Neiskorišćen potencijal energetske efikasnosti u zgradarstvu

Uzimajući u obzir trenutno stanje stambenog fonda u Srbiji velike su mogućnosti za uštedu energije na nacionalnom nivou, jer stambene zgrade učestvuju u ukupnoj potrošnji energije sa skoro 40 odsto. Unapređenje energetske efikasnosti u ovoj oblasti je zato prepoznato kao jedan od ključnih prioriteta. Ali, tu je problematika kompleksna. U Srbiji postoji više od tri miliona stambenih objekata, koji su, uglavnom, privatno vlasništvo. Njihova revitalizacija zahteva nekad i značajna ulaganja, što se uz nizak nivo svesti građana o značaju energetske efikasnosti, pokazuje kao velika prepreka smanjenju potrošnje energije u ovoj oblasti.

Poslednjih godina stvari se, ipak, pokreću sa mrtve tačke. Uobličava se pravni okvir, a veliki doprinos povećanju energetske efikasnosti daju i univerziteti. Stručnjaci sa referentnh fakulteta iz Beograda, Novog Sada i Niša su tokom prethodnih osam godina, na osnovu obimnih istraživanja, definisali baznu procenu, kao podršku strateškom planiranju države u ovoj sferi.

Struktura građevinskog fonda

Po prvi put u istoriji Srbije, sačinjena je sveobuhvatna klasifikacija stabenih zgrada sa energetskim karakteristikama. Prema rečima Dušana Ignjatovića, vanrednog profesora Arhitektonskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, koji je i jedan od autora studije, istraživanja su sprovedena sa ciljem da se sagleda šta sve obuhvata stambeni fond, kakve su performanse zgrada, koje su mogućnosti unapređenja, kao i gde je Srbija u odnosu na evropske propise i šta bi trebalo učiniti u narednom periodu.

Analiza strukture građevinskog fonda stambenih zgrada pokazuje da Srbija ima nešto više od tri miliona stambenih jedinica, bilo da su to stanovi u zgradama ili pojedinačne kuće. U gradovima je oko 1.800.000 objekata, a u ostalim naseljima više od 1.200.000. Utvrđeno je i da je stanogradnja bila najživlja tokom osamdesetih godina prošlog veka, kada je izgrađeno više od 20 odsto objekata, koji danas čine stambeni fond. Površina jednog stana u Srbiji je oko 70 metara kvadratnih, što sa 2,8 članova domaćinstva po stanu, kakvo je trenutno stanje, predstavlja evropski prosek. Međutim, u smislu energetske efikasnosti stambenih zgrada, Srbija nije ni blizu evropskom standardu - već pre u zoni energetskog siromaštva.

„Možemo reći da sve što je pravljeno pre osamdesete godine prošlog veka, prema nekim savremenijim postulatima, praktično ne zadovoljava propise iz oblasti termičke zaštite. Tako da od 57 do čak 77 odsto stambenih objekata nema adekvatne performanse, pre svega izolaciju. Ipak, mora se reći da su sve zgrade u Srbiji relativno kvalitetne - građene su od tvrdog materijala, dobrih konstrukcija, relativno su velike trajnosti, tako da predstavljaju potencijal za unapređivanje – problem je što su veliki potrošači energije, odnosno, energetki su neefikasne”, ukazuje profesor Ignjatović.

Energetske karakteristike kuća u Srbiji

Za stručnjake, koji su sprovodili istraživanje, posebno je bilo interesantno to da kuće čine 67 odsto stambenog fonda. Problem je u tome što su utvrdili da je energetska efikasnost kuća mnogo lošija nego kod zgrada, što znači da je potrebno i mnogo više investicija da bi se optimizovala potrošnja energije.

