VIŠE OD MILION CIVILA DEPORTOVANO U RUSIJU
Američki sud tajno glasao za ukidanje prava na abortus, piše Njujork tajms. Zahtevi Ukrajinaca za dobijanje britanskih viza ostali „zatrpani“, navodi Gardijan. Čak 1,1 milion izbeglica deportovano u Rusiju, objavljuje Ukrinform. Kijev tvrdi da Mađarska hoće deo ukrajnske teritorije, prenosi RT. Kapitol i Holivud u misiji u istočnoj Evropi
(ilustracija, Visoki zvaničnik iz Kijeva rekao je da je Budimpešta unapred bila obaveštena o ruskom napadu i da se nada da će jedan deo teritorije uzeti za sebe, prenosi RT)
Vrhovni sud u Americi tajno je glasao za ukidanje zakona koji ženama garantuje pravo na abortus. Državna sekretarka u Britaniji suočava se sa prijavom zbog kašnjenja viza za Ukrajince, čiji su zahtevi ostali „zatrpani“. Više od milion ljudi deportovano je u Rusiju iz delova Ukrajine koje kontrolišu ruske snage. Mađarska je unapred znala da će doći do invazije i želi deo teritorije Ukrajine, tvrde iz Kijeva. Kapitol i Holivud su krenuli u misiju po istočnoj Evropi.
Sud za ukidanje prava na abortus
Dominantna fotografija na prvoj strani Njujork tajmsa prikazuje Irinu Abramovu na grobu svog supruga Oleha u Buči u Ukrajini, koga su ubile ruske trupe. Njihova kuća je stradala 5. marta kada je kroz prozor upala bomba i sve zapalila. Ona i muž su istrčali napolje, gde su ih sačekali vojnici. Njemu su naredili da se skine i da klekne i ustrelili ga, a nju ostavili u životu.
U zasebnom tekstu list navodi i da su se ukrajinski civili evakuisali iz Mariupolja, kao i da zapad sprema milijarde dolara u vojnoj i ekonomskoj pomoći, kao i naftni embargo „i druge do skoro nezamislive poteze“.
„Procurelo – Sud obustavlja ’Ro protiv Vejda’“, još jedan je naslov u vrhu prve strane. Naime, američki vrhovni sud tajno je glasao za to da se ukine zakon „Ro protiv Vejda“ koji garantuje ženama pravo na abortus više od pola veka, pokazuju dokumenta koja su procurela u ponedeljak. Draft je navodno napisao sudija Samjuel Alito, a većina članova suda glasala je za ukidanje zakona.
Prijava zbog kašnjenja viza za Ukrajince
Britanska državna sekretarka Priti Patel suočava se sa velikim zakonskim merama zbog kašnjenja koje su ostavile hiljade Ukrajinaca da žive pod ruskim bombama ili da tavore u istočnoj Evropi, piše Gardijan. Sprema se zakonska prijava u ime stotine Ukrajinaca koji su aplicirali za dolazak u Veliku Britaniju još pre nekoliko nedelja, „čiji su se predmeti zaglavili u ’haotičnom’ viznom kašnjenju“. Humanitarne organizacije poput „Spasimo decu“ i Veća za izbeglice ističu da program „Kuće za Ukrajinu“ mora pothitno da bude izmenjen da ne bi nadalje dovodio decu u opasnost i dodavao „traumu na već postojeću traumu“ od početka ruske invazije.
Na dominantnoj fotografiji vide se devojke u zabavnom parku u Mančesteru gde je organizovana proslava Eida, praznika kojim se kod muslimana obeležava kraj Ramazana.
Milion ljudi deportovano u Rusiju
Otkako je počela vojna agresija Rusije na Ukrajinu 24. februara, Rusija je deportovala gotovo 1,1 milion ljudi, uključujući 200.000 dece, kako iz okupiranih teritorija, tako i iz oblasti Donecka i Luganska, istakao je Mihail Mizincev, direktor ruskog Nacionalnog centra za odbranu, a prenosi ukrajinska državna agencija Ukrinform. Kako je istakao, tokom prethodnih 24 sata evakuisano je 11.500 ljudi, uključujući 1.847 dece.
