REFERENDUM NA SEVERU KOSMETA NA SRETENJE

Predstavnici tri srpske opštine na severu pokrajine dogovorili su se da se 14. i 15. februara održi referendum sa pitanjem da li Srbi prihvataju institucije takozvane republike Kosovo. Zvanični Beograd se ovome protivi a sa severa poručuju da za organizaciju glasanja neće uzeti ni dinara iz državnog ili opštinskih budžeta. Drevs reče da zna da mnogi građani na severu nisu zadovoljni barikadama i da samo žele da se vrate „normalnom životu“. Za to vreme, povratnicima su u Klini Albanci sipali mišomor u zimnicu. Najdžel Feridž je ocenio da Srbija više nema „dovoljan razlog“ da uđe u EU. Čanak ne puca na državne funkcije, ali će rado da pomogne i sedne u fotelju, ako ustreba. Poltičarima, kažu oni sami, ne treba lekarsko uverenje da bi preuzeli zvanične pozicije. Građani ih sami biraju - valjda prema (ne)ispunjenim obećanjima. Javne nabavke će se izgleda ipak naći na današnjoj sednici Vlade, kao i predlog o smanjenju marži na namirnice. Poslanici su juče čitali novine, češkali se po glavi i zevali dok je Mirko Cvetković branio drugi najvažniji akt države – budžet. Javni dug će se iduće godine povećati i zbog dugova preduzeća. RTB „Bor“ nije izmirio dug za struju koji se popeo na 43 miliona evra. Cigarete će poskupeti u januaru. Teheran je pripretio da će zatvoriti zaliv i obustaviti izvoz nafte, ukoliko zapadne zemlje budu uvele sankcije na iranske isporuke. Desetine hiljada građana oprostilo se juče u Pjongjangu od nedavno preminulog predsednika. Gavrić se pojavio na sudu u Kejptaunu i tražio da ga puste uz kauciju, jer je ozbiljno bolestan. Krstajić reče da je smenjen zbog sujete i pozvao Đurića da podnese ostavku. Karadžić bi Džajića rado doveo u FSS.


Beograd - Pres služba predsednika Srbije Borisa Tadića pružila
je javnosti na uvid redovni godišnji izveštaj o odličnom
zdravstvenom stanju predsednika Srbije.

Zvanični Beograd protiv

Predstavnici opština Kosovska Mitrovica, Zvečan i Zubin Potok dogovorili su se da održe referendum 14. i 15. februara 2012. sa pitanjem: „Da li prihvatate institucije takozvane republike Kosovo“. Odluka je doneta juče, dok će Leposavić o ovome raspravljati idućih dana. Zvanični Beograd, prenose Novosti, protivi se organizaciji ovog glasanja na Sretenje, „tako da preti produbljivanje sukoba između vlasti u Srbiji i opštinskih lidera sa severa Kosmeta“. Na severu se očekuje rekordna izlaznost, jer će referendum trajati dva dana a Srbi ističu da neće uzeti ni pare iz državnog ili opštinskih budžeta za organizaciju glasanja.

Predsednik opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić rekao je da će se na ovaj način pokazati da narod koji živi na severu ne želi da bude deo kosovskih institucija. „Namera nam nije da prejudiciramo status i ne želimo da se izdvajamo već nam je nameru da delu međunarodne zajednice i kosovskim Albancima izbijemo „izgovor“ da Srbi sa severa žele albanske institucije, da žele da se u njih integrišu, ali da su protiv toga samo predsednici opština“, objasnio je Pantić a prenosi Pravda.

Politika prenosi da su odbornici G17 plus u Mitrovici ostali uzdržani pri glasanju za referendum, jer nije prošao njihov predlog da pitanje glasi: „Da li ste za to da sever Kosmeta ostane pod punim pravnim suverenitetom Republike Srbije“. Takođe, predsednik opštine Leposavić Branko Ninić za ovaj list kaže da je referendum nepotreban, „jer nije sporno da Srbi sa severa, kao i država Srbija, ne priznaju kosovske institucije“.

