NATO: RUSIJA PROTIVNIK, KINA „IZAZOV“
Lideri alijanse označili su Moskvu kao glavnog protivnika, a Kinu kao „strateški izazov“, prenosi Njujork tajms. Veća smrtnost britanskih pacijenata kako je zdravstvo počelo da angažuje privatnike, objavljuje Gardijan. Istraživanje Amnesti Internešenela pokazalo da je gađanje pozorišta u Mariupolju u martu ratni zločin, navodi Ukrinform. Cilj se nije promenio, rekao Putin a izveštava RT. Srbija uvozi radnike iz Azije, stoji u Danasu
(ilustracija, Privatizacija britanske Nacionalne zdravstvene službe ubrzana je torijevskim reformama od pre 10 godina otkad je počeo da opada kvalitet i da se „značajno povećava“ smrtnost tretiranih slučajeva, pokazalo je prvo istraživanje ove vrste, a objavljuje Gardijan)
Lideri NATO-a su Rusiju označili kao glavnog protivnika alijanse, dok je Kina „strateški izazov“. Kako je britanskoj Nacionalnoj zdravstvenoj službi dozvoljeno da angažuje privatnike, tako se povećala smrtnost pacijenata. Amnesti Internešenel je ocenio da je gađanje pozorišta u martu bio ratni zločin. Vladimir Putin je istakao da se krajnji cilj rata u Ukrajini nije promenio. Srbija će uvoziti strane radnike iz Azije.
Rusija protivnik, Kina „izazov“
Suočeni sa novom agresivnom Rusijom, NATO lideri su u sredu dogovorili „dinamičnu novu viziju“ prema kojoj je Moskva označena kao glavni protivnik alijanse a Kina kao „strateški izazov“, objavljuje Njujork tajms na prvoj strani. Ovo je fundamentalni korak za blok koji je rođen tokom „hladnog rata“, „ali je postsovjetsku Rusiju posmatrao kao potencijalnog saveznika, dok se na Kinu uopšte nije osvrtao“.
Prostor za centralnu fotografiju list je rezervisao za mapu država u okviru SAD uz naslov „Ostrvo sa dozvolom za abortus“. Naime, država Ilinois očekuje povećanje broja pacijenata nakon što susedne države zabrane ovaj zahvat. Oko 50.000 abortusa je preduzeto u Ilinoisu 2020. godine, dok je svaka peta pacijentkinja i tada bila iz druge države.
Privatizacija donela veću smrtnost
Privatizacija britanske Nacionalne zdravstvene službe ubrzana je torijevskim reformama od pre 10 godina otkad je počeo da opada kvalitet i da se „značajno povećava“ smrtnost tretiranih slučajeva, pokazalo je prvo istraživanje ove vrste, a objavljuje Gardijan na prvoj strani. Kontroverzne promene zdravstvene službe u Engleskoj 2012. koje je uveo tadašnji ministar Endru Lensli primorale su lokalne bolnice da angažuju spoljne usluge. Milijarde funti poreskih obveznika su od tada date na privatne lekare koji su lečili pacijente Nacionalne zdravstvene službe. Istovremeno, nega je bila lošijeg kvaliteta i povećana je smrtnost slučajeva u kojima je to moglo da se izbegne pravovremenim i efikasnim lečenjem.
U vrhu strane takođe se našla vest da se premijer Boris Džonson suočava sa novom pretnjom konzervativnih „pobunjenika“ koji planiraju da preuzmu značajnu zajednicu poslanika a što bi moglo da ga prinudi da ode sa funkcije. Radi se o zajednici za koju je još 1922. doneta odluka da može da prevagne da bi se dozvolilo novo glasanje o poverenju u periodu od 12 meseci, to jest već sledeće jeseni.
Gađano pozorište ratni zločin
Zaključak istraživanja Amnesti Internešenela je da su ruske vojne snage počinile ratni zločin kada su namerno pogodile pozorište u Mariupolju u martu kada je stradalo najmanje 10 ljudi, objavljuje ukrajinska novinska agencija Ukrinform. U novom izveštaju organizacija navodi da su Rusi verovatno namerno gađali objekat znajući da su stotine civila tu pronašle utočište, čime je ovaj napad označen kao ratni zločin. Krizni tim Amnesti Internešenela razgovarao je sa brojnim preživelima i prikupio opsežne dokaze i došao do zaključka da je napad gotovo sigurno izveden iz ruskog borbenog aviona, te da su bačene dve bombe od po 500 kilograma blizu jedna drugoj koje su simultano eksplodirale.
