POKUŠAJ KIJEVA DA POVRATI KRIM
Ukrajina „prozrela blef Kremlja“ i počela kontraofanzivu, objavljuje Njujork tajms. Vlasti iz Kijeva najavljuju nove napade na Krim kako bi se prekinulo snabdevanje ruskih snaga, piše Gardijan. Od Krima direktno zavisi ostatak ruskih trupa u unutrašnjosti Ukrajine, prenosi Ukrinform. Moskva odbija optužbe da sama gađa nuklearno postrojenje u Zaporožju, navodi RT. Koliko naknada primaju srpski funkcioneri, pita Danas
(ilustracija, Tvrdnje ukrajinskih zvaničnika i bivših zaposlenih u američkoj ambasadi da Moskva gađa nuklearnu elektranu u Zaporožju koju drži pod nadzorom, a kako bi ukrala ukrajinsku struju, „nemaju nikakvog smisla“, saopštilo je rusko Ministarstvo inostranih poslova a prenosi ruska novinska kuća RT)
Ukrajina je u poslednje vreme „prozrela blef Kremlja“ i počela sa kontraofanzivom. Vlasti iz Kijeva kažu da je u pitanju napad na rute snabdevanja ruskih snaga. Eksplozije u magacinu ruskog oružja i vazduhoplovnoj bazi u Krimu pokušaji su da se prekine kontakt ruske vojske iz ovog dela zemlje sa trupama u unutrašnjosti. Moskva odbija otpužbe da sama gađa Zaporožje koje kontroliše od početka sukoba. Koliko nadoknada primaju srpski funkcioneri iz budžeta.
Kijev „prozreo blef“ iz Kremlja
Usred pandemije, vlada je davala naknade za nezaposlene utamničenima, izmišljenima i preminulima, piše Njujork tajms na prvoj strani. Novac je išao „farmama“ za koje se ispostavilo da su paravani, dok su ga dobijali pojedinci koji na to nemaju pravo. Čak 342 ljudi je dobilo pozajmice koji nisu prijavili ni kako se zovu. Naime, kako je koronavirus zatvarao firme i ljudi ostajali bez posla, federalna vlast je odvojila sredstva za pomoć baš za ove slučajeve. Administracija je 2020. odobrila 3,1 bilion dolara i 2021. još 1,9 biliona. Tako je nastala „jedna od najvećih prevara u američkoj istoriji“.
„Ukrajina cilja Krim, izaziva Putina“, još jedan je naslov na prvoj strani. Ruski ratni brodovi patroliraju obalom Krima a ruski avioni odavde poleću, „čime je osam godina okupacije pretvoreno u tvrđavu“. Predsednik Vladimir Putin je Krim nazvao „svetim mestom“. „Ali u poslednje vreme, Ukrajina je prozrela blefiranje Kremlja“, stoji u tekstu.
Udar na snabdevanje ruskih snaga
Liz Tras je počela da napada britanske radnike, istakavši da im fali „veštine i poleta“ koju imaju strani rivali, otkriva Gardijan na naslovnoj strani. U snimljenom razgovoru koji je procureo, dok je Trasova još bila ministarka finansija, rizikovala je da se zameri stanovnicima Londona, pokušavajući da objasni jaz između glavnog grada i ostatka zemlje. Trasova, kojoj je patriotizam glavna tema kampanje, ocenila je da je ovde razlika „delimično u načinu razmišljanja“, nazivajući radnike „najvećim besposličarima na svetu“.
Ukrajina je preduzela kontraofanzivu sa ciljem da napravi „haos među ruskim snagama“ tako što će udariti na rute snabdevanja na okupiranim teritorijama, rekao je ključni savetnik ukrajinskog predsednika, a prenosi list u još jednoj vesti u vrhu strane. Mikailo Polodijak rekao je za Gardijan da se očekuje još napada u iduća dva do tri meseca poput jučerašnjeg „misterioznog udara na železnicu i vazdušnu bazu u Krimu“.