Drevs o legitimnosti barikada

Nemački general, komandant Kfora Erhard Drevs u intervjuu za Novosti kaže da se nada da će rezultat dijaloga Prištine i Beograda uskoro biti implementiran kako bi se omogućio lakši život ljudima na terenu. „Iskreno, odluke o blokadi puta za mene su neprihvatljive. Znam da mnogi Srbi na severu nisu zadovoljni zbog ovih prepreka i jedino što žele jeste da nastave da žive normalnim životom. Stoga, ja bih se zapitao za legitimnost tih barikada... Nije važno da li je neko Srbin ili Albanac, ali ako povredi moje vojnike, neće imati moje simpatije. Srbi na Kosovu nisu naši neprijatelji i oni to znaju veoma dobro“, objašnjava Drevs.

Povratnicima otrovali zimnicu

Novosti pišu da Albanci ne biraju način da zagorčaju život srpskim povratnicima u Metohiji, što je „na najmizerniji način“ osetila porodica Đorović iz Kline. Slobodanki (62) i Milanu (63), koji su se 2005. vratili, lopovi su prvo opljačkali podrum, pokrali im mašine a zatim im mišomorom zatrovali zimnicu. Zbog svega što se dogodilo, Đorovići razmišljaju o ponovnom odlasku sa Kosmeta, jer imaju tri ćerke, kojima žele da obezbede kakvu-takvu budućnost. Inače, navodi list, u Klini i okolnim selima, pljačkanje srpske imovine postalo je redovna pojava.

Nema „dovoljnog razloga“ za EU

Najdžel Feridž, lider Partije nezavisnosti Ujedinjenog kraljevstva, ušao je u Evropski parlament sa ciljem da Britaniju izvuče iz „evropskog pakla“. On u intervjuu za Novosti kaže da su do pre nekoliko godina postojala dva razloga zbog kojih je Srbija trebalo da postane sastavni deo EU, i to zato što bi Beograd mogao da kaže da je razgraničio s prošlošću i što bi Brisel uložio novac u kupovinu političke i birokratske elite. „Mislim, međutim, da ovo više nisu dovoljni razlozi za ulazak u EU. Jer, u fondovima za pomoć ostalo je malo novca. Trenutno mogu da profitiraju jedino političari koji će se osećati važnim kada odu na sastanke u Brisel, običan narod time neće mnogo dobiti. Morate biti svesni da je EU danas odgovorna za uništavanje parlamentarne demokratije u Grčkoj i Italiji. To sigurno nije paradigma na koju vaša zemlja treba da se ugleda“, objašnjava on.


Sauraha, Chitwan - fudbalska utakmica na tradicionalnom festivalu slonova
u okviru promocije turizma u Nepalu

Ako treba, Čanak će u fotelju

Predsednik LSV-a Nenad Čanak ocenjuje da je Vlada Mirka Cvetkovića ispunila većinu evropskih ciljeva Srbije, ali koalicija nije imala kapacitet da ponudi više sistematskih rešenja za Vojvodinu. Na lokalnom i pokrajinskom nivou, dodaje on, stranka će ići samostalno na izbore, dok će na republičkom verovatno biti na listi čiji je nosilac DS. „Za 21 godinu aktivnog bivanja u politici, samo sam 96 dana obavljao funkciju u izvršnoj vlasti i to dok sam bio generalni direktor Spensa... Sve gde treba pomoći da se stvari stave na svoje mesto i gde mogu da pomognem svojim političkim uticajem, ja sam spreman da, ako se to zatraži od mene, i uradim. S tim da se odmah razumemo, meni izvršna vlast nikada nije bila, niti je sada, nikakav cilj, niti me to karijerno iole zanima. Ali, postoje trenuci kada neke stvari moraju politički da se razreše“, navodi Čanak za Danas.


Sahrana severnokorejskog lidera

Političaru ne treba uverenje..

List Danas piše da ne postoji zakon koji obavezuje političare da pre stupanja na državnu funkciju obave lekarske preglede i dostave podatke o svom zdravstvenom stanju. Povod za pisanje o pregledima političara je izveštaj o redovnom godišnjem sistematskom pregledu predsednika Borisa Tadića na VMA, prema kojem je Tadić u dobrom zdravstvenom stanju i potpuno zadovoljavajućoj fizičkoj kondiciji. Bivši ministar zdravlja Tomica Milosavljević podseća da svaki građanin pre zaposlenja mora da donese lekarsko uverenje, dok radikal Nemanja Šarović kaže da to za državne funkcije nije potrebno. „Narod je dovoljno pametan da izabere svog predstavnika a ne verujem ni da partije uoči izbora stavljaju imena bolesnih ljudi na stranačke liste. Svi su nakon stupanja na vlast zdravi a do pogoršanja može da dođe tokom mandata. Tu pre svega mislim na mentalno zdravlje“, kaže on.

