Amerika sve teže igra ulogu svetskog policajca

SAD ostaje najveća politička, ekonomska i posebno vojna sila, ali rast ekonomije Indije, Kine, Rusije i Brazila i političke ambicije Moskve i Pekinga su počele da krune moć Amerike. Zaposlenom koji je novim zakonom ostao bez minulog rada jasno je da je krajnje instanca zakonodavca bila da se smanje plate upravo tako što će im se obrisati godine staža koje su proveli kod nekog drugog poslodavca. Oko 750.000 građana Srbije čeka otpis nekih zaduženja koje ne mogu da plaćaju. Košarkaši danas igraju sa Grcima u osmini finala SP. Čilić i Nišimoro pobedili Đokovića i Federera.

SAD više nisu najjače

Najviša zgrada na svetu je u Dubaiju, najobimnija rafinerija nafte u Indiji, a najveća kompanija na berzi u Kini, nabrajao je pre izvesnog vremena Farid Zakarija znake slabljenja američke imperije i dolaska novog, postameričkog međunarodnog poretka. Danas bi u prilog tezi o kraju unipolarnog sveta moglo da se doda i to da se, protivno željama SAD, proruski pobunjenici nalaze na istoku Ukrajine, džihadisti u Iraku a Bašar el Asad na vlasti u Damasku. Od pada gvozdene zavese i poraza komunizma i SSSR-a u hladnom ratu Amerika je jedina svetska sila. Neometana rivalima koji bi izazvali njeno uređivanje sveta, borila se u Persijskom zalivu, uključila u sukob u BiH, bombardovala Srbiju i započela ratove protiv Avganistana i Iraka, piše Politika. Svet u poslednjih 25 godina je američki svet u kojem SAD ne moraju da se obaziru na to šta će reći drugi. Ipak, poslednjih godina rast ekonomije Indije, Kine, Rusije i Brazila i političkih ambicija Moskve i Pekinga izgleda da su počeli da krune moć Amerike, koja ostaje najveća politička, ekonomska i posebno vojna sila, ali koja nalazi da joj je sve teže da igra ulogu svetskog policajca.

Obračun avgustovske plate bez “minulog rada”

Mnogi zaposleni koji 1. u mesecu primaju platu bili su pre dva dana neprijatno iznenađeni kada su shvatila da im je uplaćeno manje para nego inače, a da pri tom nisu koristili ni godišnji odmor, ni bolovanje. Kad su se raspitali kod svojih poslodavaca o čemu se radi, rečeno im je da je za manju platu „krivac” novi zakon o radu koji je stupio na snagu 29. jula, a koji propisuje obračun minulog rada samo kod aktuelnog poslodavca, a ne na ukupan staž koji je zaposleni stekao kroz karijeru u više firmi. U Ministarstvu rada, Novostima su objasnili, da je novi zakon o radu stupio na snagu 29. jula i da je njime promenjen način obračuna minulog rada, te da se sada plaćaju samo godine koje je radnik proveo kod poslednjeg poslodavaca, a ne za sve godine radnog staža. Zaposlenom koji je novim zakonom ostao bez minulog rada jasno je da je krajnje instanca zakonodavca bila da se smanje plate upravo tako što će im se obrisati godine staža koje su proveli kod nekog drugog poslodavca.

Da li je moguć otpis dugova građanima?

Da li Srbija kao neke zemlje može oprostiti dugove siromašnim građanima, pitaju se Novosti. Taj list navodi da 750.000 građana Srbije čeka otpis nekih zaduženja koje ne mogu da plaćaju. Sve je više ljudi koji ne mogu da namire dugovanja bankarima, privredi, komunalcima. Do oprosta bi moglo da dođe samo ako država napravi socijalne karte, jer je to jedini mogući kriterijum za otpis.