„Nivo energetske efikasnosti propisan 2011. godine je nekih 75 kilovat-časova (kWh) po kvadratnom metru. Međutim, praksa pokazuje da pojedinačne kuće troše i 252 kWh po metru kvadratnom. Znači, troši se i tri puta više energije u kućama koje nemaju nikakvu izolaciju, koje su pravljenje šezdesetih godina, kada se beleži najveća izgradnja kuća. To su kuće klasične konstrukcije, imaju masivne zidove, dvostruke prozore, a spadaju u najlošiji energetski razred”, naglašava Ignjatović.

Istraživanje je pokazalo da samo 16 odsto kuća u Srbiji ima izolaciju. Zabeleženo je, međutim, da je kod više od polovine tih kuća izolacija gotovo simbolična. Ukoliko se tome doda podatak da izuzetno veliki broj novoizgrađenih kuća nije dovršen i da nema fasadu, što znači ni izolaciju, jasno je da su veliki problem i novi stambeni objekti.

„U poslednjih 20 godina imamo negde oko 40 odsto kuća bez fasade. Ukoliko pođete po okolini bilo kog grada videćete da je najveći broj objekata napravljen tako da je najčešće dignut sprat i potkrovlje, kao tipična struktura objekta, ali nije omalterisan i nema fasadu. To je ostavljeno za neko buduće vreme. Kod kuća koje imaju nekakvu fasadu odnosno termoizolaciju ona ne prelazi pet centimetara debljine, a takvu izolaciju ima čak 53 odsto kuća. Osam i deset centimetara izolacije, što je bilo propisano još osamdesetih godina prošlog veka, naći će se kod vrlo malo objekata. Ukoliko ovome dodamo oko 700.000 objekata procenjenih za stanovanje, a nelegalnih, videćemo da je situacija vrlo problematična”, objašnjava Ignjatović.

Drugo je pitanje kako se uopšte upravlja stambenim fondom, jer kako ocenjuje Ignjatović „imamo veliki broj stanova koji se nenamenski koriste, neuseljeni su ili uopšte nisu u upotrebi”.

Grejanje u stambenim objektima

Analize koje se sprovode mogu dosta da kažu o navikama vlasnika kuća i stanova, što ima neke veze sa time kako se percipira mogućnost za uštede, a što je na sasvim suprotnom polu od onog što bi se nazvalo načinom da se podigne energetska efikasnost.

Istraživanje sprovedeno na više od 6.500 porodičnih kuća u Srbiji pokazuje da 25 odsto građana Srbije zagreva samo 25 kvadratnih metara stambenog prostora u kome živi.

„U Srbiji imamo prosečne kuće koje su daleko prevazišle i 100 metara kvadratnih, ali greje se samo 25 kvadrata. Znači, u situaciji smo da imamo veliku materijalnu vrednost kojom ne možemo adekvatno da upravljamo. Tu već upadamo u taj takozvani domen ‘energetskog siromaštva’, gde praktično koristimo veliki deo svog budžeta za ostvarivanje energetskog komfora, bez obzira da li je to grejanje ili hlađenje”, kaže Ignjatović.

Ovaj primer je, takođe, pokazatelj koliko je važno da se proces unapređenja energetske efikasnosti sprovodi sistemski. Građani i sami nastoje da nešto učine, ali stručnjaci ocenjuju da nije dovoljno promeniti, na primer, samo prozore, iako je to jednostavna mera i direktna je korist od toga, jer kako objašnjava Ignjatović, “to pravi neke druge probleme, koje rešava pitanje građevinske fizike”.

„Dakle, mi možemo da pravimo kuće nulte energije, ali nećemo promeniti situaciju na energetskom tržištu Srbije, niti u pogledu energetske efikasnosti ako ne unapredimo ove kuće koje imamo. Jer, to je ono što nas čeka. Nas je sve manje iz godine u godinu, građevinski fond se povećava, tako da moramo da se bavimo time što imamo. Međutim, treba da radimo i na promovisanju ideje i pravilnog pristupa. To je onda jedna povezanost između stručnog znanja, ekonomskih mehanizama i informisanosti, koja je apsolutno neophodna da bi ljudi shvatili šta treba da rade onoga trenutka kada se i odluče da nešto preduzmu”, naglašava Ignjatović.

