Energetska efikasnost u Srbiji

Evropska komisija, Savet EU i Evropski parlament dogovorili su u junu nove propise o energetskoj efikasnosti, koji predviđaju da se do 2030. godine uštedi 32,5% energije. Povećanje energetske efikasnosti više je željeni nego obavezujući, ali ipak pokazuje pravac kome se stremi, kao i na kojoj su etapi puta države članice, ali i kandidati za članstvo.

Srbiji, u tom smislu, ne nedostaju dugoročne strategije za racionalniju potrošnju energije. Tu su i propisane mere, a preduzimaju se i konkretne aktivnosti kako bi se unapredila energetska efikasnost. Sve to još uvek nije dovoljno da bi se govorilo o značajnijem napretku, jer ako se kao merilo uzme ukupna potrošnja energije u odnosu na ekonomske aktivnost, Srbija troši i do tri puta više energije, u odnosu na EU zemlje u okruženju ili četiri do pet puta više, u odnosu na razvijenije evropske države.

Energetski intenzitet, kao odnos utrošene energije i bruto društvenog proizvoda, u Srbiji je znatno ili i do pet puta veći nego u zemljama Evropske unije, pokazuju zvanični podaci. Razlog su slaba privredna aktivnost, okruženje još nedovoljno atraktivno za investitore, kao i niska cena električne energije. Ovo poslednje, mogu da potvrde i rezultati prošlogodišnjeg istraživanja Elektroprivrede Srbije, koji pokazuju da naši građani troše i do 60 odsto više električne energije od onih koji žive u EU, iako je životni standard u Srbiji dosta niži. Ovakva „klima“ utiče na nedovoljno razvijenu svest građana, ali i kompanija o prednostima ulaganja u cilju ušteda energije. Ohrabrujuće je ipak to što evidentno postoji potencijal za optimizaciju potrošnje, a od države se očekuje da bude zamajac u tom procesu, koji će unaprediti energetsku efikasnost.

Srbiji, u tom smislu, ne nedostaju dugoročne strategije za racionalniju potrošnju energije. Tokom poslednjih pet godina, kroz niz normativnih mera i akata, stvoreni su uslovi za značajno unapređenje energetske efikasnosti, a preduzimaju se i konkretne aktivnosti kako bi se smanjila potrošnja energije.

Zakon o efikasnom korišćenju energije, kojim su stvoreni pravni okviri za uvođenje niza mera za povećanje energetske efikasnosti i stvaranje osnova za finasiranje projekata u toj sferi, donet je 15. marta 2013. godine. Na osnovu tog akta naredne godine je počeo sa radom Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti, kao budžetska linija u okviru Ministartstva rudarstva i energetike, nadležnog za dodelu sredstava krajnjim korisnicima putem javnog poziva. Kao mehanizam, usmeren na javni sector, odnosno, jedinice lokalne samouprave, Fond treba da obezbedi finasiranje mera energetske efikasnosti prema jasno definisanom planu i prethodno uspostavljenim kriterijumima. Međutim, sredstva kojima Fond raspolaže, imaju svoje limite. Broj potrebnih stručnjaka je, takođe, nedovoljan da bi se očekivale značajne uštede.

„Zbog veoma malih raspoloživih sredstava, od 1,2 miliona evra godišnje, kao i ograničenih ljudskih resursa ministarstva do sada smo uspeli da finasiramo samo 39 projekata u jedinicama lokalne samouprave. Na realizaciju tih projekata je potrošeno 230 miliona dinara iz budžeta i 500.000 dolara donacije UNDP-a. Prosečne uštede ostvarene kroz ove projekte iznosile su oko 40 odsto, što ukazuje na opravdanost rada Fonda“, kaže Stevica Deđanski, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Zahvaljujući projektima povećanja energetske efikasnosti u objektima javnog sektora na svakih 50 dinara ostvaruje se ušteda energije od jednog kilovat-časa. Procenjuje se da bi daljim ulaganjem u energetsku efikasnost uštede u javnom sektoru mogle dostići i do 123, 4 miliona evra godišnje. Istovremeno, za revitalizaciju svih zgrada u javnom sektoru bilo bi potrebno oko 1,2 milijarde evra, s tim što se u ovim objektima sada na energiju troši oko 270 miliona evra godišnje.

Unapređenje energetske efikasnosti zahteva i obučen kadar. U Srbiju je zato uveden sistem energetskog menadžmenta (SEM), koji treba da obezbedi praćenje i planiranje energetske potrošnje i sprovođenje mera energetske efikasnosti u gradovima i opštinama, javnom sektoru i privredi, odnosno, kod velikih potrošača, sve u cilju postizanja ušteda koje propisuje Vlada.

Sistem koji je prvenstveno usmeren na jedinice lokalne samouprave, javne i komercijalne objekte i privredna društva u industriji, funkcioniše tako što obveznici sistema imenuju energetske menadžere uz čiju pomoć realizuju propisane obaveze, odnosno, da Ministarstvu rudarstva i energetike dostavljaju godišnje izveštaje o potrošnji i uštedi energije.