..Samo (ne)ispunjena obećanja

Portal Istinomer.rs napravio je listu neispunjenih obećanja političara u 2011, prema kojoj su Milutin Mrkonjić i Mlađan Dinkić apsolutni rekorderi. Dinkić je od 39 izjava imao 26 negativnih, prenosi Alo, a Mrkonjić od 38 čak 31 negativnu izjavu. Premijer Mirko Cvetković završio je sa „bronzom“. U saopštenju portala se navodi da je logično da je vlast više ocenjivana nego opozicija, jer je njena obećanja moguće proveriti u praksi: „Želimo da istaknemo da se veći deo izgovorenog može okarakterisati kao skup fraza ili demagogija, što se našom metodologijom ne može oceniti. Mi ocenjujemo izjave koje sadrže činjenice koje je moguće proveriti a potom i oceniti."


Panmunjom in Paju - bivši građani Severne Koreje na demonstarcijama
u pograničnom pojasu Južne Koreje, protiv diktature tri generacije
severnokorejskih lidera

Javne nabavke ipak na sednici?

Nacrt o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama mogao bi da bude usvojen na sednici Vlade, piše Danas. U Ministarstvu finansija su potvrdili da je Nacrt usvojen na sednici odbora za finansije, te da se očekuje da se nađe na dnevnom redu na današnjem zasedanju. Zakon ne predviđa ukidanje Uprave za javne nabavke, već se ona premešta u sastav ministarstva. Uprava će na ovaj način, tvrde nadležni, dobiti veći kredibilitet, pa „nema govora“ o otvaranju mogućnosti za veću korupciju. Kritičari novih rešenja tvrde da su loša jer „podrivaju sistem javnih finansija i široko otvaraju vrata za još veću korpuciju u javnim nabavkama“.

I marže na Vladi

Vlada još nije donela odluku o ograničenju trgovačkih marži na osnovne namirnice, ali su se već pojavile računice koliko bi hrana u tom slučaju bila jeftinija. Marže bi trebalo da budu ograničene na maksimalnih 10 odsto a odluka će možda biti doneta već danas na sednici Vlade, piše Politika. Maloprodajne cene bi samim tim bile niže za oko deset odsto, u zavisnosti od proizvoda.

Pres piše da su mišljenja po pitanju ovih marži podeljena, te da dok jedni tvrde da je bilo krajnje vreme da se reaguje jer su marže među najvećim u Evropi, drugi kažu da država ne treba da ograničava slobodu tržišta. Pošto predlog prođe na Vladi, cene će biti niže za 10 do 15 odsto. Vojislav Stanković iz Privredne komore Srbije kaže da je ovakva odluka neminovna i podseća da je marža na osnovne namirnice 23 odsto a da za ostale proizvode idu i do 40. Guverner NBS Dejan Šoškić, međutim, kaže da bi trebalo izbegavati bilo kakvu meru koja bi u tržišnom sistemu ograničavala slobodno tržište, kao i da su poželjnije mere koje bi uticale na podsticanje konkurencije.

Budžet uspavao poslanike

Skupštinska rasprava o budžetu, najvažnijem aktu države posle Ustava, protekla je juče u „avetnoj atmosferi“, piše Alo: „Uverili smo se da je i inferiornost malobrojnih poslanika o državnoj kasi sasvim odgovarala ovom otužnom dekoru.“ Iako je budžet branio premijer Mirko Cvetković, u sali je debatovalo svega dvadesetak poslanika, dok ih je u jednom momentu bilo čak petoro. „Koliko su poslanici bili zainteresovani za državnu kasu, najubedljivije govore scene tokom rasprave. Umesto budžeta, čitale su se dnevne novine. Umesto replika, uveliko se ćaskalo mobilnim telefonom. Pojedinci su češanjem po glavi i zevanjem otvoreno pokazivali koliko im je bilo dosadno da slušaju kritike o budžetu i gledaju preko puta sebe u Mirka Cvetkovića, koji je čas listao svoj budžet, čas strpljivo slušao poslanike a povremeno se i osmehivao“, stoji u tekstu.