Stambene zgrade

U stambenim zgradama je situacija, ipak, bolja nego u kućama. Zgrade su pravljenje prema adekvatnim pravilima i uslovima građenja i energija se rasipa u manjoj meri.

„Sa zgradama jeste nešto bolja situacija, jer energetska efikasnost, uslovno rečeno, zagovara kolektivitet, zato što zagovara fizički veće strukture, koje je lakše obnoviti. Jednostavno, ako imate stan od 50 metara kvadratnih, imate fasadu od oko 15 metara kvadratnih. Ukoliko imate kuću iste kvadrature imate 130 metara kvadratnih nekakve fasade”, kaže Ignjatović.

Postojanje različitih tipova zgrada stvara i raznorodne probleme, posebno kada je u pitanju zagrevanje. Analize pokazuju da samo unutar jedne zgrade postoje stanovi koji se uopšte ne greju ili se to čini delimično.

Sa stručnog aspekta, način na koji će se smanjiti potrošnja energije, odnosno, povećati njihova energetska efikasnost zavisi toga kada su zgrade građene, da li su priključene na daljinsko grejanje ili ne… Ali, svakako je važno i to ko su njihovi vlasnici i kakva je njihova ekonomska moć, zbog čega nije lako dati neko jedinstveno rešenje. Ljudi, praktično, greju onoliko koliko mogu, koliko moraju i koliko imaju novca.

Iskustva drugih evropskih zemalja, konkretno Slovenije i Hrvatske, pokazala su da bez jasno struktuiranog fonda, koji pomaže unapređenje zgrada i transparentno usmerenih linija finansiranja, sa preciznim uputstvima za upotrebu, stvari ne mogu da se pokrenu u željenom pravcu. Na to upućuju i rezultati sprovedenog istraživanja, gde su po segmentima date procene o tome koliko bi sredstava bilo potrebno da se izvrši unapređenje, koje bi vodilo većim energetskim uštedama kod stambenih objekata. Prema procenama ni jedan stan nije moguće renovirati bez ulaganja između tri i pet hiljada evra. Problem još složenijim čini to što u Srbiji ne postoje adekvatni bankarski krediti, koji bi poslužili ovoj svrsi. Sve to jasnijom čini ocenu stručnjaka da je za unapređenje stambenog fonda, u kontekstu energetske efikasnosti, potreban čitav set mera, koji uključuje i modele za finansiranje.

Velika zgrada je i veliki problem

Vremenom se tipologija gradnje u Srbiji promenila, čak pojednostavila, a otvoreno je pitanje koliko je takav trend dobar, u smislu ušteda energije. Soliteri se više ne prave, kao ni velike lamele - tipične za doba socijalizma, nema više ni velikih radova kada se prave složeni kompleksi, jer se i oni danas grade po istom principu kao kuće ili na jednostavniji način nego prethodnih decenija.

Savremeno zgradarstvo u Srbiji ima svoje dobre i loše strane. Za stručnjake se nameću pitanja: Šta raditi sa svim ovim stambenim objektima izgrađenim do sada, u pogledu mogućnosti da se unapredi njihova energetska efikasnost? U čijoj je to nadležnosti? Kako obezbedi novac potreban za sanaciju, posebno velikih i kompleksnih objekata?

„Pre nekoliko godina smo imali slučaj sa tri velika solitera u Beogradu, Rudo 1, 2 i 3, sa kojih su počeli da padaju komadi betona sa fasada. Četiri miliona evra je procenjena vrednost radova potrebnih da se saniraju te zgrade. Samo jedna od te tri zgrade je visoka 87 metara, a one su vlasništvo Republike Srbije. Gradske vlasti bi možda pomogle sanaciju, ali nisu nadležne, republički organi nemaju budžet, a pada fasada… Toga će biti sve više, jer naše su zgrade sve starije. Moramo ih obnoviti. Ali, to je potrebno učiniti na odgovarajući način“, ističe Dušan Ignjatović.

