrošnje toplotne energije (pumpe s promenljivim protokom, termostatski ventili, regulatori protoka...), zatim za kupovinu novih toplotnih pumpi, solarne kolektore i slično. Zajmovi se neće moći koristiti za reprogram postojećih kredita kod iste banke ili refinansiranje ranije odobrenih zajmova kod druge banke.
