VELIKO SPREMANJE SRBIJE

Svetski dan životne sredine - 5. jun, obeležen je u Srbiji akcijom "velikog spremanja", u kojoj je učestvovalo više od 200.000 građana. Više tužilaštvo u Beogradu uputilo je SBPOK zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja povodom krivičnih prijava koje je Savet za borbu protiv korupcije podneo protiv Milana Beka i 16 lica umešanih u sumnjivu privatizaciju Luke Beograd. ‘’Orlovi’’ ostvarili pobedu protiv Kameruna pred Mundijal, ali nisu ostavili ubedljiv utisak

Čistilo dvesta hiljada ljudi

Simboličnim odbrojavanjem 10, 9, 8... u subotu je ispred sedišta Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja i drugih državnih organa počela akcija “Velikog spremanja Srbije”. Akcija kojoj se odazvalo 200.000 građana započela je raspodelom rukavica, metli, lopata i kesa za odlaganje otpada, a trajala je, uprkos upornoj kiši, do kasnih popodnevnih sati, pišu Večernje novosti. Bili su tu su i ministri Oliver Dulić, Slobodan Milosavljević, Sulejman Ugljanin, pomoćnici i zamenici ministara i državni sekretari koji su metlama i lopatama nakupili 20 kesa raznoraznog otpada. Za akciju čišćenja ukupno je bilo obezbeđeno 100.000 pari rukavica i 500.000 plastičnih vreća, navodi Blic. Ministar Oliver Dulić je, sumirajući rezultate akcije, kazao da samo tri opštine u Srbiji nisu organizovale akcije čišćenja, iz opravdanih razloga, a da je jedna od njih Trgovište, u kojoj je zbog poplava proglašeno vanredno stanje. Dulić je rekao da su rezultati akcije koji su do 14 sati stigli iz više opština veoma zadovoljavajući i da su prikupljene velike količine otpada. Akciju čišćenja Srbije otežavala je kiša, koja je padala tokom većeg dela dana. Hidrometeorološki zavod Srbije (HMZ) omanuo je u prognozi vremena. Ni ministar Dulić nije očekivao kišu, jer je poverovao u prognoze meteorologa, koji su mu još u sredu rekli da u subotu „neće pasti kap kiše", otkriva Pres.

SBPOK istražuje privatizaciju Luke Beograd

Više tužilaštvo u Beogradu uputilo je Službi za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja povodom krivičnih prijava koje je Savet za borbu protiv korupcije podneo protiv 17 lica umešanih u sumnjivu privatizaciju Luke Beograd, saznaje Blic od izvora bliskih pravosuđu. Pod lupom SPBOKA, piše list, naći će se biznismen Milan Beko, bivši ministar Predrag Bubalo, predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac, članovi Komsije Dušan Bajec, Đorđe Jovanović i Dejan Malinić, direktor Akcijskog fonda Aleksandar Gračanac, direktor Agencije za privatizaciju Miodrag Đorđević, izvršni direktor Agencije Goran Mrđa, nekadašnji članovi upravnih i nadzornih organa Luke Beograd dr Vladeta Čolić, Vladeta Blagojević, Mirko Vasiljević, inače dekan Pravnog fakulteta, Miroslava Drobac, Dušan Kosovac, Danijel Cvijetićanin, profesor Univerziteta „Singidunum“ i Đorđe Mihovilović. Na listi je i ime Zorice Kosić. Savet za borbu protiv korupcije je pre oko mesec dana protiv 17 lica, mahom bivših državnih funkcionera, podneo krivične prijave zbog sumnje da su oštetili državni budžet za najmanje 21 milion evra, omogućivši Milanu Beku da preko fantomske luksemburške firme „Vorldfin“ ispod cene otkupi akcije Luke Beograd od malih akcionara i Akcijskog fonda RS.