U izdvojenoj vesti Ukrinform prenosi i da je Kijev dobio novih 1,3 milijardi dolara od Sjedinjenih Američkih Država kao deo finansijskog paketa za pomoć budžetu. „Zahvalni smo predsedniku Džo Bajdenu na podršci bez presedana. Sankcije, naoružanje i finansije će dovesti do pobede Ukrajine“, napisao je ukrajinski premijer Denis Šmihal na Tviteru.
Putin: Cilj se nije promenio
Ruski ciljevi u Ukrajini nisu se promenili, rekao je predsednik Vladimir Putin na konferenciji u Ašgabatu u Turkmenistanu a prenosi ruska državna novinska kuća RT. „Ništa se nije promenilo. Krajnji cilj je da se oslobodi Donbas, da se zaštite ljudi i naprave uslovi koji će garantovati bezbednost za samu Rusiju. To je sve“, naveo je on tokom svoje prve međunarodne posete od početka rata u februaru. Taktike su se možda promenile, dodao je Putin, ali „sve ide po planu“. Komentarišući navode NATO-a da se spremao za sukob sa Rusijom još od 2014, ruski predsednik je rekao da to za Moskvu „nije ništa novo“.
U izdvojenoj vesti RT objavljuje upravo to – da je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio da je povećanje davanja za vojsku i broja trupa poslatih u istočnu Evropu od 2014. godine naovamo, sprovedeno u iščekivanju konflikta sa Rusijom. On je optužio Moskvu da od 2014. „koristi silu u istočnom Donbasu“ uprkos činjenici da su snage Kijeva gađale gradove u regionu otkad su Donjecka i Luganska republika proglasile nezavisnost iste godine.
„Oluja“ na Kosmetu
Glavni prostor na prvoj strani Politike ponovo je rezervisan za portret predsednika Srbije i njegovu izjavu koja je i naslov teksta - „Kurti sprema ’Oluju’ za kosmetske Srbe“. Privremene vlasti u Prištini donele su odluke kojima žele da proteraju Srbiju, odluke o novoj „Oluji“, upozorio je sinoć Aleksandar Vučić. Posle razgovora sa izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom, Vučić je preneo da je Priština donela odluku da se zabrane srpske lične karte i nakon 30. septembra ukine važenje registarskih oznaka sa imenima srpskih gradova, uz najavu da će posle toga vozila biti oduzimana.
„Nova era u odnosima Srbije i Crne Gore“, naslov je koji se takođe nalazi u vrhu strane. „Čini mi se da smo neka velika politička pitanja, koja su nas nekada razdvajala, a o kojima smo govorili, uspeli na konkretan način i da razrešimo“, sumirao je juče predsednik Srbije sastanak sa premijerom Crne Gore Dritanom Abazovićem.
Uvoz radne snage iz Azije
Država planira da nedostatak radne snage reši sporazumima koji će olakšati imigraciju, piše Danas uz naslov „Vlada sprema ’uvoz’ radnika iz Gvatemale, Bangladeša i Vijetnama“. Ministar spoljnih poslova zatražio je od ministarke rada spisak oblasti u kojima Srbiji nedostaje radna snaga, kažu izvori lista. „Poslodavci podržavaju da se uvozi radna snaga ako nema domaće“, kaže Nebojša Atanacković. Prošle godine Služba za zapošljavanje odobrila 23.662 dozvole za rad strancima, ali se smatra da na jednog prijavljenog radnika dolazi tri do pet neprijavljenih. Sindikati upozoravaju da jeftina radna snaga iz Azije dampinguje plate našim radnicima.
Gde su i šta rade perjanice režimske propagande Slobodana Miloševića, pita list. Naslov teksta je „Povratak duha devedesetih“. Bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović godinama je zaposlen u Agenciji za zaštitu životne sredine a tadašnji urednik javnog servisa Milorad Komrakov počeo je da radi na televiziji Tanjug.
