Nacionalni atlas za energetski efikasne vrtiće i škole

Više od 160 gradova i opština u Srbiji biće uvršteno u projekat prikupljanja podataka o energetskim svojstvima javnih zgrada, pre svega škola i vrtića, koji čine oko trećine svih javnih zgrada u Srbiji, kako bi se napravila baza podataka javnih zgrada na osnovu koje će biti pravljeni planovi za renoviranje i povećanje energetske efikasnosti.

Ovaj projekat kao deo Nemačko-srpske razvojne saradnje sprovodi nemački GIZ u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike a uz podršku Univerziteta u Beogradu.

Povećanje energetske efikasnosti jedan je od prioriteta Srbije, ne samo zbog toga što je Srbija među najneefikasnijim potrošačima energije u Evropi, već i zbog ušteda koje se mogu ustvariti i, ništa manje bitno, zbog smanjenja emisije gasova staklene bašte. Sa formalne strane Srbija je Akcionim planom energetske efikasnosti postavila cilj da smanji potrošnju finalne energije u odnosu na 2008. godinu za devet odsto do 2018. godine, a određene obaveze proizilaze i iz direktiva EU i članstva u Energetskoj zajednici JIE, kao što je, na primer, da svake godine najmanje jedan odsto zgrada koje koristi centralna državna uprava budu renovirane u skladu sa standardima energetske efikasnosti.

Miloš Banjac, pomoćnik ministra za rudarstvo i energetiku ističe da je Srbija ove godine, u skladu sa Zakonom o efikasnom korišćenju energije, operativno uvela sistem energetskog menadžmenta.

„Ovaj sistem obuhvata širok skup regulatornih, organizacionih, podsticajnih i drugih mera i aktivnosti, koje u okviru svojih ovlašćenja sprovode organi državne uprave i obveznici sistema. U najvažnije aktivnosti sistema spada prikupljanje i obrada podataka o potrošnji energije u javnom sektoru, koju sprovode energetski menadžeri u lokalnim samoupravama, državnim organima i javnim službama. Za potrebe prikupljanja, obrade i analize podataka Srbija je razvila i nacionalni informacioni sistem, koji je već nekoliko meseci u funkciji”, rekao je Banjac.

U Srbiji, prema nekim procenama, oko 70 odsto objekata nema izolaciju. Predmet ovog projekta biće skupljanje podataka o javnim zgradama kojih ima, prema procenama, pošto tačne statistike nema, oko 16.500. Projekat će se, prema rečima Renate Šindlbek, vođe projekta ispred GIZ-a, fokusirati na zgrade obdaništa i škole, koje čine oko trećine svih javnih zgrada, sa ciljem za stvaranje preduslova za uspešnu primenu mera energetske efikasnosti.

“Fokus projekta će biti na poboljšanju pravnog okvira i stvaranju konsultativne i informativne platforme za energetsku efikasnost. Takođe, održavaće se i obuke o energetskoj efikasnosti, na primer domara u školama ili upravitelja zgrada, kao i preduzeća koja se bave izgradnjom. Na kraju, projekat predviđa i kreiranje instrumenta za procenu troškova renoviranja javnih zgrada, kao i ušteda koje one donose”, istakla je Šindlbek, dodajući da se radi i na izradi studije o makroekonomskim efektima uvođenja energetske efikasnosti.

Prikupljeni podaci o zgradama bi trebalo da omoguće donošenje odluka u koje zgrade škola i obdaništa se najviše isplati ulaganje u renoviranje. Na osnovu njih će se praviti liste prioriteta - koja ulaganja će doneti najveći povraćaj investicije.

U prvom nivou dobiće se potpuna slika koliko ima javnih zgrada u Srbiji, a u drugom nivou koje su to vrste zgrada sa detajnim energetskim podacima. U trećoj fazi, prema rečima Šindlbekove, biće sabrani detaljni podaci o pojedinačnim zgradama, pre svega oko 950 škola i obdaništa, na osnovu kojih će biti napravljen Nacionalni atlas javnih zgrada po ugledu na Nacionalni atlas stambenih objekata u Srbiji.

Početna faza projekta biće prikupljanje podataka o javnim zgradama sa terena, iz kojih će biti formirana baza podataka. Iz nje će biti urađena tipologija zgrada, odnosno identifikovani najčešći tipovi zgrada (Nacionalni atlas za škole i obdaništa). Ti podaci će biti korišćeni u pravljenju instrumenta za proračun troškova renoviranja i ušteda koje će se time ostvariti. Kada budu imali te brojke, lokalne vlasti će moći da naprave planove za renoviranje objekata, a to će im omogućiti i lakše apliciranje za fondove.

Ova inicijativa je započela 29. septembra 2016. a njen kraj se očekuje u julu 2017. Godine, do kada bi trebalo da bude završen instrument ocene ulaganja u renoviranje zgrada.

Javni objekti treba da budu prvi koji se obnavljaju, jer kako ističe Milica Jovanović Popović, profesorka na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i koordinator ovog projekta, njih koristi veliki broj ljudi i lako se može videti šta i kako se radi, što može da posluži kao primer i drugima.

Sertifikacija zgrada koje mogu dobiti energetski pasoš važila je za objekte veće od 500 metara kvadratnih, dok je novom regulativom to samnjeno na 250 kvadrata. Po direktivi EU nijeobavezna obnova objekata ispod 250 kvadrata. Javne zgrade, inače, troše oko 40 odsto energije u Srbiji.

Prikupljanje podataka o zgradama biće težak posao, pa je Jovanović Popović pozvala opštine da postave ljude koji nešto znaju o ovome i koji su spremni na saradnju da popunjavaju kompleksne i detaljne upitnike, na osnovu kojih će se raditi tipologija.

“Prvi uptnik će se odnositi samo na popis javnih zgrada, koliko ih ima, koja su katastarska parcela, ko ih koristi, ko ih finansira. Drugi nivo upitnika će se odnositi na administrativne zgrade, bez uključivanja policije i vojske, kao i na privatne objekte škola, vrtića i medicinskih ustanova. Na trećem nivou biće detaljna pitanja o zgradama, o nihovoj površini, od čega su izgrađene... i to za svaku zgradu ponaosob”, objasnila je Jovanović Popović.

I opštine imaju dobar motiv da se ovaj posao što bolje uradi jer, kako ističe Đorđe Stanišić, generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština, dobro bi im došle uštede u budžetu koje bi se time ostvarile.

“Za lokalne samouprave interesantne su uštede u javnom osvetljenju i grejanju i hlađenju za zgrade za koje su odgovorne. Ono što je primećeno i u drugim zemljama je da se, kada se lokalne samouprave aktiviraju, pokreću i privatni subjekti i privreda, pa je multiplikativni efekat veći nego što ovaj projekat može da obuhvati”, ocenio je Stanišić, uz napomenu da opštine imaju obavezu imenovanja energetskog menadžera, koji će, verovatno, i popunjavati upitnike za ovaj projekat.

Za opštine će posebno biti važna ekspertska podrška i obuka ljudi koji će se ovim baviti. Stanišić je podsetio da je u toku i popis javne svojine, gde će se utvrditi ne samo šta je javno, več i ko je za to odgovoran, republika, pokrajina ili lokalna samouprava, što će biti od velikog značaja za kasnije finansiranje obnove javnih objekata.