Primeri iz prakse o unapređenju energetske efikasnosti

Prakasa pokazuje da sanacije stambenih objekata, izvršene na pravi način, planski i uz koordinaciju stručnjaka, mogu da dovedu do izuzetno značajnih ušteda energije. Tim Arhitektonskog fakulteta radio je na sanaciji jedne tipične kuće, građene prema najzastupljenijem modelu tokom šezdesetih godina prošlog veka, koji su građani, kao gotov projekat preuzimali iz opština da bi gradili kuće. Ti tipski objekti, kvadratne osnove sa jednim spratom, dve stambene jedinice, podrumom ili suterenom i tavanskim prostorom, koji se ne koristi, spadaju u najlošiji energetski razred, a čine deset odsto građevinskog fonda Srbije.

„Ukoliko bi se sprovele jednostavne mere, što podrazumeva dodavanje termoizolacije, prelazak sa TA peći na gas ili još veće mere, kao što su dodavanje izolacija savremenijih sistema, mogli bi da svedemo potrošnju na 40 odsto, čak i manje i, praktično, mogli bi da uđemo u energetski razred C. Prošle godine su izvršene sanacije na jednoj, za Srbiju reprezentativnoj kući, I to je u potpunosti potvrdilo sve ono što je naš proračun predviđao. Reč je o kući koja sada troši 40 odsto energije koju je trošila ranije, ali pošto nije bilo mogućnosti da se uvede gas, jer nema gasa, ona se greje na klime. A najefikasnije bi bile toplotne pumpe, što je već pitanje za EPS. Ipak, situacija je danas takva da dve klime praktično greju celu jednu kuću. Računi su mnogo manji, a konfor je isti“, navodi Dušan Ignjatović.

I kod stambenih zgrada je moguće izvesti unapređenja, ali je sprovođenje mera veći problem zbog postojanja zajednice stanara, kao pravnih lica. Sada se i u tom segmentu otklanjaju prepreke, sa ciljem da se unapredi energetska efikasnost.

„Mi smo, takođe, i sa stambenim zgradama pokušavali tako nešto. Tamo je mnogo veći problem jer imamo zajednice stanara, kao pravna lica, koja će sada imati, takođe, mogućnost konkurisanja. Kada smi mi radili procenu ta mogućnost nije postojala. Uzeli smo 10 tipičnih zgrada, kod kojih smo identifikovali probleme i predložili mere. Uključili smo svaku meru ponaosob, njen ekonomski aspekt - kolika je investicija, koliki povraćaj investicije, gledajući kroz direktnu uštedu, ne računajući kamate i vrednost novca. Dakle, prema jednostavnom principu, ako uložim toliko novca, koliko će mi se vratiti. Na tom osnovu dali smo standardne pakete obnove - šta može da se obnovi u ovim zgradama, a da ne zahteva izuzetno velike građevinske radove. To smo radili kao neku vrstu pomoći lokalnim samoupravama, kako bi one mogle da pruže građanima adekvatne informacije u vezi sa ovim poslom“, objašnjava Ignjatović.

Energetski kalkulator

Na bazi ove procene i predloga mera za sanaciju stambenih zgrada, u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ubrzo je napravljen Energetski kalkulator, softver za proračun troškova i optimalniju potrošnju energije. Ovaj alat je besplatan i dostupan građanima http://eekalkulator.mgsi.gov.rs/.Sa energetskim kalkulatorom je praktično digitalizovana celokupna nacionalna tipologija stambenih zgrada Srbije.