Javni dug veći zbog preduzeća

Članovi Fiskalnog saveta nedavno su upozorili da će državni dug tokom čitave sledeće godine biti u crvenom a u najgorem slučaju može da se dostigne i 55 odsto BDP-a. Javni dug mogao bi da se otme kontroli, piše Politika, ako privredni rast bude nula, poveća se minus u kasi a država ništa ne preduzme da to spreči. Zaduživanja mogu da naduvaju i garancije koje država daje javnim i državnim preduzećima. U izveštaju Saveta se navodi da su „garancije države opravdane u slučajevima zaduživanja za kapitalne projekte, koji se po pravilu sprovode uz učešće i kontrolu međunarodnih finansijskih institucija“.

Račun za struju RTB-a 43 miliona evra

Najveći dužnik za struju u Srbiji je RTB „Bor“ sa gotovo 43 miliona evra duga, piše Pravda. Dugove veće od 10.000 dinara ima više od 300 preduzeća, državnih ustanova, JP-a i lokalnih komunalnih firmi. Ukupno su do 1. novembra dugovali 20 milijardi dinara ili oko 200 miliona evra. Iza RTB-a su „Zastava energetika“ iz Kragujevca, „Petrohemija“ iz Pančeva, „Azotara“ iz Pančeva. Među velike neplatiše ubrajaju se i „Železnice Srbije“.

Poskupljuju cigarete

Cigarete kompanije „Filip Moris operejšens“ od 16. januara prodavaće se po cenama višim za pet do 10 dinara po paklici, objavljuje Blic. Zbog rasta akciza koje će početi da se primenjuje početkom 2012, poskupljenje se očekuje i od ostalih duvanskih kompanija koje posluju u Srbiji. Direktor korporativnih poslova u „Britiš Ameriken tobako“ Srđan Lazović kaže da je kompanija trenutno u fazi interne kalkulacije i da će kada računica bude gotova, javnost biti obaveštena o promenama cena.

Iran preti zatvaranjem zaliva

Teheran će, ako bude smatrao da je neophodno, lako zatvoriti Persijski zaliv za naftne tankere, rekao je glavni komandant iranske mornarice Habibolah Sajari. „Zatvaranje moreuza Hormuz je iranskim vojnim snagama zaista lako ili kao što Iranci kažu, to bi bilo lakše nego popiti čašu vode. Za sada nema potrebe za njegovim zatvaranjem zato što kontrolišemo Omanski zaliv i imamo kontrolu nad tranzitom“, kaže on. Kako prenosi Politika, potpredsednik Irana Muhamed Reza Rahimi takođe je upozorio da će Iran prekinuti izvoz nafte ukoliko zapadne zemlje uvedu sankcije na iranske isporuke ovog energenta.

Masovni ispraćaj predsednika

Nekoliko desetina hiljada Severnokorejaca oprostilo se juče u Pjongjangu od vođe Kim Džong Ila. Dvodnevna ceremonija sahrane i dvanaestodnevna žalost zvanično će biti završene danas u podne nacionalnim pomenom i trominutnom tišinom. Pres prenosi da je prvog dana ceremonije vojska organizovala veliku pogrebnu povorku, koja je prešla put od 40 kilometara ulicama glavnog grada. Na čelu se nalazila limuzina sa ogromnim potretom nasmejanom Kim Džong Ila. „Jedan od mitova koji su okruživali Kim Džong Ila bio je da je mogao da kontroliše vremenske prilike a državni mediji su juče izvestili o neuobičajeno hladnom i vetrovitom vremenu u vreme njegove smrti“, navodi list.

U odvojenom tekstu, Pres prenosi saopštenje kojim je Predsedništvo SFRJ obznanilo da je 4. maja 1980. preminuo Josip Broz Tito, koje „zvuči kao saopštenje Radničke partije Severne Koreje“. „Mnogi sada u Srbiji podsmešljivo gledaju kako Severnokorejci ridaju za umrlim predsednikom, kao da su zaboravili da je kult vođe i propratni šou sa beskrajnom tugom i kod nas bio aktuelan pre samo tri decenije“, stoji u tekstu.

