Apsurdna poreska kazna za nedisciplinovane medije

Simptomatično je da se inspekcija u listu Danas pojavljuje nakon što je objavljena serija kritičkih tekstova o nekim visokim funkcionerima na vlasti – ocenjuje se iz  NUNS. Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao je juče, na obeležavanju stogodišnjice Cerske bitke  kod spomenika u Tekerišu, da sa istom verom sa kojom se 1914. godine ginulo za otadžbinu, danas treba da se živi i radi za bolju Srbiju. SNS hoće sa DS u pokrajinsku vlast. Komisija za akreditaciju (KAPK) utvrdila je da je nivo naučnoistraživačkog rada na Megatrend univerzitetu nezadovoljavajući. Predsednici Rusije i Ukrajine Vladimir Putin i Petro Porošenko sastaće se 26. avgusta sa predstavnicima Evropske unije (EU) u prestonici Belorusije.

Jagodina, 19.08.2014 - Dan otvorenih vrata ili "Sve je besplatno" u jagodinskom Akva parku, okupio je danas preko 20.000 posetilaca iz cele Srbije

Danas: Vlast disciplinuje medije

Otvoreno pismo u kome je poslovodstvo Danasa  obavestilo nadležne ministre i premijera o apsurdno visokoj kazni od pet miliona dinara koja nam je izrečena prema zakonu o zapošljavanju osoba sa invaliditetom, kao i jučerašnji tekst „Država na Danasu trenira strogoću“, izazvali su brojne komentare čitalaca, medijskih kuća, novinarskih udruženja kao i onih koja okupljaju osobe sa invaliditetom. Pažnju javnosti okupirala je ne samo visina kazne, nego i činjenica da je ona odmerena u trostruko višem iznosu, prema odredbama koje više nisu bile na snazi i za period dok je trajalo zahtevno prikupljanje dokumentacije za zapošljavanje dva radnika.  Sveta Raković, generalni sekretar Nezavisnog udruženja novinara Srbije, podseća za Danas da je taj list specifičan jer ga je administracija na čijem je čelu isti čovek dva puta drastično kaznila.

“Devedesetih je to bilo prema surovom zakonu o informisanju, kao pred prekim sudom, a sada je, priznajem, znatno blaža kazna sa nebuloznim obrazloženjem Poreske uprave. Ne znam da je i jedan drugi medij sankcionisan po tom osnovu, ne znam čak ni da su tako visoke kazne izrečene nekoj firmi, a simptomatično je da se tu inspekcije pojavljuju nakon što je objavljena serija kritičkih tekstova o nekim visokim funkcionerima na vlasti. Indikativno je to što poreznici ne prihvataju argumente, čime se i potvrđuje teza da ovde nije reč o ažurnosti administracije, već o modelu kojim vlast disciplinuje nezavisne medije” - kaže Raković.

Vučić: Vreme je za našu žrtvu

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao je juče, na obeležavanju stogodišnjice Cerske bitke  kod spomenika u Tekerišu, da sa istom verom sa kojom se 1914. godine ginulo za otadžbinu, danas treba da se živi i radi za bolju Srbiju. “San ratnika sa Cera postao je i naš san, da od zemlje za koju je vredelo umreti napravimo zemlju za koju vredi živeti” – rekao je Vučić, obećavši da će Srbija biti tako primamljiva da će ljudi iz drugih zemalja dolaziti da žive u njoj. Vreme je, rekao je premijer, da zemlji damo bar deo onoga što su joj dali oni koji su joj dali sve, vreme je da prestanemo da kukamo i da se žalimo, da se potrudimo za našu Srbiju. Vreme je za našu žrtvu i naš napor” – istakao je Vučić. Predsednik vlade je, govoreći pred građanima koji su se tiskali na prostoru ispred monumentalnog spomenika podignutog u slavu pobede u Cerskoj bici, pozdravljen spontanim aplauzom prisutnih, kada je usred diplomatske i vojne krize u Ukrajini, kada i Brisel i Moskva pažljivo prate izjašnjavanje Beograda, rekao da Srbija ima zacrtan put ka Evropskoj uniji, ali neće okretati leđa prijateljima, pre svega Rusima.