Ršumović: Nagrada u Veneciji mnogo znači

Debitantski igrani film scenariste i reditelja Vuka Ršumovića "Ničije dete", u produkciji Miše Mogorovića, osvojio je glavnu nagradu - Nagradu publike koja se dodeljuje za najbolji film prikazan u selekciji "Nedelja međunarodne filmske kritike" na Filmskom festivalu u Veneciji. Reč je o jedinoj nagradi koju zvanično dodeljuje "Nedelja međunarodne filmske kritike". "Ove nagrade nam svima u ekipi mnogo znače. Filmovi se prave zbog publike, a naš film nije blokbaster. Baš zbog toga, još više nam znači što je venecijanska publika i kritika prepoznala i nagradila naš trud. Sada mogu da kažem, da ovo dete više nije "ničije", ono sada pripada Venecijanskom festivalu", izjavio je za Blic Vuk Ršumović.

MUP Srbije mora da izruči Srbe Euleksu

MUP Srbije će morati da uhapsi i izruči Euleksu Stevana Vulovića, predsednika opštine Zubin Potok i Slaviše Ristića, njegovog prethodnika, piše Politika. Vulović osumnjičen za organizovanje bekstva lica lišenih slobode, a Ristić za ugrožavanje UN i pridruženog osoblja, te teško ubistvo.  "Nalozi sa hapšenje su izdati, ako se oni pojave na Kosovu na tužiocu će biti da razmotri zahtev za njihovo zadržavanje ili ne", rekla je predstavnica Euleks organizacije na Kosovu Žoel Vašter. Ona kaže da Euleks ne ugrožava rad gradonačelnika Zubinog Potoka i da je Vulović "sam doneo odluku da bude van Kosova". Prema njenim riječima, Vulović je obećao tužiocu da će se odazvati pozivu i da su se predstavnici Euleksa nadali da će tako i biti. "Vulović je sam doneo odluku da se ne odazove tom pozivu i time lično odlučio da ne nastavi rad gradonačelnika", rekla je Vašterova.  

Zalet za Đerdap 3, elektranu sa pumpanim vodama

Hvata se zalet za Đerdap 3, pišu Novosti. Hidroelektrana Đerdap 3 bi trebalo da bude reverzibilno pumpno akumulaciono postrojenje, planirano da se izgradi na 1007 kilometru Dunava, četiri kilometara uzvodno od Lepenskog Vira i oko  100 km vazdušne linije od Beograda. Koncepcija rešenja sastoji se u tome da se voda zahvata iz Đerdapskog jezera sa kote 68, pumpa u gornje predviđene bazene "Pesača" i "Brodica" , kada elektroenergetski sistem Srbije raspolaže viškom električne energije. U vrhovima opterećenja radi kao akumulaciona elektrana koja obezbeđuje neophodnu snagu i potrebne količine energija.Elektrana će raditi isključivo sa pumpanim vodama, jer prirodnog dotoka nema.

Putin je nehotice učinio uslugu NATO-u

NATO, alijansa na umoru, čija je prevashodna svrha od osnivanja bila da služi kao prethodnica održavanju svetskog poretka s američkom dominacijom, svrhu svog postojanja ponovo pronalazi u ukrajinskoj krizi. Od prošlog samita, u Čikagu pre dve godine, izgledalo je da će ovogodišnji skup u Velsu proteći u znaku dugoročnih strateških planova, kao što je povlačenje iz Avganistana. Dešavanja na Majdanu, Krimu i na istoku Ukrajine postala su, međutim, glavna tema u međublokovskim odnosima a sukobi u kojima je do sada poginulo oko 3.000 ljudi ubrizgali su dozu adrenalina u malokrvnu organizaciju koja se proteže na 28 zemalja, piše Politika. Putin je tako nehotice učinio uslugu NATO-u. Teoretičari zavere na obe strane spekulišu da je pravi cilj prodora na istok u stvari bilo provociranje Kremlja, što je na zapadu dovelo do toliko željenog oblikovanja figure neprijatelja koja bi pomogla u rešavanju krize identiteta transatlantskog džina. Drugim rečima, da nije bilo ukrajinske krize i „opasnosti od ruske invazije” na istočnoevropske članice Alijanse – razlog za postojanje NATO-a ostao bi da lebdi u vazduhu.