U zasebnoj vesti, agencija prenosi izjavu nemačkog kancelara Olafa Šolca koji je rekao da sankcije protiv Rusije koje su uvedene zbog invazije na Ukrajinu, neće biti podignute sve dok Moskva ne zaključi mirovni sporazum prema ukrajinskim uslovima. Šolc je naveo da se ruski predsednik preračunao, očekujući da će moći da uzme deo teritorije Ukrajine, objavi kraj neprijateljstava i da će zapad ukinuti sankcije. „Nije najbolje razmislio o čitavoj ukrajinskoj operaciji. Nije očekivao da će se Ukrajina ovako suprotstaviti. Nije mislio da ćemo je podržati da izdrži ovako dugo... Nećemo povući sankcije ukoliko on ne postigne dogovor sa Ukrajinom, a to neće dobiti diktiranim mirom“, istakao je on.
Kijev: Mađarska hoće deo Ukrajine
„Ukrajina tvrdi da Mađarska hoće deo njene teritorije“, bio je jedan od naslova jutros na sajtu ruske državne agencije RT. Visoki zvaničnik iz Kijeva rekao je da je Budimpešta unapred bila obaveštena o ruskom napadu i da se nada da će jedan deo teritorije uzeti za sebe, dodajući da će Mađarska zbog toga trpeti „posledice“. Agencija podseća da je izjava usledila nakon što je mađarski premijer Viktor Orban stavljen na listu neprijatelja ukrajinske države. „Mađarska otvoreno govori o svojoj saradnji sa Rusijom. I ne samo to, Putin ju je unapred obavestio da će da napadne našu zemlju“, naznačio je Aleksej Danilov, direktor Nacionalne službe za bezbednost i odbranu, odgovarajući na pitanje da li Mađarska može da blokira ulazak Ukrajine u NATO.
Oko 80 odsto „hovicera“ M777 i polovina municije od 155 milimetara koje je američki predsednik Džo Bajden obećao Ukrajini prošlog meseca, već su dostavljeni, objavljuje Raša tudej u izdvojenoj vesti. Američka vojska je obelodanila i da su stigli i svi protivvazdušni radari i 5.000 protivtenkovskih projektila „džavelin“, a da helikopteri još nisu.
Kapitol i Holivud na istoku Evrope
„Kapitol i Holivud u misiji na istoku Evrope“, naslov je na prvoj strani Politike uz fotografiju glumice Anđeline Džoli kraj dečijeg kreveta u Lavovu u Ukrajini. Najmoćnija žena na Kapitolu Nensi Pelosi juče je posetila Poljsku, nastavljajući američku diplomatsku ofanzivu u istočnoj Evropi, u kojoj učestvuje i Džoli, kao i prva dama Džil Bajden. Predsedavajuća Predsedničkog doma Kongresa Nensi Pelosi u Varšavi se sastala sa poljskim predsednikom, nakon što se tokom vikenda videla sa šefom ukrajinske države u Kijevu. Pelosi je predvodila delegaciju koja se zahvalila Poljskoj na humanitarnoj i drugoj podršci Ukrajini tokom ruske invazije.
U vrhu strane nalazi se i najava za intervju sa glumicom Kalinom Kovačević koja kaže da su veliki romani uvek aktuelni. Samo što se premijerno predstavila u liku Julije Kavran, devojačko Libuda, u drami „Godine vrana“, Kalina se vratila u probnu salu matičnog Narodnog pozorišta u Beogradu. „Nepotrebno je trošiti reči o ’Ratu i miru’ i visinama koje doseže. Suština je ne podleći provokaciji jednog vremena, pružiti otpor i izbeći poraz“, kaže ona.
Neprimereni grafiti na školama
List Danas piše o neprimerenim porukama na zidovima u Nišu koje nisu retke i ne traju kratko uz naslov „Pored škole za Mladića grafit ’samo reci heroj’“. Sastavni deo grafita i lik nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske osuđenog u Hagu na doživotni zatvor, iscrtan je na delu Osnovne škole „Miroslav Antić“. Mural na dečijem igralištu u naselju Nikola Tesla sadrži i slovo „Z“ koje simbolizuje podršku Rusiji u invaziji na Ukrajinu. Nepoznati autori su precrtali simbole NATO i Evropske unije. „Deca iz devedesetih su roditelji današnjih mladih ljudi“, ukazuje dekanica niškog Filozofskog fakulteta Natalija Jovanović.
Nezvanično se i dalje tvrdi da se ministar odbrane suprotstavlja predsedniku države i stranke, objavljuje list u zasebnom tekstu koji je takođe najavljen u vrhu strane. „Stefanović preko Đukanovića nastavlja da šalje signale Vučiću?“, naslov je teksta. „U partiji se svako krije iza šefa, obojica se takmiče za poverenje ’gazde’“, kaže Vesna Rakić Vodinelić. Božo Prelević ocenjuje da „cirkuzanti samo igraju uloge koje im je dodelio upravnik cirkusa“.
