RATNI VETERANI - UBICE

New York Times je na svojoj naslovnoj strani najavio tekst o "smrtonosnim odjecima bitaka na stranim ratištima".

Tim novinara-istraživača ovog dnevnog lista otkrio je 121 slučaj u kojem su ratni veterani iz Iraka i Avganistana, psole povratka sa ratišta, počinili ubistvo ili su bili optuženi za to krivično delo. U mnogim slučajevima traume iz bitaka i stres uzrokovan slanjem pa zatim povlačenjem iz ratnog okruženja - uz zloupotrebu alkohola, poremećene odnose u porodici i druge probleme - "postavili su scenu" za tragediju koja je delom bila destruktivna, delom samodestruktivna.

 

Tri četvrtine tih veterana su u vreme izvršenja ubistva i dalje bili u vojnoj službi. U više od polovine ubistava korišćeno je vatreno oružje, a u ostalima je uzrok smrti žrtve bilo korišćenje hladnog oružja, davljenje, prenlaćivanje ili davljenje u kadi. Dvadeset petorica su bili optuženi za ubistvo s predumišljajem ili iz nehata zbog saobraćajnih nesreća s fatalnim ishodom u kojem su kao vozači bili pod dejstvom alkohola, nepažljivi ili zbog samoubilačke vožnje.

 

Skoro trećina žrtava su bile supruge, devojke, dece ili drugi srodnici. Među njima je bila i dvogodišnja Krisiauna Kalaira Luis, koju je otac (20) ubio udarcima u zid nakon povratka u Teksas posle bombardovanja blizu Faludže u Iraku u kojem je ostao bez stopala i doživeo kontuziju.

 

Četvrtina žrtava su bile kolege vojnici, uključujući specijalca Ričarda Dejvisa, koji je nekoliko puta bio uboden nožem a zatim zapaljen. Leš su njegovi saborci sakrili u šumi, samo dan nakon povratka iz Iraka. Ostale žrtve su bile ili poznanici ili potpuni stranci.

 

 

U Pentagonu ne vode računa o takvim ubistvima, a većinu istražuju civilni sudovi a ne vojno tužilaštvo niti federalno Ministarstvo pravde.

 

Da bi sastavili i analizirali listu, novinari New Yorki Timesa su pretraživali članke u lokalnim novinama, proučili policijske, sudske i vojne dosijee i intervjuisali optužene, njihove advokate i članove porodica, porodice žrtava i zvaničnike američke armije i predstavnike zakona. Na ovaj način su otkrili samo minimalan broj kriminalnih dela sa smrtnim ishodnom, imajući u vidu da se o svim ubistvima, posebno u velikim gradovima i vojnim bazama, ne govori javno niti se objavljuju detalji. Pored toga, često nije bilo moguće utvrditi istoriju ratnih rasporeda drugih vojnika optuženih za ubistva.  Novinari NYT su koristili iste metode za istraživanje ubistava u kojima su učestvovali aktivni vojnici kao i novi veterani iz peioda od šest godina pre i posle ratnog perioda koji je počeo invazijom na Avganistan 2001. godine.

 

Tako su došli do podatka da je broj ubistava povećan 89 procenata tokom trenutnog ratnog perioda – od 184 slučaja na 349 – a u dve trećine su ubice bili veterani iz Avganistana i Iraka. Do porasta stope ubistava je došlo i pored činjenice da je u poslednjih šest godina u SAD bilo stacionirano manje vojnih jedinica, dok je u istom periodu broj "običnih" ubistava u Americi bio, u proseku, manji.

 

 

Čipovi za zatvorenike kao za pse

U Velikoj Britanijiu muku muče sa ograničenim kapacitetom zatvora. Zato nadležna ministarstva, piše današnji Independent, planiraju implantiranje mašinski čitljivih mikročipova pod kožu osuđenika, kako bi se došlo do više prostora u britanskim zatvorima. I pored sumnji u potpunu bezbednost postojećih sistema za označavanje, Ministarstvo pravde razmatra korišćenje satelitske i radio tehnologije za praćenje i nadziranje kriminalaca.

 

Međutim, umesto da nose "narukvice" oko nožnih članaka, ispod kože optuženih i osuđenih biće hirurški umetani maleni čipovi da bi se pratilo dosledno poštovanje kućnog pritvora. RFID tagovi, dugi koliko dva zrna pirinča, čuvaju sve informacije o nekoj ličnosti, uključujući identitet, adresu i kriminalni dosije.

 

Ti tagovi se već širom sveta koriste za praćenje pasa, mačaka, stoke i prtljaga na aerodromima, ali još nema podataka da su korišćeni za nadziranje osuženika na uslovnoj slobodi. Smatra se takođe da će čipovi pomoći održavanju reda u zatvorima.

 

 

Viši zvaničnik Ministarstva pravde je sinoć potvrdio da su planovi mnogo obimniji. "Sve opcije su na stolu, a prvo ćemo posegnuti za onom koja omogućava praćenje osuđenih u kućnom pritvoru." Potez Ministarstva je u skladu sa predlogom Kena Džonsa, predsednika Udruženja načelnika policije, da bi elektronske čipove trebalo implantirati u osuđene pedofile i seksualne napasnike kako bi se lakše pratilo njihovo kretanje i ponašanje. Sistem za globalno pozicioniranje (GPS) se smatra metodom izbora kojim bi se takvi osuđenici sprečili da priđu "zabranjenim zonama" kao što su osnovne škole.

 

Britanska vlada je bila primorana da revidira kaznenu politiku zbog ozbiljne prenatrpanosti državnih zatvora. Broj zatvorenika se od 60.000 godine 1997. povećao na 80.000, koliko ih ima danas.

 

Obrada podataka smanjuje opasnost od avionskih nesreća

Decenijama su se zvaničnici civilne avijacije igrali detektiva koji istražuju ubistva. Posle avionske nesreće, opkolili bi mesto pada u potrazi za "crnim kutijama" i drugim tragovima, sve sa nadom i željom da će moći da preduprede moguće nesreće u budućnosti.

 

Međutim, s obzirom na mali broj nesreća u poslednje vreme, avioprevoznici i zakonodavci su pokušali da pronađu druge načine za identifikovanje potencijalno opasnih trendova. O tome u današnjem izdanju piše Washington Post. Umesto "kopanja" po ostacima, oni sada provode mnogo više vremena pregledajući kompjuterske zapise, uključujući podatke preuzete i nekoliko hiljada letova koji se obave svakoga dana i iz izveštaja kapetana letelica.

 

 

Informacije se skladište u banci računara, zatim prebacuju u simulatore letenja i time se i timovima tehničara ali i pilotima omogućava da u "incidentnim" situacijama bolje i efikasnije reaguju.