Asemoglu: U osnovi su institucije

Daron Asemoglu je profesor ekonomije na MIT (Masačusetski tehnološki institut). Godine 2005. dobio je medalju Džon Bejts Klarka koja se dodeljuje ekonomistima mlađim od četrdeset godina koji su najviše doprineli ekonomskoj misli i znanju. On u razgovoru za Politiku povoom svoje knjige “Zašto narodi propadaju” koju je napisao sa Džejmsom Robinsonom, daje odgovor na pitanje koje je vekovima zbunjivalo stručnjake: zašto su jedni narodi bogati a drugi siromašni, zašto su podeljeni između imućnosti i nemaštine, zdravlja i bolesti, obilja i nestašice hrane? “Dokazujemo da u osnovi ekonomskog uspeha (ili njegovog izostanka) leže političke i ekonomske instutucije koje su ljudi stvorili. Koreja, da izdvojimo samo jedan od zadivljujućih primera, predstavlja upadljivo homogenu zemlju, a ipak je narod Severne Koreje među najsiromašnijima na svetu dok su njegova braća i sestre u Južnoj Koreji među najbogatijima. Jug je izgradio društvo koje je davalo podsticaje, nagrađivalo inovaciju i svima dopuštalo da učestvuju u ekonomskim mogućnostima. Na taj način izazvani privredni uspeh bio je održiv pošto je vlast postala odgovorna i osetljiva na želje građana i širokih narodnih masa. Nažalost, stanovništvo na severu trpi decenije gladi, političke represije i sasvim drugačijih ekonomskih instutucija - bez kraja na vidiku. Razlike među Korejama rezultat su politika koje su stvorile njihove sasvim drugačije institucionalne putanje” - kaže on.

Muke zbog udžbenika

Svakog septembra na muci se zbog izbora udžebenika nalaze i roditelji i nastavnici, piše Politika. Po važećem Zakonu o udžbenicima, nastavnici imaju slobodu da sami biraju udžbenike iz kojih će učiti đake, ali u praksi se ispostavilo da je situacija drugačija. Nastavnički kolektiv je često zasut poklonima ukoliko izabere određenog izdavača, a učenički interes je stavljen sa strane. Koliko su izdavači uporni da plasiraju svoje udžbenike, pokazuje i činjenica da ne prezaju ni od dodvoravanja nastavnom kadru, u vidu laptopova, seminara ili nečeg trećeg.

Čas istine za srpsku košarku

Selektor košarkaške reprezentacije Srbije Aleksandar Đorđević rekao je da je potpuno miran i da misli da njegov tim ima kvalitet da pobedi Grčku (nedelja, 18 časova) u osmini finala Svetskog prvenstva u Španiji, piše Blic koji ovaj susret naziva časom istine za srpsku košarku. Srbija je prvu fazu takmičenja završila kao četvrta u grupi A i tako je izborila plasman u osminu finala protiv tima koji je bio prvi u B grupi. Tim je iz Granade prešao u Madrid i u subotu je imao jedan trening.

Đoković: Mnogo sam grešio

Novak Đoković eliminisan je u polufinalu US opena od Keija Nišikorija 6:4, 1:6, 7:6(4), 6:3, a posle susreta rekao da nije mogao da pronađe igru i da se pri velikoj temperaturi i vlažnosti Japanac bolje snašao, prenosi Blic. "Mogao sam da odem korak dalje na ovom turniru, ali šta da se radi, to je sport. Moram da čestitam protivniku i nastavim dalje. Pokušaću do kraja sezone da ostvarim rezultate, koja sam imao prošle godine. Sem drugog seta danas nisam bio ni blizu mojih partija. Mnogo sam grešio, slao kratke lopte i jednostavno to nisam bio ja", rekao je Đoković. Hrvatski teniser Marin Čilić napravio je takođe senzaciju u polufinalu US opena, pošto je pobedio Rodžera Federera sa 6:3, 6:4, 6:4.