Antić: “Orlovi” će biti bolji na Mundijalu

Fudbaleri Srbije su savladali Kamerun rezultatom 4:3 u poslednjoj proveri pred Svetsko prvenstvo. Gosti su na stadionu Partizana dva puta vodili, ali je preokret u finišu uzbudljivog prvog poluvremena bio dovoljan za lep oproštaj Antića i njegovih izabranika od domaće publike pred put u Afriku. "Orlovi" nisu oduševili što je nešto kasnije priznao i selektor Antić, ali su značajno popravili utisak od mečeva sa Novim Zelandom (0:1) i Poljskom (0:0), pre svega pri realizaciji, piše Blic. Selektor Srbije Radomir Antić poručio je naciji da se ne brine i da će „orlovi" na Mundijalu biti mnogo bolji nego u tri pripremne utakmice. Antić je priznao da naš nacionalni tim ni protiv Kameruna, bez obzira na pobedu, nije bio na svom nivou, ali je obećao da će Srbija biti prava već 13. juna u utakmici protiv Gane, navodi Pres. Na rastanku od domaće publike, reprezentacija Srbije je ostvarila značajnu pobedu protiv Kameruna, ali nije ostavila ubedljiv utisak. Odsustvo centrahalfa Nemanje Vidića, koji ni u subotu nije nastupio, pošto još uvek oseća posledice visoke temperature, osetilo se posebno u odbrambenoj liniji. Kamerun je ostavio odličan utisak. Mnogo se bolje kretao, igrao izvanredno na sredini terena i lako postizao golove. Samo zahvaljuci spretnosti naših igrača, Srbija je uspela najpre dva puta da dostigne vođstvo gostiju, a potom i dođe do prednosti od dva gola, ističu Večernje novosti.

Resavska škola za oporavak privrede

Spi­sak le­pih že­lja vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je ko­je se ni­su ostva­ri­le bio je po­vod da mno­ge opo­zi­ci­o­ne stran­ke pri­o­nu na po­sao i na­pra­ve svo­je eko­nom­ske pro­gra­me, piše Politika. U po­sled­nje dve go­di­ne eko­nom­ska stru­ka bi­la je an­ga­žo­va­na na iz­ra­di broj­nih stra­te­gi­ja opo­rav­ka pri­vre­de, a oni ret­ki, ko­ji ni­su ima­li ova­kve „te­zge”, is­ti­ču ka­ko je kod nji­ho­vih ko­le­ga uglav­nom ra­di­la re­sav­ska, od­no­sno pre­pi­si­vač­ka ško­la. U taj­no­sti se za­sad dr­ži ko je autor „Pro­gra­ma raz­vo­ja Sr­bi­je 2010 – 2015”, ko­ji pred­la­že De­mo­krat­ska stran­ka Sr­bi­je. Vla­di­mir Gli­go­rov, sa beč­kog In­sti­tu­ta za me­đu­na­rod­ne eko­nom­ske od­no­se, sa dru­ge stra­ne ne kri­je da je kre­a­tor eko­nom­skih me­ra Li­be­ral­no-de­mo­krat­ske par­ti­je, kao što ni Mi­la­din Ko­va­če­vić ne ta­ji da je autor pro­gra­ma So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je Ra­si­ma Lja­ji­ća. Na­pred­nja­ci su za iz­ra­du svog pla­na pr­vo­bit­no an­ga­žo­va­li Mi­ro­sla­va Zdrav­ko­vi­ća, ko­ji se ka­sni­je pre­do­mi­slio i po­sao po­ve­rio ko­le­gi Ni­ko­li Ta­si­ću. I vla­da­ju­ća stran­ka re­gru­to­va­la je ar­mi­ju eko­nom­skih struč­nja­ka da osmi­sle me­re za bo­lje su­tra. Po­zna­to je da stra­te­gi­ju du­go­roč­nog eko­nom­skog raz­vo­ja do 2020. go­di­ne za De­mo­krat­sku stran­ku pi­šu struč­nja­ci Eko­nom­skog in­sti­tu­ta, bil­te­na Ma­kro­e­ko­nom­ske ana­li­ze i tren­do­vi i Fon­da za raz­voj eko­nom­skih na­u­ka. Me­đu­tim, ono što se dr­ži u taj­no­sti je šta bi tre­ba­lo da po­kre­ne taj opo­ra­vak, jer ni­ko do­sad ni­je iz­neo go­to­vo ni­je­dan de­talj iz stra­te­gi­je, navodi list.

