VELIKI PROBLEMI NA BLISKOM ISTOKU

Bliski istok i dalje zadaje veliku glavobolju Sjedinjenim Američkim Državama. Na početku poslednjih meseci svog drugog predsedničkog mandata Džordž Buš pokušava da "izmiri" Izrael i Palestince, već dobro poznatom politikom štapa i šargarepe. Iran i Irak i događaji u tim zemljama su, pak, teme na naslovnim stranama današnjeg New York Timesa i Washington Posta, jer su i oni stalno u mislima predsednika Buša.

 

Iranci koriste američku taktiku

New York Times danas piše o zabrinutosti u krugovima visokih vojnih zvaničnika SAD zbog taktike koju su prošlog vikenda upotrebili pripadnici iranske ratne mornarice. Skoro da je istovetna onome što se dogodilo u tajnoj, 250 miliona vrednoj ratnoj igri u kojoj su mali, brzi i pokretljivi ratni čamci napali konvoj i naneli veliku štetu mnogo moćnijim ratnim brodovima.

 

Nekoliko dana nakon susreta s pet iranskih patrolnih čamaca u Ormuškom tesnacu, američki oficiri su priznali da ponovo izučavaju lekcije iz velike simulacije izvedene u avgustu 2002. godine. U toj ratnoj igri Plavi tim, koji je predstavljao SAD, izgubio je 16 velikih ratnih brodova – nosač aviona, krstarice i amfibije – koji su se našli na dnu Persijskog zaliva nakon napada u kojem su neprijateljski brzi čamci koristili taktiku "napada osica".

 

"Ispostavilo se da naši brodovi i posada na njima (Plavog tima, odnosno SAD, p.a.) nije bila u stanju, ni mentalno niti tehnološki, da se uspešno suprotstavi takvom napadu", rekao je general Pol van Riper, penzionisani oficir koji je na vežbi bio komandant Crvenog tima, predstavnika neimenovane armije iz oblasti Persijskog zaliva. "Sve je bilo završeno za pet, možda najviše deset minuta." Iako je posle simulacije general Van Riper upozoravao da u američkoj mornarici i vojcsi u celini nisu dovoljno proučene i naučene važne lekcije – pre svega "asimetrično" razmišljanje potencijalnog neprijatelja o borbama na otvorenom moru – ostali visoki oficiri su ga uveravali da je sve u najboljem redu.

 

 

"Strateški je sasvim jasno dokle je stigla iranska vojska", rekao je juče novinarima admiral Majk Malen, komandant mornaričkog združenog štaba. "Prethodnih godina, dok su se oni strateški preorijentisali ka manjim, bržim čamcima, mi smo se aktivno pripremali za protivmere."

 

Prema zvaničnnim izveštajima iz Pentagona, pet malih patrolnih čamaca Islamske revolucionarne garde, "napalo" je američki konvoj od tri broda i tokom napetog polusatnog bliskog susreta manevrisalo oko i između američkog razarača, krstarice i fregate. Sve se dogodilo u uskom Ormuškom tesnacu – upravo u oblasti koju je i general Van Riper izabrao za svoj simulirani napad iz 2002. godine. Komandant jednog američkog broda je tokom incidenta prošle nedelje usmerio mitraljez M240 – koji ispaljuje 10 metaka za probijanje oklopa u sekundi – ka iranskom čamcu koji se približio na manje od 60 metara. Međutim, Iranci su se "povukli" pre nego što je komandant naredio paljbu.

 

General Van Riper kaže da je na ideju o napadu došao na osnovu proučavanja prirode u kojoj se insekti i životinje – od kolonija malih mrava do čopora vukova – kreću u grupama da bi savladali plen veći od njih. "Nije reč o veličini ili pojedinačnim sposobnostima, već o brojnosti i o napadu iz različitih pravaca u kratkom vremenu", tvrdi Van Riper.

 

Iako Vašington i Teheran nastavljaju sa "prepucavanjem" oko detalja ovog bliskog susreta, američki zvaničnici tvrde da je reč o provokaciji koja je trebalo da izazove dalju konfrontaciju pre najavljene posete predsednika Buša regionu. Druga opcija, po njima, je možda bila želja Iranaca da testiraju američku reakciju. Ipak, nikakvih dokaza nema da je "napad" naredila vlada u Teheranu.

 

Opasna ambasada SAD u Bagdadu

Protivpožarni sistem u kompleksu američke ambasade u Bagdadu predstavlja potencijalnu pretnju po bezbednost, koju su američki zvaničnici "prevideli" u žurbi da pre kraja prošle godine proglase završetak radova, piše današnji Washington Post na osnovu internih dokumenata, e-pošte i intervjua iz Stejt departmenta.

