EU dogovorila smanjenje potrošnje energije za trećinu do 2030. godine

BM

Novim propisima o energetskoj efikasnosti do 2030. godine članice EU treba da za 32,5% smanje potrošnju energije, dogovorili su Evropska komisija, Savet EU i Evropski parlament. Problem je, međutim, što je reč o ciljanoj energetskoj efikasnosti, a ne obavezujućoj.

Evropska komisija, Savet EU i Evropski parlament konačno su se dogovorili o novim propisima o energetskoj efikasnosti, koji predviđaju da se do 2030. godine uštedi 32,5% energije. Dogovor je postignut posle šest rundi pregovora i velikih kompromisa, a neki ustupci evropskih poslanika već su izazvali kritike, piše EURACTIV.com.

Dogovoren je cilj energetske efikasnosti od 32,5%, što znači da su se Savet i Parlament sreli tačno na pola puta od svojih inicijalnih predloga – poslanici su hteli 35%, a Savet 30% uštede energije.

Pregovarači su se, međutim, dogovorili da to bude neobavezujući indikativni cilj, iako su poslanici na početku pregovora insistirali da je obavezujući cilj njihova crvena linija.

Direktiva o energetskoj efikasnosti predviđa i mogućnost da se 2023. ponovo razmotre ciljevi, isto kao i Direktiva o obnovljivoj energiji, o kojoj su se poslanici i vlade zemalja EU usaglasili 14. juna. Cilj da se do 2030. godine 32% energije proizvodi iz obnovljivih izvora je obavezujući, za razliku od cilja energetske efikasnosti.

Poslanik Zelenih Benedek Javor izjavio je za EURACTIV.com 19. juna da je postignut dogovor "nedovoljan" da se ispune obaveze iz Pariskog klimatskog sporazuma, ali da je bar ambiciozniji od predloga Saveta iz 2014, prema kojem je trebalo da se uštedi 27% energije.

Neuspeh

Grupe za zaštitu životne sredine su brzo reagovale na novu regluativu. Roland Jebstl iz Evropskog biroa za životnu sredinu (EEB) smatra da je dogovor "razočaravajući" i da samo otvara vrata za veće ambicije.

Klemens Hutin iz evropskog ogranka Prijatelja Zemlje izjavila je da novi dogovor predstavlja "razočaranje za klimu" i "propuštenu priliku" za smanjenje emisija štetnih gasova, manje račune za struju i poslove u lokalnom zelenom sektoru.

Poslanik levice iz Španije Havijer Benito Ziluaga takođe smatra da je dogovoreni cilj nedovoljan, izrazivši sumnju u sposobnost Evrope da ostvari ciljeve iz Pariskog sporazuma.

Koalicija za energetske uštede saopštila je da bi dogovor mogao da omogući otvaranje 840.000 radnih mesta u EU, obećavši da će iskoristiti period do 2023. da ubedi poslanike da treba ciljati na 40% uštede energije.

Trnovit put

Glavni pregovarač Parlamenta Miroslav Pohe je tokom pregovora učinio velike ustupe, čak ponudivši neobavezujući karakter glavnog cilja u zamenu za neke druge kompromise.

Žečo Stankov, zamenik ministra energetike Bugarske koja predsedava EU, govorio je da nema mandat da prihvati nove uslove poslanika, pa su pregovori propali prošle sedmice. Posle vikenda se, međutim, pokazalo da je to dovoljno za kompromis.

Pregovarač Komisije za klimu Migel Arias Kanjete ocenio je da je dogovor veliki korak ka evropskoj energetskoj nezavisnosti, istakavši da je svaki procenat u uštedi energije jednak 4% smanjenja u uvozu energije.

"Evropa je daleko najveći uvoznik fosilnog goriva na svetu. Danas samo stavili tačku na to", rekao je Kanjete.

Dogovor o Direktivi o energetskoj efikasnosti omogućio je pregovaračima EU da postignu dogovor i o energetskoj uniji, pošto su se saglasili da nulti ugljenični otisak bude ostvaren "što je pre moguće". Poslanici su želeli da se taj cilj postigne do 2050. godine, ali su se Savet i Komisija protivili pominjanju datuma.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...