Vlada se ne slaže oko 5.000 dinara

Još nije napravljen dogovor po kom kriterijumu i kada će se zaposlenima u javnom sektoru, penzionerima, socijalno ugroženima i nerazvijenim opštinama raspodeliti 6,5 milijardi dinara. Jedino je izvesno da je novac obezbeđen - i to iz dobiti koju su u prošloj godini ostvarili NBS, Telekom Srbija, PTT Srbija i Aerodrom „Nikola Tesla“, pišu Novosti u tekstu “5.000 dinara podelilo Vladu”, navodeći da su predstavnici Vlade Srbije poslednjih dana davali protivrečne izjave o predviđenoj podeli bonusa, kao i o tome ko i koliko novca treba da dobije od države. Kako za taj list kaže ministarka finansija Diana Dragutinović, sa MMF je dogovorena samo suma koju možemo da potrošimo. Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić izričit je da se, kada su u pitanju zaposleni u javnom sektoru, sa misijom Fonda razgovaralo o mogućnostima isplate regresa za godišnji odmor. Zabunu u javnosti je, smatra Dinkić, unela činjenica da je nameravana isplata nazvana „bonusom“.

Hladan tuš od britanskog ambasadora

Sasvim je izvesno da će rešavanje konačnog statusa Kosova biti uslov za nastavak evropskih integracija Srbije. To je nedvosmisleno juče potvrdio Stiven Vodsford britanski ambasador u Beogradu, a sa njim se slažu i sagovornici Blica, evropski i američki političari, profesori i eksperti. Poruka odlazećeg britanskog ambasadora srpskim zvaničnicima da insistiranje na novim pregovorima o statusu Kosova ne bi bilo dobra ideja jer niko u Evropi ne želi da gubi vreme na to, došla je kao hladan tuš u trenutku kada Srbija polaže ogromne nada u savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti, navodi list.

Najgovorljiviji poslanik Zoran Krasić

Za ne­pu­na dva me­se­ca, po­sla­ni­ci Na­rod­ne skup­šti­ne Sr­bi­je „po­tro­ši­li” su na de­ba­tu 137 sa­ti i 25 mi­nu­ta – praktično par­la­men­tar­ci su go­vo­ri­li pet da­na i se­dam sa­ti. Od tog vre­me­na naj­vi­še su „skup­štin­ski mi­kro­fon” dr­ža­li ra­di­ka­li, go­to­vo dva da­na, od­no­sno 47 sa­ti i osam mi­nu­ta. Od 31. mar­ta do 26. ma­ja naj­vi­še je go­vo­rio po­sla­nik Zo­ran Kra­sić, sedam sa­ti i 12 mi­nu­ta, dok 84 po­sla­ni­ka ni­su iz­u­sti­la ni reč, piše Politika. Pre­ma po­da­ci­ma, ko­je su za taj list pri­pre­mi­le skupštin­ske slu­žbe za na­ve­de­ni pe­ri­od, še­fo­vi de­set po­sla­nič­kih gru­pa go­vo­ri­li su, za­jed­no, šest sa­ti i 55 mi­nu­ta, a je­di­ni šef po­sla­nič­ke gru­pe ko­ji ni­je pro­govo­rio ni­jed­nu reč bio je Bran­ko Ru­žić (SPS-JS). Iz po­sla­nič­ke gru­pe G17 plus, naj­vi­še je go­vo­ri­la Sne­ža­na Sto­ja­no­vić-Plav­šić, iz DSS Mi­li­ca Vo­jić-Mar­ko­vić, iz kluba “Za evrop­sku Sr­bi­ju” Sr­đan Mi­li­vo­je­vić (DS), iz LDP Ju­di­ta Po­po­vić, iz Nove Srbije Alek­san­dra Jan­ko­vić, iz poslaničke grupe manjina Elvi­ra Ko­vač, iz PUPS Si­ni­ša Sta­men­ko­vić, iz SNS Jor­go­van­ka Ta­ba­ko­vić, iz SPS-JS Mi­li­sav Pe­tro­ni­je­vić.

