NAJAVA REFERENDUMA U DELOVIMA UKRAJINE I OSPORAVANJE
Četiri okupirane regije u Ukrajini saopštile da će održati glasanje za pridruživanje Ruskoj Federaciji, čime Kremlj i zvanično pripaja ove teritorije, piše Gardijan. Iz Vašingtona poručuju da se protive i da neće priznati rezultate niti rusko pravo na deo države Ukrajine, prenosi Ukrinform. Iz Donjecka i Luganska najavljuju javno izjašnjavanje od 23. do 27. septembra, izveštava RT. Milijarde duga stižu Srbiji na naplatu u januaru, stoji u Danasu
(ilustracija, Očekuje se da Liz Tras pozove svetske lidere da se pridruže Britaniji u uvođenju dugoročne poreske politike uprkos tome što je američki predsednik Džo Bajden već prezrivo reagovao na takozvano „ekonomsko prelivanje“)
Četiri regije u Ukrajini koje je okupirala Rusija najavile su da će održati referendum o pridruživanju Ruskoj Federaciji, čime će Kremlj zvanično pripojiti ove teritorije. Iz Vašingtona su istakli da se ovome protive i da neće priznate rezultate, odnosno eventualno rusko pravo na deo države Ukrajine. Glasanje će se održati od 23. do 27. septembra, najavili su lideri iz Donjecka i Luganska. Milijarde evra duga Srbiji stižu na naplatu u januaru.
Ruski referendumi u Ukrajini
Očekuje se da Liz Tras pozove svetske lidere da se pridruže Britaniji u uvođenju dugoročne poreske politike uprkos tome što je američki predsednik Džo Bajden već prezrivo reagovao na takozvano „ekonomsko prelivanje“ a pre njihovih prvih bilateralnih razgovora u Njujorku, piše Gardijan na prvoj strani. U govoru pred UN, premijerka će insistirati da slobodan svet mora da da prioritet ekonomskom razvoju kako bi oduzeo autoritarnim državama poput Rusije mogućnost da manipulišu globalnom ekonomijom.
Četiri regije u Ukrajini koje je okupirala Rusija najavile su da će održati „referendume“ da se pridruže Ruskoj Federaciji u seriji saopštenja „koja mogu da naslute da je Kremlj doneo odluku da zvanično pripoji teritorije“, stoji u još jednom tekstu na naslovnoj. Moskva se možda oslanja na formalno pripajanje a nakon uspešnog ukrajinskog kontranapada kojim je Kijev povratio velike delove teritorije u Harkovu, stoji u tekstu.
SAD ne priznaju „referenudum“
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da je najvažnija među merama protiv Rusije, to da je treba odrediti kao sponzora terorizma, prenosi državna novinska agencija Ukrinform. Zelenski je ovo istakao u razgovoru sa bivšim predsednikom SAD Bilom Klintonom. „Rekao sam da su SAD indikator demokratije u čitavom civilizovanom svetu, prema kome druge države treba da se upravljaju. Zato je važno da Amerika ostane lider u podršci Ukrajini i vršenju pritiska na Rusiju“, kazao je Zelenski.
Savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džejk Salivan saopštio je da SAD odbacuju svaki pokušaj Ruske Federacije da održi takozvane referendume na privremeno okupiranoj ukrajinskoj teritoriji i to smatraju napadom na suverenitet zemlje, još jedna je vest koju objavljuje Ukrinform. Ukoliko se to i dogodi, Vašington nikada neće priznati rusko pravo na navodno pripojene oblasti i uvek će ih gledati kao deo Ukrajine, dodao je on.
Glasanje od 23. do 27. septembra
Reagujući na najavu o glasanju u Donjesku i Lugansku krajem nedelje po pitanju pripajanja Rusiji, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je ovo nazvao nelegitimnim, zatraživši više pomoći za Ukrajinu od međunarodne zajednice, prenosi ruska medijska kuća RT. Kako se podseća, referendum će biti održan od 23. do 27. septembra, dok će „obližnje teritorije Zaporožja i Hersona koje drži Rusija, takođe glasati od petka“.
U zasebnom tekstu, RT prenosi najave zvaničnika Donjeska i Luganska po pitanju referenduma. Lider Luganske Narodne Republike Leonid Pasečnik potpisao je ukaz o održavanju glasanja, nakon što je parlament jednoglasno podržao ovaj potez i odredio datum. Ubrzo zatim, Denis Pušilin ispred Donjecke Narodne Republike pridružio se, istakavši da će i DNR održati slično izjašnjavanje naroda istog datuma.
Vučić na skupštini UN
Centralni prostor na naslovnoj strani Politike posvećen je predsedniku Skupštine koji je otputovao na Generealnu skupštinu UN. Aleksandar Vučić ocenio je juče da realne prognoze za svet moraju biti još mračnije nego što ih je na početku skupštine predstavio generalni sekretar svetske organizacije Antonio Gutereš. „Govorio je o više kriza, od Roga Afrike do Avganistana, pominjući i najtežu – Ukrajinu. Naša pozicija je još teža“, kazao je Vučić.
U vrhu strane, list navodi i da je Viši sud u Beogradu poslao poziv za suđenje četvorici hrvatskih oficira optuženih da su u avgustu 1995. reketirali kolonu izbeglica na Petrovačkoj cesti kod Bosanskog Petrovca.
Milijarde duga stižu na naplatu
Kamate rastu, budžet je sve dublje u crvenom, a najveći pritisak sledi u januaru, piše Danas uz naslov „Srbiji dolaze na naplatu četiri milijarde evra“. „Verujem da će država pokušati da prolongira zaduživanje što više, u očekivanju da se kamatne stope donekle vrate“, rekao je Slobodan Minić. Iako ne dospevaju sve obaveze na zimu, ipak će najveći udarac na budžet biti u januaru, jer krajem tog meseca stižu petogodišnje dinarske obveznice vredne 100 milijardi dinara. Aleksandar Vučić je poručio da će razgovarati sa šeficom MMF-a o novom aranžmanu.
Fudbalski savez Beograda održao je izbore uprkos protivljenju FK Crvena zvezda, objavljuje list, takođe u vrhu strane. „Verbalna priprema rata za čelo FSS“, naslov je teksta.