Sistem energetskog menadžmenta, inače, uspešno funkcioniše već dve godine. Na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, ovlašćenom da sporovodi obuke, do sada je licencirano oko 220 energetskih menadžera.

“Identifikovani su obveznici sistema u industriji. Takođe, svi gradovi i opštine sa više od 20.000 stanovnika treba da imaju energetskog menadžera, što je već ispunilo više od 70 lokalnih samouprava. Programirana je SEM baza podataka, u kojoj se nalaze podaci o godišnjoj potrošnji primarne energije. Takođe, putem informacionog sistema za energetski menadžment (ISEM), kao druge baze, počelo je prikupljanje podataka o potrošnji energije i vode u javnim objektima. U prikupljanju podataka za bazu ISEM do sada su se posebno istakli Niš, Pančevo i Novi Sad”, ističe Deđanski.

U pravcu uspostavljanja regulatornog i institucionalnog okvira, kao i obezbeđenju podsticaja za sprovođenje unapređenje energetske efikasnosti, doneti su još neki akti. Pravilnik, kojim se uvodi kriterijum energetske efikasnosti u javne nabavke određenih vrsta proizvoda, kao i pravilnik kojim se propisuje ESKO model pružanja energetske usluge kada je naručilac usluge iz javnog sektora. (Prim. aut. Uvođenje ESKO (Energy Service Company) kompanija, predstavlja inovativni vid menadžmenta u energetici. Naime, ESKO kompanije pored inovativnih projekata za ostvarenje veće energetske efikasnosti i smanjenja potrošnje energije, klijentima nude i finansijska rešenja za njihovu realizaciju. U tom smilsu, ESKO kompanija profit naplaćuje iz ostvarenih ušteda svojih klijenata, čime preuzima rizik naplate svojih usluga sve do momenta kada prvi rezultati – uštede, ne budu ostvareni i evidentirani. ESCO kompanija finansira implementaciju projekta energetske efikasnosti i otplatu sopstvenih ulaganja bazira na 80 odsto generisanih energetskih ušteda, dok 20 odsto uštede ostaje na raspolaganju klijentu.)

Doneti su i brojni pravilnici kojima se propisuje obaveza označavanja energetske efikasnosti proizvoda koji utiču na potrošnju energije, čime je preneta EU Direktiva 2010-2030. U skladu sa standardima Unije, uvedena su, takođe, i pravila eko dizajna proizvoda, čime se zabranjuje stavljanje na tržište proizvoda koji ne zadovoljavaju propisane kriterijume energetske efikasnosti. Osnovni propis iz oblasti eko-dizajna se očekuju do kraja ove godine, kada će biti definisani i rokovi za donošenje propisa eko-dizajna za određene vrste proizvoda.

U cilju unapređenja energetske efikasnosti i ispunjenja međunarodnih obaveza koje je Srbija preuzela, Vlada Srbije je 2010. godine postavila cilj o uštedi finalne energije od devet odsto do 2018. godine.

“U pravcu dostizanja tog cilja, na predlog Ministarstva rudarstva i energetike, Vlada Srbije je usvojila tri akciona plana za unapređenje energetske efikasnosti (APEE). Na osnovu realizacije ovih akcionih planova, u periodu od 2010. do 2015. godine, ostvarene su uštede od 93 odsto ili oko 50 odsto ušteda koje treba ostvariti zaključno sa 2018. godinom, što prati i smanjenje emisije ugljen-dioksida od oko 2,1 miliona tona”, istakao je Deđanski.

Sektor zgradarstva se percipira kao oblast u kojoj se mogu ostvariti najveće uštede, bilo da je reč o javnim ili stambenim zgradama. Ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva je donelo dva pravilnika u oktobru 2012. godine, kojima se propisuju mere energetske efikasnosti u zgradama i vrednovanje tih objekata kroz kategoriju energetske efikasnosti koju zadovoljavaju. Sada se radi na unapređenju ovih akata, u smislu njihovog daljeg usaglašavanja se EU propisima.

“Treba istaći da je za unapređenje energetske efikasnosti u stambenom sektoru potrebno obezbediti odgovarajuće finansijske podsticaje, stručnu pomoć ali i raditi dosta na podizanju svesti”, ocenjuje Deđanski.

Da energetska efikasnost mora mnogo više da se promoviše, kako bi se približila građanima potvrdilo je prošlogodišnje istraživanje (Ninamedije i) EPS-a, koje pokazuje da najveći udeo u potrošnji energije u domaćinstvima ima električna energija korišćena za grejanje stambenih prostorija. Građani Srbije za grejanje iskoriste duplo više energije nego što to čine prosečni Evropljani, jer godišnje potroše oko 220 kilovat-sati po kvadratnom metru. Sa druge strane, stepen energetske efikasnosti je na veoma niskom nivou, što potvrđuje podatak da 62 odsto građana, nema ugrađenu izolaciju u stambenim objektima i to najviše u Beogradskom regionu. Kao osnovni razlog za štednju električne energije 86 odsto građana navodi manji račun za struju, dok trećina njih nije znala da odgovori na pitanje, šta bi ih dodatno motivisalo da štede energiju.