Gavrić tvrdi da je bolestan

Dobrosav Gavrić, osuđen za ubistvo Željka Ražnatovića, pojavio se juče u sudu u Kejptaunu, piše Alo. Gavrić je od sudije tražio da mu odobri kauciju i odbranu sa slobode. Njegov advokat Žuan Smuts je rekla da je Gavrić ozbiljno bolestan i da prima terapiju, dok će uskoro sudu biti predat i zvaničan lekarski nalaz od neurologa. Srpsko Ministarstvo pravde sutra će podneti zahtev za njegovo izručenje Južnoafričkoj Republici a list navodi da će Gavrić verovatno za dva-tri meseca biti predat našoj zemlji, gde ga čeka višedecenijska robija. Državni sekretar u ovom ministarstvu Slobodan Homen kaže da se trenutno prevodi kompletna dokumentacija kojom se potvrđuje da je on pravosnažno osuđen na 35 godina zatvora zbog trostrukog ubistva.

Hici upozorenja u sina svedoka

Misteriozno ranjavanje Nemanje Tulimirovića (30), koji je u ponedeljak ujutru pogođen hicem u vrat i sam pozvao Hitnu pomoć, rasvetljeno je hapšenjem osumnjičenog Dobrivoja Jankovića (36) na Divčibarima. Kako piše Blic, Janković je kum valjevskog mafijaša Milana Lazarevića zvanog Laza Bombaš, koji je u pritvoru od 2009. Ranjeni Tulimirović je sin jednog od ključnih svedoka u procesu protiv valjevskog klana, kojem se sudi za ubistva i iznude. Janković je ranije bio osuđivan za ubistvo i krađe a priveden je i njegov saučesnik Milan Nikolić (25), ranije osuđivan zbog tuča i nasilničkog ponašanja. Treći osumnjičeni je A. N. (28), koji je u bekstvu. Sagovornik lista navodi da je napad na Tulimirovića verovatno izveden jer je njegov otac žrtva iznude Lazarevića i jedan od ključnih svedoka u procesu protiv klana.

Krstajić smenjen zbog sujete

Smenjeni direktor Partizana Mladen Krstajić održao je najavljenu konferenciju za medije i pozvao predsednika Dragana Đurića da iz moralnih razloga podnese ostavku i tako spreči odlazak trenera Aleksandra Stanojevića. Krstajić je još jednom pitao šta je sa Partizanovim parama, prenosi Pres. Kako je rekao, on ne zna kakav mu je status u klubu i da još nije dobio rešenje o razrešenju. „Dobio sam otkaz na UO pre dva dana a onda sam došao sutradan na posao i čuo da sam zapravo suspendovan“, kaže Krstajić. On je dodao i da igrače srpskog prvaka ni na koji način ne bi trebalo mešati u sukob uprave i sportskog sektora.

Krstajić u intervjuu za Alo kaže da je smenjen zbog sujete, odnosno što nije hteo da se izvini. „Ništa ne bih izjavio da Đurić nekoliko dana nije pohvalio sve a posle toga ponovo okrivio sportski sektor zbog Lige šampiona i budžeta. Šta će nam Uprava ako sportski sektor treba da puni budžet“, navodi on. Na izjavu potpredsednika Partizana Mileta Jovičića da u životu u klubu nije ni burek pojeo, Krstajić kaže da bureka u klubu i nema: „Ali pitajte Jovičića koliko je popio u periodu dok je u klubu.“

Karadžić bi Džajića u FSS

Predsednik FSS-a Tomislav Karadžić pokušaće da iskoristi odustajanje Crvene zvezde od Dragana Džajića, kako bi ga angažovao na mestu potpredsednika FSS-a, piše Blic. „Sa njim u upravi, srpski fudbal bi bio znatno jači, ne bi morali da brinemo o tome ko je selektor, ko će igrati za reprezentaciju. Džajić je čovek čije znanje bi koristilo ovoj zemlji“, kaže Karadžić.