Obrenovac: Život u jednosobnom šatoru

Tri meseca posle katastofalnih poplava koje su pogodile Srbiju, a pogotovo Obrenovac, u tom gradu počela je obnova porušenih kuća. U prvoj fazi vojska Srbije radi na raščišćavanju ruševina devet domova, od ukupno njih 69.  Za izgradnju novih domova na njihovom mestu, čiji je rok završetka 60 dana, nadležni su izdali pravosnažna rešenja. Nekadašnja kuća od 74 kvadrata četvročlane porodice Ivanović, danas je samo gomila beskorisnog šuta koji raščišćava nekoliko vojnih kamiona i bagera. Tu je, u Kninskoj ulici u Obrenovcu, do majskih poplava bio ušuškan čitav život ove porodice, počevši od onih najobičnijih stvari koje čine svaki dom: pokućstva i bele tehnike, do najdražih zajedničkih uspomena, pišu Novosti. Ivanovići su se u poslednja tri meseca, koliko su bez krova nad glavom, snalazili kako su znali i umeli. Jedno vreme su odsedali kod rođaka a već mesec i po njih petoro, uključujući i brata Veselinove supruge Slađane, žive u jednosobnom šatoru u vlastitom dvorištu. Šator su dobili kao pomoć Vatrogasne brigade, priča nam Slađana.

Blic fondacija gradi kuće

„Blic fondacija“ će donirati deset kuća iz sredstava koje je prethodnih meseci uspela da prikupi putem niza akcija sprovedenih u cilju pomoći stanovništvu sa poplavljenih područja, piše Blic. Država je ustupila zemljište, a uz pomoć vladine Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja i nadležnih institucija obezbediće se neophodne dozvole i infrastrukturni priključci. Tako će najugroženije višečlane porodice koje su u poplavama izgubile domove, ponovo dobiti krov nad glavom.

SNS hoće sa DS u Vojvodini

Ukoliko Demokratska stranka nastavi da odbija učešće u „koncentracionoj“ vlasti u Vojvodini, u koju bi ušla Srpska napredna stranka, naprednjaci će pokušati da formiraju prelaznu vladu bez DS, dok u Ligi socijaldemokrata Vojvodine veruju da bi tada najbolje rešenje bili hitni pokrajinski izbori. Goran Knežević, potpredsednik SNS, u razgovoru za Danas je istakao da je ta stranka promenila mišljenje o koncentracionoj vlasti, jer „ima u vidu interes Vojvodine“. „Tačno je da pre par meseci nismo hteli u vlast sa DS, a da sada nudimo i tu opciju. Vojvodini su neophodni izbori zbog toga što je aktuelna vlast DS izgubila legitimitet. Međutim, u ovom trenutku je to potpuno neracionalno za čitavu Srbiju i tehnički vrlo teško izvodljivo“, rekao nam je Knežević.

Naprednjak Željko Sertić novi ministar privrede

Željko Sertić, predsednik Privredne komore Srbije i član Srpske napredne stranke, novi je kandidat za ministra privrede, umesto Dušana Vujovića, koji je 4. avgusta preuzeo resor finansija. Aleksandar Vučić, premijer Srbije, juče je republičkom parlamentu i zvanično predložio Sertića za novog ministra, a Danasu je u kabinetu predsednice Skupštine Srbije Maje Gojković rečeno da će sednica na kojoj će se raspravljati o njegovom izboru biti zakazana u najkraćem roku, najverovatnije početkom sledeće sedmice zbog potrebe da novi ministar privrede što pre stupi na dužnost. Predstavnici vladajuće koalicije zadovoljni su predloženim kandidatom i najavljuju apsolutnu podršku, dok opozicija tvrdi da neće podržati „izbor naprednjaka Sertića“, ali i upozorava da će se privredom i dalje upravljati iz jednog, premijerovog kabineta.