Ukrajinska kontraofanziva
Ukrajinski napadi na ruske ciljeve u privremeno okupiranom Krimu deo su koherentne ukrajinske kontraofanzive da povrati kontrolu nad ovom oblašću i zapadnom obalom reke Dnjepar, naveo je američki Institut za istraživanje rata a prenosi ukrajinska novinska agencija Ukrinform. Institut se bavi serijom eksplozija u magacinu ruske municije i na pisti u blizini Hvardiska u Krimu, podsećajući da rute za snabdevanje ruskih snage na kopnu u Ukrajini idu direktno sa Krima.
U odvojenoj vesti, agencija objavljuje i fotografije ruske baze uz naslov „Eksplozije u Krimu: kako ruski magacin oružja sada izgleda“. U pitanju su satelitske slike na kojima se vidi šteta na postrojenju.
Moskva odbacila optužbe
Tvrdnje ukrajinskih zvaničnika i bivših zaposlenih u američkoj ambasadi da Moskva gađa nuklearnu elektranu u Zaporožju koju drži pod nadzorom, a kako bi ukrala ukrajinsku struju, „nemaju nikakvog smisla“, saopštilo je rusko Ministarstvo inostranih poslova a prenosi ruska novinska kuća RT. Ove izjave su došle od savetnika ukrajinskog predsednika Mikaila Polodijaka i bivše šefice odeljenja energetike pri ambasadi SAD u Kijevu Surije Jajanti. Moskva je istakla da se radi o „poslednjoj u nizu spinovanih dezinformacija“.
U izdvojenoj vesti, RT objavljuje i da je ukrajinska vojska ispalila nekoliko raketa direktno prema postrojenju sa nuklearnim otpadom u Zaporožju. Član lokalne vlasti Vladimir Rogov rekao je ruskim medijima da bi „uspešan“ pogodak rezultirao otpuštanjem radijacije ekvivalente „prljavoj bombi“. Jedna od bombi je pala na 10 metara od buradi, rekao je Rogov, dok su druge eksplodirale na oko 50 do 200 metara udaljenosti.
Više napada na Srbe
Politika piše o teroru prištinske vlade, policije i albanskih ekstremista uz glavni naslov „Za 540 dana Kurtijeve vlasti 210 napada na Srbe“. Otvorena pretnja Prištine organizovanim oružanim napadom, planovi za likvidaciju uticajnih Srba i odbijanje dijaloga, što je postalo glavna karakteristika vlade Albina Kurtija, nisu jedine opasnosti s kojima se srpski narod suočava na Kosmetu. Podsticanje ekstremizma od marta 2021. kada je formirana aktulena vlast, dovela je do toga da je broj etničkih motivisanih incidenata porastao za čak 50 odsto.
Vojnici nemačkog Bundersvera počeli su da dolaze u BiH zbog „dugoročne stabilizacije“ zemlje, ali njihovo stacioniranje nije naišlo na oduševljenje u Republici Srpskoj, a poslednja politička zbivanja nagoveštavaju da bi na hladan doček mogli naići i u drugom entitetu, objavljuje list takođe u vrhu strane.
Ko dobija više iz državne kase
Plata Zorana Drobnjaka koja je 194.000 dinara veća od zakonom dozvoljene, otvorila je pitanje primanja javnih funkcionera, piše Danas uz naslov „Dušanu Bajatoviću godišnje 600.000 evra javnog novca“. Direktor Srbijagasa za tu finkciju prima najmanju platu, „samo“ 203.000 dinara, a ostatak dobija od Gastransa, Jugorosgasa, Banatskog dvora... Među rekorderima koji dobijaju iz javnih sredstava su još i Marko Đurić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Pašalić, Zagorka Dolovac. Zorana Mihajlović se odrekla naknade za svoj rad za državu, tako da platu ne dobija ni kao ministarka ni po osnovu drugih javnih funkcija.
Konkurs za pomoćnika Stefana Jovanovića u Skupštini podelio je javnost, takođe je vest u vrhu strane. Naslov teksta je „Asistenti poslanika nisu zakonski regulisani“.