 

"Problem je dovoljno ozbiljan i veliki da može da ugrozi ljudske živote", izjavio je jedan od visokih dužnosnika koji je tražio da ostane anoniman zbog bojazni od mogućih posledica. "Protivpožarni sistem je samo vrh ledenog brega. On je najvidljivija 'rupa' u sistemu bezbednosti i zaštite. Međutim, niko nikada nije obavio proveru električnih instalacija, elektrane i drugih delova kompleksa, u kojem će raditi više od 1000 ljudi i koji je ranjiv na smrtonosne samoubilačke napade.

 

 

Drugi izvor Washington Posta, koji je takođe zahtevao anonimnost, ističe da je do propusta došlo najvećim delom zbog toga što izvođač radova nikada ranije nije gradio zgradu ambasade i nije znao da mu je neophodno odobrenje Stejt departmenta za bilo kakvu zamenu predviđenih materijala za gradnju i instalacije. Zato sada skoro sve mora da bude provereno i istraženo, što će dodatno odložiti stvaran završetak projekta.

 

Ukazivanje na protipožarni sistem je samo deo mikrokosmosa sumnji koji se nadvio nad ovim projektom. Kompleks u Bagdadu je izgrađen na površini skoro četiri puta većoj od Pentagona. Izvorno je završetak radova bio planiran za 1. jul 2007. godine, uz ukupnu cenu od 592 miliona dolara. Gradnju najveće diplomatske misije SAD na svetu dodatno su, i vremenski i novčano, opteretili loše planiranje, neprofesionalno izvođenje radova i izmene projekta. Ministarstvo pravde SAD zato sada sprovodi istragu koja obuhvata ugovor sa izvođačem i podizvođačima koji su bili uključeni u projekat.

 

Preminuo sovjetski vojnik koji je na Rajhstag istakao crvenu zastavu

Ruski Internet dnevni list Pravda.ru piše da je preminuo veteran iz II svetskog rata Mihail Minin, heroj Sovjetskog saveza koji je zastavu SSSR postavio na zgradu Rajhstaga 1945. godine. Minin će biti sahranjen danas u gradu Pskovu.

 

Minin je rođen 1922. godine u selu Vanino. U junu 1941. godine dobrovoljno je stupio u Crvenu armiju. Učestvovao je u borbi za oslobađanje Lenjingrada iz nacističke blokade, a zatim je sa saborcima prešao put od Lenjingrada do Berlina.

 

Kada je Crvena armija stigla do zgrade Rajhstaga 30. aprila 1945. godine, Minin se probio u zgradu i postao prvi čovek koji je crvenu zastavu postavio na jednu od njenih kula. U maju 1945. Mininu je dodeljen orden narodnog heroja SSSR zbog ovog čina i drugih zasluga u Velikom otadžbinskom ratu. Ipak, na čuvenoj fotografiji iz tog vremena nije Minin, već jedan vojnik iz Gruzije.

 

Staljin je od svojih vojnika zahtevao da zastavu SSSR istaknu na Rajhstagu najkasnije 1. maja 1945. Oficiri iz Mininove jedinice su svojim vojnicima rekli da će bilo koja crvena tkanina na zgradi označiti da je bitka dobijena. Minin je bio u grupi od pet vojnika koji su poneli zastavu i pokušali da uđu u zgradu. Otkrili su da je većina vrata zazidana betonom, dok su jedna bila zaključana. Minin i drugovi su uspeli da ih provale, krenu stepenicama i stignu na krov, uz izbegavanje sporadične vatre nemačkih vojnika. Na krovu su odlučili da zastavu istaknu na velikoj statui Germania, iznad ulaza. U prvom trenutku nisu uspevali da valjano pričvrste zastavu. Tada je neko primetio da osoba na statui ima krunu na glavi. Uspeli su se na statuu, umetnuli metalno koplje na kojem je bila zastava u krunu i zatim je svojim vojničkim kaiševima pričvrstili.

 

 

Mininu su priznate zasluge, ali nije bio istinski nagrađen. Pošto nema fotografija snimljenih u 10 sati ujutru, kada je zastava postavljena, sve do sada objavljene fotografije su zapravo snimljene kasnije.

 

Po završetku rata Minin je ostao u vojnoj službi. Na Vojnoj akademiji je diplomirao 1959. godine, a kasnije se pridružio trupama za specijalne strateške namene. Preselio se u Pskov 1977. godini i tu je živeo sve do svoje smrti.