Željko Sertić je u stručnoj javnosti postao poznat kad je imenovan za predsednika Privredne komore Srbije u martu 2013. godine. U njegovoj zvaničnoj biografiji piše da je osnovnu i srednju školu završio u Novom Sadu, a diplomirao na Fakultetu za poslovno-industrijski menadžment, Univerziteta Union u Beogradu. Od 2010. godine direktor je preduzeća za visokogradnju „Konrad”, prethodno se bavio proizvodnjom i spoljnotrgovinskim poslovima kao rukovodioc „Foreksa” iz Beograda. Od 2001. do 2006. bio je izvršni direktor kompanije „Magma”. Bio je suosnivač preduzeća „Goteks” iz Beča, kao i „Gotra” iz Novog Sada, piše Politika.

Nedostaci na Megatrendu

Komisija za akreditaciju (KAPK) utvrdila je da je nivo naučnoistraživačkog rada na Megatrend univerzitetu nezadovoljavajući. Analizom izveštaja o samovrednovanju Megatrenda uočeno je da za većinu odbranjenih doktorskih disertacija nije priložen dokaz da je kandidat pre odbrane publikovao rad u referentnom časopisu, što je važan mehanizam za sprečavanje plagijata. Konstatovano je i da kategorizacija naučnih radova nije dosledno izvršena u skladu sa kriterijumima resornog ministarstva. Ovo je, kako piše Danas, samo deo nedostataka koje je Komisija za akreditaciju ustanovila u postupku spoljašnje provere kvaliteta, nakon čega je Megatrendu izrekla meru naknadnog praćenja.

Sastanak  Porošenko – Putin  26. avgusta u Minsku

Predsednici Rusije i Ukrajine Vladimir Putin i Petro Porošenko sastaće se 26. avgusta sa predstavnicima Evropske unije (EU) u prestonici Belorusije, saopšteno je iz Kremlja. Putinov portparol Dmitrij Peskov potvrdio je da će se Putin sledećeg utorka sastati sa liderima država Carinske unije i ukrajinskim predsednikom u Minsku, gde će razgovarati o humanitarnoj katastrofi u istočnoj Ukrajini, javila je agencija Itar-Tas, prenosi Politika. Na sastanku Carinske unije – koju čine Belorusija, Kazahstan, Rusija, dok je Ukrajina posmatrač – prisustvovaće i predstavnici Evropske komisije, pišu ruski mediji. I iz Porošenkove kancelarije je potvrđeno da će dva lidera iskoristiti sastanak 26. avgusta da bi razmotrili načine za stabilizaciju situacije u istočnoj Ukrajini i razgovarali o energetskoj bezbednosti i novom trgovinskom sporazumu Ukrajine i EU, naveo je AFP.

Za Lukinim ubicom crvena poternica

Za  Markom Milićevim (33), koji se sumnjiči da je 25. jula ove godine svojim vozilom „mini kantrimen” na Brankovom mostu udario Luku Jovanovića koji je potom preminuo, raspisana je crvena poternica Interpola, kako bi bio uhapšen gde god da bude identifikovan.
Osumnjičeni se traži na ime Marko Milićev, ali i na svoje ranije ime Marko Marković, jer se sumnja da koristi dva srpska pasoša, piše Politika. Osumnjičeni Mar­ko Mi­li­ćev ku­pio je 10. av­gu­sta ove go­di­ne kar­tu u jed­nom prav­cu za Tur­sku. On je tog da­na u pre­po­dnev­nim sa­ti­ma na­pu­stio Sr­bi­ju. „Mi­ni kan­tri­men”, me­đu­tim, još ni­je na­đen.