„Dakle, vi sada možete da nađete bilo koji objekat i ako vaša zgrada ili kuća liči na one u ponudi, kliknete na Unapređenje i vidite kakvi su zidovi, prozori, vrata, pod ili krov, kao i od čega se sastoje. Zatim, možete da uđete u Mere obnove, gde imate realne mere obnove, na osnovu zaista realnih tržišnih cena, uprosečeno za Beograd, Novi Sad i Niš. Znači, ponudili smo praktično svakome da u prepozna stambeni objekat sličan njegovom, isproba kombinaciju mera i vidi kolika je investicija i kolika je ušteda. U ovaj alat smo, takođe, uveli kamatni račun i vrednosti novca, tako da je moguće sve te stvari proći. U svakom slučaju, moguće je praviti različite pakete, a ideja nam je bila da napravimo dobar interaktivni alat, koji nije preterano komplikovan za korišćenje“, ističe Dušan Ignjatović, napominjući da parametri dobijeni kalkulacijom u Energetskom kalkulatoru nisu apsolutno precizni za svaki pojedninačni slučaj, ali da su dovoljno tačni da se napravi najpribližnija procena o vrednosti investicije, njenom trajanju, periodu otplate, kao i tome šta, kao konkretnu dobit, u smislu uštede energije i smanjenja emisije ugljen-dioksida, može da očekuje onaj koji se odluči na takav korak.

Javne zgrade

Pored stambenih zgrada, strukturu građevinskog fonda Srbije velikim delom čine i javne zgrade, čiji su obveznici građani. Srbija sada nema obavezu da ih obnavlja na isti način ili u punoj meri kao ostale evropske zemlje, ali ne treba gubiti iz vida da u taj korpus javnih zgrada spadaju obdaništa i škole, bolnice i domovi zdravlja, sportski centri, kao i ostali objekti opšte namene, koje koriste građani.

„Sada već privodimo kraju tipologiju škola i obdaništa, sve to sa idejom da, kada već nešto treba da obnavljamo, pružimo alat i vidimo koje su to škole, kod kojih je moguća najveća ušteda, možda i po vrednosti investicije i gde je najkraći period otplate, jer smatramo da su škole i obdaništa objekti kod kojih ima smisla uložiti i više nego što je neki optimum. To se čini i zbog toga da se deci predstavi ova tema, jer energetska efikasnost nije nikakva kosmička već jedna normalna agenda prema onome što imamo i što je naše. Mi smo ti koji na kraju krajeva plaćamo grejanje I, uopšte, održavanje tih objekata“, kaže Ignjatović.

Ista metodologija će se primeniti i na administrativne i poslovne zgrade. Sve ovo se čini sa ciljem da se izbegnu greške iz prošlosti, jer neke tipologije su već rađene, ali ne prema jedinstvenom obrascu.

„Stanovište nas koji radimo na ovom projektu, a dolazimo sa fakulteta, je da mi treba da pružimo jedan metodološki okvir, kako bi se izbeglo arbitrarno donošenje odluka da se radi jedna škola, a ne neka druga ili da se radi jedna bolnica, a ne neka druga. Dakle, kada se već nešto radi, da se radi to što čini logičnu inženjersku celinu. To bi značilo da ne krećemo fasadu, a da nismo stavili termiku ili da ne menjamo prozore, a da nismo stavili roletne ili zaštitu od sunca u bolnici i tome slično,“ objašnjava Ignjatović.

Stručnjaci referentnih oblasti, okupljeni sa nekoliko fakulteta uradili su veliki deo posla u pogledu sveobuhvatne analize osnovnih karakteristika građevinskog fonda, kako bi se stekla prava slika o objektima kojima se raspolaže, postojećem nivou njihove energetske efikasnosti i sagledale mogućnosti za poboljšanje performansi zgrada. Sve vreme postoji čvrsta saradnja sa resornim ministarstvima, jer je prema oceni stručnjaka, uloga države u pokretanje ovog procesa ključna.

U tom smislu, Srbiju, kao potpisnica određenih evropskih ugovora, u narednom periodu očekuje donošenje tri važna dokumenta - strategije arhitekture, strategije stanovanja i strategije obnove građevinskog fonda, jer je to put, kako ističe Dušan Ignjatović da se u potpunosti sagledaju ograničenja i potencijali i preduzmu odgovarajuće mere, u pravcu ciljanog unapređenja energetske efikasnosti, koje je neophodno obezbediti.