USPEŠNI PREGOVORI, ALI U ANAPOLISU

Izraelski i palestinski lideri obavezali su se juče da do kraja 2008. godine usvoje mirovni sporazum, čime su (možda) odredili krajnji rok za okončanje sukoba koji traje već šest decenija, piše današnji New York Times.

 

 

Ipak, da li će sporazum biti postignut i sproveden ne zavisi samo od Izraelaca i Palestinaca, već i od toga koliko će ih američki predsednik Buš tokom sledeće godine "pritiskati" da reše ključne probleme koji su opterećivali mirovni proces još od 1979. To su gašenje izraelskih naselja na Zapadnoj obali, određivanje granica palestinske države, status Jerusalima i sudbina palestinskih izbeglica koji su napustili, ili su bili primorani da ih napuste, svoje domove u Izraelu. "Okupili smo se da bi postavili temelje nove nacije: demokratske države Palestinaca, koja će u miru živeti sa svojim susedima iz Izraela", rekao je Buš predstavnicima 49 zemalja, učesnika skupa u Anapolisu.

 

I Washington Post piše o ovom događaju. Ističe se da su konferenciji prisustvovali i predstavnici arapskih zemalja koje nemaju diplomatske odnose sa Izraelom, ali da je bilo primetno odsustvo Irana i Hamasa, militantne grupe koja je dobila nedavne izbore za palestinsku upravu i koja sada kontroliše pojas Gaze. Oni nisu ni bili pozvani, a zvaničnici Hamasa su čak ocenili da je konferencija samo gubljenje vremena. Irak, Kuvajt i Libija su bili na listi pozvanih zemalja, ali nisu poslale svoje delegate.

 

 

Britanski Independent prenosi izjavu Ahmeda Jusefa, visokog zvaničnika Hamasa, koji je rekao da je samit u Anapolisu predstavljao "oproštajnu zabavu" za tri oslabljena lidera koji su "razgovarali o miru a da nisu preduzeli nijedan korak da mir i postignu". On je istakao da će se otpor Hamasa nastaviti i kritikovao palestinskog predsednika Mahmuda Abasa, koji nije uspeo da se dogovori sa Hamasom pre nego što je otišao u SAD. "Ako se ne pomirite s Hamason, nemate nikakve šanse da postignete mir", naglasio je Jusef.

 

 

Protesti isti, taktika i sredstva drugačiji

NYT izveštava i o nastavku uličnih sukoba u Francuskoj. Iako nasilje na ulicama još nije dostiglo nivo od pre dve godine, primetan je novi, uznemirujući faktor. Demonstranti koji su ranije na policiju bacali kamenice i palili automobile, sada su se latili lovačkih pušaka i uperili ih na policiju. U sukobima je do sada ranjeno preko sto čuvara reda i zakona, među kojima ima i onih sa ozbiljnim povredama. Tridesetak je pogođeno sačmom iz pušaka, a jedan policajac je čak pogođen metkom koji se koristi za lov na krupnu divljač. "Ovo je pravi gerilski rat", rekao je Patris Ribeiro, portparol policije, koji je upozorio da policija neće večito - bez odgovarajućeg odgovora - čekati i izigravati glinene golubove.

 

S druge strane, Fransoa Puponi, socijalistički gradonačelnik Sarselea, kaže: "Stalno smo slušali obećanja, ali od poslednjih protesta ništa nije urađeno. Predgrađa su kao bure baruta. U njima žive ljudi sa socijalne margine društva, u njima tinja bes i mržnja, pronose se glasine i dovoljna je samo jedna varnica da sve eksplodira."

 

U svom tekstu posvećenom dešavanjima u Francuskoj, Guardian prenosi reči predstavnika jednog policijskog sindikata da su demonstranti bili naoružani ne samo lovačkim puškama, već i klasičnim vatrenim oružjem. "Jedan od njih sa sačmarom je ispalio dva metka, povukao se u prolaz, napunio pušku, istrčao na ulicu i ponovo zapucao", rekao je Žil Vijart. Kada će sukobi u Francuskoj prestati za sada je neizvesno, ali je Vlada najavila da će u januaru sledeće godine predstaviti plan kojim će 250.000 mladih ljudi iz 750 socijalno najugroženijih urbanih područja dobiti plaćenu obuku i odgovarajuća radna mesta.

 

Rusija je potrebna Evropskoj uniji

Evropska unija će postići globalan uticaj tek kada pronađe način da poboljša svoje odnose s Rusijom, izjavio je juče Mihail Gorbačov a prenosi današnja Pravda. Ukoliko Rusija i EU ne poprave svoje odnose "nećemo uspeti da od Evrope napravimo vodeću svetsku silu", rekao je Gorbačov na otvaranju Svetskog političkog foruma, koji je on i osnovao 2003. godine. Razmatrajući mesto EU i Rusije u današnjoj podeli snaga na svetskoj političkoj sceni, on je naglasio da EU mora da ima jasan, nezavisan stav po mnogim svetskim pitanjima, kao i da učešće Evrope u rešavanju gorućih problema mora bude veće i vidljivo svima. S druge strane, Gorbačov smatra da je u Rusiji sve više onih koji biraju "neevropski put" koji vodi tešnjim vezama sa azijskim zemljama. "Otuđenje Rusije i EU je vrlo opasna tendencija i mi ne smemo dozvoliti da se taj proces nastavi. EU je i dalje najvažniji ekonomski partner Rusije, baš kao i na planu modernizacije zemlje", zaključio je Gorbačov.

 

Avioni i aerodromi

Wall Street Journal piše o regrutovanju za posadu Air Force One, avion američkog predsednika, i još 16 drugih aviona kojima oko planete putuju drugi visoki američki zvaničnici. Međutim, nije ih lako naći među pripadnicima Ratnog vazduhplovstva SAD, kako zbog brojnih bezbednosnih provera koje potencijalni članovi posade moraju da prođu, obuke za preživljavanje i reagovanje u incidentnim situacijama, tako i zbog izuzetno složenih i teških zadataka i poslova koje bi trebalo da obavljaju.

 

 

Novinari i dopisnici lista Independent birali su najgore aerodrome na svetu. Pored nominacija morali su i da obrazlože svoj izbor. Tako su se u ovom nesvakidašnjem pregledu našli aerodromi u Pekingu, Madridu, Parizu (Šarl de Gol), Londonu (Hitrou), ali i u Nju Delhiju, Džakarti, Mogadišu...

 

Aerodrom u Džakarti