Drugoosumnjičeni Bratislav Vesović, kako sumnjamo, zna gde je automobil, ali ćuti - kaže izvor Novosti blizak istrazi. - On i Milićev, prema našim saznanjima, sakrili su „mini-kantrimen“ tog kobnog jutra. Njih dvojica su se sreli kod benzinske pumpe u Čingrijinoj ulici na Zvezdari. Negde u tom kraju Beograda je vozilo sklonjeno, bar tih dana – kaže taj izvor. Vesović i ostalih petoro uhapšenih, koji se terete za pomoć počiniocu posle tragedije i neprijavljivanje, privedeni su Trećem osnovnom tužilaštvu. Reč je o saputnicima Milićeva, Nikolu Lepenu, Dani Manevski (bila suvozač u „kantrimenu“), Tamari Bogdanović i Milici Novaković. Taksisti Saši Jankoviću, koga je Milićev zaustavio kod Starog železničkog mosta i u čije su vozilo prešli putnici „minija“, određen je pritvor do 30 dana. On je, kako se sumnja, išao za Milićevom sve do Zvezdare. Njemu i ostalima zaprećena je kazna do pet godina zatvora. Olakšavajuća okolnost nekima od njih, kako saznajemo, jeste činjenica da su pristali da sarađuju sa policijom i detaljno opisali šta se dešavalo kritičnog jutra kada su sa splava „Lasta“ odlučili da zabavu nastave u „Fristajleru“.

Lukin ubica krije se u Istanbulu. Tri saputnice iz kantrimena koje su uhapšene provele su sa njim noć posle nesreće, a njegova kazna, kako piše Blic, mogla bi da se poveća na 15 godina.

Azanavisijus snimio film o Čečeniji

Otkako je crno-beli nemi film „Umetnik“ pokupio čak pet Oskara 2012, s velikim nestrpljenjem čekalo se novo ostvarenje francuskog reditelja Mišela Azanavisijusa. Sa etiketom „novi film oskarovca“ mogao je da bira koji će sledeći projekat raditi u Holivudu.  On se, ipak, odlučio za priču koja ga je zanimala mnogo pre „Umetnik“ - rimejk filma Freda Zinemana „Potraga“ iz 1948. godine. Za razliku od originalne priče koja se bavi Holokaustom, Azanavisijus je svoj film smestio u Čečeniju 1999. Kao i u ranijim filmovima, glavnu ulogu igra njegova supruga, kanska laureatkinja Berenis Bežo. Film govori o Kerol, šefici Odeljenja za ljudska prava Evropske unije, koja pomaže malom čečenskom dečaku, istovremeno prikazujući potragu njegove starije sestre, ali i put ruskog tinejdžera Kolje ka uniformi i ratu. O svom filmu u razgovoru za Danas govori Mišel Azanavisijus: “Ne možete govoriti o Čečeniji a da ne govorite o Rusiji, a ne možete govoriti o Rusiji a da ne govorite o Putinu. On je na vlasti poslednjih 15 godina. Trudio sam se da film ne bude direktna optužbu, to nije bila poenta filma. Hteo sam da ostane na ravni ljudskih bića. Ali naravno da se ne slažem sa njegovom politikom koja postoji na Kavkazu” – kaže on.

Odlazak klasika srpske poezije

Već odavno klasik srpske poezije evropskog renomea, akademik Miodrag Pavlović, preminuo je u nedelju uveče u nemačkom gradu Tutlingenu, u kojem je živeo poslednjih godina sa porodicom. Gotovo da nema žanra u kojem se nije ostvario i to na vrhunskom nivou: bio je pesnik, pripovedač, putopisac, esejista, romansijer, dramski pisac, prevodilac, antologičar, pišu Novosti. U književnost je ušao gromoglasno i neočekivano, knjigom pesama „87 pesama“ 1952. godine označivši datum u modernoj srpskoj poeziji. Bile su to potpuno drugačije pesme od tadašnjih, uglavnom socrealističkih, unoseći potpuno novi ton, jezik i stil, neka vrsta neonadrealističkog protesta. Smatralo se to ideološko- -političkom jeresi, a taj novi tok u našoj poeziji potvrdila je sledeće godine, takođe antologijska pesnička knjiga, „Kora“ Vaska Pope. Pavlović i Popa su tako srpsku poeziju usmerili novim, drugačijim putem pevanja i mišljenja.