“Orao” ide u staro gvožđe

Borbeni avion „orao“ Vazduhoplovstva Vojske Srbije koji se, u četvrtak oko podneva, posle katapultiranja pilota Slobodana Jocića, srušio u Gružansko jezero kod Knića, izvađen je u subotu sa dubine od oko deset metara. Akcija izvlačenja trajala je tri časa a izveli su je pripadnici Rečne flotile i inženjerije Vojske Srbije. Sa mesta udesa, pre poslednjeg „leta“ u staro gvožđe, što je sasvim izvesno, letilica će najpre na ispitivanje radi utvrđivanja uzroka zbog kojih je pilot Jocić bio primoran da se, umesto prizemljenja na matični aerodrom u Lađevcima kod Kraljeva, katapultira, svesno usmeravajući avion u jezero, pišu Večernje novosti.

Novi Zakon o advokaturi do jeseni

Advo­ka­tu­ra će bi­ti vla­snik svog ime­ni­ka, a advo­ka­ti bi bi­li osi­gu­ra­ni od pro­fe­si­o­nal­ne od­go­vor­no­sti. Biv­še su­di­je, tu­ži­o­ci i dr­žav­ni funk­ci­o­ne­ri mo­ći će da ra­de u advo­ka­tu­ri, ali naj­pre tri go­di­ne u dru­gom gra­du. Sr­bi­ja će do­zvo­li­ti rad stra­nim advo­kat­skim kan­ce­la­ri­ja­ma, ali pod vr­lo stro­gim uslo­vi­ma. To bi, u naj­kra­ćem, bi­le naj­va­žni­je no­vi­ne ko­je do­no­si na­crt no­vog, du­go oče­ki­va­nog, Za­ko­na o advo­ka­tu­ri. Iz­ra­du na­cr­ta Mi­ni­star­stvo prav­de je po­ve­ri­lo advo­ka­ti­ma, a pred­log bi mo­gao da se na­đe pred par­la­men­tom to­kom le­ta ili naj­ka­sni­je na je­sen, otkriva Politika.

Otoci kao rezolucija 1244

Hrvatska turistička zajednica (HTZ) napravila je veliki propust pošto se u Srbiji reklamira kao „država sa 1.244 otoka", potencirajući broj rezolucije UN o Kosovu i Metohiji. To u Srbiji može da se shvati kao direktna provokacija, imajući u vidu da je Hrvatska priznala nezavisnost južne srpske pokrajine, navodi Pres. Reč je o kampanji kojom se Hrvatska širom Evrope reklamira kao zemlja sa mnogo ostrva, a koja je bez razmišljanja o „specifičnosti tržišta" prevedena i u Srbiji. Sumnju da je ipak reč o provokaciji, piše list, potpaljuje činjenica da postoji više izvora koji govore o različitom broju ostrva na hrvatskoj obali. Prema nekim izvorima, njih ima 1.185, dok se pominje i broj od 1.246 ostrva. Zato se postavlja pitanje zašto su autori kampanje izabrali baš broj 1.244. U hrvatskom ministarstvu za turizam za Pres su objasnili da je zabuna oko broja ostrva nastala zato što ih po istraživanju iz 1997. ima 1.185, po istraživanjima iz poslednjih godina njih je 1.246, a prema najnovijim podacima Hrvatskog hidrografskog instituta ima ih - 1.244.

Elektronski nadzor osuđenika u kućnom pritvoru

Ministarstvo pravde je raspisalo tender za nabavku elektronske opreme za nadzor osuđenika u kućnom zatvoru, a ceo sistem trebalo bi da počne sa radom u septembru ove godine, otkriva za Blic Damir Joka, upravnik Centra za obuku zaposlenih u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija. Opremu čini centralna monitorska jedinica, zatim transmiter, odnosno elektronska narukvica koja se stavlja na noge zatvorenika i uređaj za lociranje koji će biti smešten u prostoriji gde se nalazi osuđenik. Elektronski nadzor će se primenjivati na one koji su osuđeni do jedne godine zatvora, kako to nalaže odredba Zakonika o krivičnom postupku, koja je stupila na snagu 15. septembra prošle godine. Kapacitet sistema je takav da svakog trenutka može da kontroliše od 50 do preko 1.000 lica kojima je izrečen elektronski nadzor. U početku će pod ovu meru biti stavljen manji broj osuđenika, a vremenom će se taj krug proširivati. U Upravi kažu da je ovakav režim izdržavanja kazne posebno značajan kada su u pitanju mlađi osuđenici jer se pokazalo da klasičan zatvor za ovu populaciju uglavnom predstavlja „doškolovanje za teže oblike kriminala.