Deđanski smatra da je za promenu percepcije građana o važnosti optimizacije potrošnje energije neophodno da država da primere dobre prakse. U tom pravcu, uvedena je obaveza javnog sektora da sprovodi sistem energetskog menadžmenta, što podrazumeva restriktivnu kontrolu potrošnje energije u javnom sektoru, ali i planiranje mera za smanjenje potrošnje kroz imenovanje energetskih menadžera i donošenje programa i planova za ostvarivanje obavezujuće uštede energije od 1 odsto potrošnje primarne energije u prethodnoj godini.

S obzirom na to da je potencijal za uštedu energije, ipak, najveći u domaćinstvima, u poređenju sa ostalim sektorima potrošnje, edukaciju građana o načinima za uštedu energije, trebalo bi da podstaknu i neka pravila koja počinu da se primenjuju na tržištu.

“U tom smislu je uvedeno obavezno vidno obeležavanje energetske efikasnosti proizvoda, koji utiču na potrošnju energije i koji se nalaze u prodavnicama. Ministarstvo rudarstva i energetike u ovom trenutku nema kapacitet da sprovodi ovakvu vrstu aktivnosti, ali je u planu da se kroz projekte koji se finansiraju iz donacija, na primer IPA fondova, pripremi strategija podizanja svesti u oblasti energetske efikasnosti, kako bi se po tom osnovu sprovodile odgovarajuće aktivnosti. U proces podizanja svesti moraju se uključiti i nevladine organizacije, a posebno sredstva informisanja”, ocenjuje Deđanski.

Veliki izazov, u ovom trenutku, predstavlja pronalaženje načina i uspostavljanje održivog dugotrajnog mehanizma finansiranja projekata i mera energetske efikasnosti. Posebno je bitno da se podsticaji obezbede za rehabilitaciju postojećeg stambenog fonda, jer rok otplate ovakvih projekata u Srbiji može biti i duži od 10 godina. Jedna od mera koje je resorno ministrstvo predložilo, u pravcu obezbeđivanja sredstava za investicije u energetsku efikasnost, je da se u Zakon o naknadama uvede naknada za energetsku efikasnost, jer se procenjuje da bi se na taj način, na godišnjem nivou mogla obezbediti sredstva u visini od oko devet miliona evra, koja bi bila uložena u unapređenje energetske efikasnosti i to u svim sektorima potrošnje energije.

“Mi smo za ovaj projekat već dobili podršku Evropske komisije i imamo vrlo konkretno obećanje da će nam svojim bespovratnim sredstvima Komisija pomoći u povećanju obima ljudi zaposlenih u tom fondu. To bi, u praksi, značilo dobijanje značajnih sredstava, tako da od EU očekujemo oko 30 miliona evra bespovratnog novca. Ukoliko, pored toga, uspemo da formiramo i fond sa očekivanim kapacitetom od devet miliona evra godišnje, ali i tim od 30 ljudi, koji na tome budu radili ,bićemo na dobrom putu”, kaže Deđanski uukazujući na iskustva drugih zemalja, kojima je podrška EU institucija pomogla da kroz značajna sredstva unaprede energetsku efikasnost. “Hrvatska je dobar primer, jer je za sedam godina uspela da povučeviše od 500 miliona evra iz fondova Evopske unije, ali i Slovačka, koja je za isti period, sa timom od oko 150 zaposlenih, uspela da privuče više od dve milijarde evra sredstava. Dakle, ono što nama nedostaje jesu sredstva, kako bi mogli sve da finansiramo, ali nam nedostaje i ljudski kapacitet da podignemo sve to na nivo koji mi želimo“.

Kada se sve sabere, čini se da je važno razumeti da energetsku efikasnost ne treba posmatrati kao štednju jer ona podrazumeva odricanja, već je pre sagledavati kao proces promena navika koje neće narušiti kvalitet života, ali će sigurno smanjiti troškove i uticati na očuvanje životne sredine.

Sasvim je izgledno i da ulaganje u različite mere energetske efikasnosti indirektno doprinosi ne samo ukupnom već i lokalnom ekonomskom razvoju i kreiranju novih radnih mesta. Srbija, takođe, ima šansu da kroz aktivnosti na implementaciji mera štednje uposli respektabilan broj ljudi, najpre u građevinskoj industriji.

U kontekstu pridruživanja EU, važno je i da se domaća preduzeća pripreme kako bi bila konkurentna na velikom evropskom tržištu, u oblasti usluga i tehnologija koje donose energetske uštede.