Fotelja draža od časti

“Pogrešio sam. Podnosim ostavku.” Malo je političara u Srbiji koji su spremni da kada nešto „zabrljaju“ izgovore ove dve rečenice. Mogu se prebrojati na prste. Na jednoj strani tasa je činjenica da je ostavka lični čin i da je ne moramo očekivati, a, sa druge, postojanje zakonskih mehanizama za pokretanje postupka za smenu funkcionera koji pogreše. Oni se, međutim, retko „potežu“. Tako vaga miruje, pišu večernje novosti, navodeći izjavu Đorđa Vukovića, programskog direktora CESID-a, koji objašnjava za da će političari početi da podnose ostavke kada se „Srbija izmesti u neku drugu zemlju i postane država“.

I predsednik odao počast Bati Živojinoviću

Svečanom akademijom u Sava centru, doajen srpskog i jugoslovenskog glumišta Velimir-Bata Živojinović, proslavio je 77. rođendan i 55 godina bogatog umetničkog rada. Uz Batu su bili kolege i prijatelji iz ove i nekadašnje države, a priznanje mu je odao i predsednik Boris Tadić. Uz evociranje uspomena i podsećanje na filmski opus, uručenje „Zlatnog pečata“ Jugoslovenske kinoteke, muzičke sekvence, ali i simboličan Batin obračun sa Holivudom, svečarski je proslavljen rođendan i rekapitulirano delo jednog od najpopularnijih glumaca sa ovih prostora, navode Novosti. Po­koj­na ba­ba mi je re­kla da se ču­vam vo­de i va­zdu­ha i da ako pre­ži­vim 36. go­di­nu, do­ži­ve­ću či­ta­vih 96. Ja se to­ga dr­žim - ka­že Ve­li­mir Ba­ta Ži­vo­ji­no­vić u intervjuu za Politiku.

Aktivna i pasivna rezerva u VS

U decembru ove godine Srbi prestaju da budu „naoružani narod", pošto će tada uniformu obući poslednja generacija regruta koji redovno služe vojni rok. Tako će se konačno napustiti prevaziđeni koncept odbrane zemlje koju je kod nas uvela komunistička vlast, piše Pres. Vojni analitičar Veljko Kadijević kaže za taj list da prelazak na profesionalnu vojsku ne znači da se stanovništvo uopšte neće obučavati. Kao jedno od pitanja koje se nameće posle profesionalizacije VS svakako je opšta mobilizacija u uslovima u kojima će zanemarljiv broj muškaraca imati odslužen vojni rok. Vojni analitičar Aleksandar Radić podseća da je reformom vojske predviđena aktivna i pasivna rezerva. Aktivna rezerva bila bi organizovana po ugledu na zapadne zemlje, a nju bi činili oni koji u su odslužili ceo vojni rok, a potom potpisali ugovor o angažovanju u vojsci po potrebi, za šta bi dobijali novčanu nadoknadu. Sastav pasivne rezerve popunjavali bi kako vojnici koji su dobrovoljno služili vojsku, tako i oni koji nisu.

Velja Ilić ne brani doktorat zbog - zezanja

U intervjuu za Pres lider Nove Srbije Velimir Ilić kaže da neće braniti doktorat ikao ga je napisao jer gas vi zezaju: “I moj mentor me je pitao zašto ga ne odbranim. Nisam hteo zato što me svi zezaju, B92 je od mog magistarskog rada pravio zafrkanciju. Meni to ne treba”. Lider NS kaže i da ga ministar policije Ivica Dačić nije razuverio izjavom da hapšenje njegovog stranačkog saradnika i bivšeg direktora "Železnica Srbije" Milanka Šaranića nema političku pozadinu. Kako tvrdi, Šarančića je hteo da smeni čim je izbila afera sa kupovinom vozova, ali su ga nadležni ministri uverili da u tom poslu ništa nije bilo protivzakonito.”Dačić je sad izašao sa novim podacima koje je dobio iz inostranstva. Nisam ih video. Moguće je da tu ima nečega. Ne mogu da garantujem” - kaže Ilić.

Incko: Bosna mora da se reformiše

Bo­sna mo­ra da se re­for­mi­še, ustav­ne pro­me­ne su neo­p­hod­ne. Sre­ćan sam što po­red re­gi­o­nal­ne sa­rad­nje od­ne­dav­no mo­že­mo da go­vo­ri­mo i o re­gi­o­nal­nom po­mi­re­nju. Re­to­ri­ka na ovim pro­sto­ri­ma mo­ra­će da se me­nja, a ni­ko zbog to­ga ne­će bi­ti ma­nje Sr­bin ili ma­nje Bo­šnjak- kaže u intervjuu za Politiku visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH Valentin Incko. Politika konstatuje u uvodu intervjua da je Bo­sna po mno­go če­mu je­din­stve­na u sve­tu: ima tri pred­sed­ni­ka, 14 par­la­me­na­ta i 180 mi­ni­sta­ra.

Profil srpskog pedofila

Mnogi pedofili su oženjeni i imaju decu, a prema statistici, čak 95 odsto ih je heteroseksualno. Po inteligenciji, statusu i edukaciji nema razlike u odnosu na opštu populaciju. Istraživanja pokazuju da su pedofili osobe opterećene problemima u porodici i društvenom životu, sa kriminalnom istorijom seksualnih delikata ili drugih krivičnih dela, ali i obrazovane osobe s primerenim socijalnim statusom, koje često rade sa decom i adolescentima, navodi Pres u istraživanju pod naslovom “Profil srpskog pedofila”.

Po­de­la na „si­no­dal­ce” i „ar­te­mi­jev­ce”

Sa­go­vor­ni­ci „Po­li­ti­ke” sma­tra­ju da od­la­zak mo­na­štva iz Epar­hi­je ra­ško-pri­zren­ske bez ka­non­skog ot­pu­sta, upr­kos po­tre­si­ma, ne­će do­ve­sti do ras­ko­la u SPC. Ozbilj­nost ne­su­gla­si­ca iz­me­đu mo­na­štva i cr­kve­nih vla­sti mo­že se sa­gle­da­ti i u zva­nič­nim sa­op­šte­nji­ma, upu­će­nim jav­no­sti. Mo­na­si su u svo­jim sa­op­šte­nji­ma tra­ži­li, na pri­mer, pred za­se­da­nje Sa­bo­ra „da an­ti­ka­non­ska, tj. an­ti­cr­kve­na i cr­kvo­ra­za­ra­ju­će oku­pa­ci­o­na eks­pe­di­ci­ja u li­ku biv­šeg epi­sko­pa za­hum­sko-her­ce­go­vač­kog Ata­na­si­ja” bu­de po­vu­če­na. Umi­ro­vlje­ni vla­di­ka ra­ško-pri­zren­ski Ar­te­mi­je u krat­koj iz­ja­vi za taj list re­kao je da ne mo­že da ko­men­ta­ri­še naj­no­vi­ja de­ša­va­nja u epar­hi­ji na či­jem je če­lu pro­veo 19 go­di­na, jer vi­še ni­je nad­le­žan za de­ša­va­nja u njoj. Na pi­ta­nje ka­ko tu­ma­či to što se u jav­no­sti po­sle po­sled­njeg za­se­da­nja Sa­bo­ra u apri­lu stva­ra sna­žan uti­sak da po­sto­ji po­de­la na „si­no­dal­ce” i „ar­te­mi­jev­ce” krat­ko je do­dao da ne mo­že da go­vo­ri o to­me. „Ne­po­slu­šnost” Cr­no­re­ča­na, ko­ji su zbog oda­no­sti epi­sko­pu Ar­te­mi­ju sve­sno pre­kr­ši­li ka­no­ne, kao i na­ja­ve da bi slič­no mo­gli da ura­de i dru­gi mo­na­si, Ži­vi­ca Tu­cić, ver­ski ana­li­ti­čar, vi­di kao pre­stup, ali ne i mo­gu­će odva­ja­nje od Cr­kve.