PROTESTI PROTIV PUTINA

Internet izdanje francuskog dnevnika Le Monde bavi se održavanjem nedozvoljenog mitinga "Marš nesaglasnih" na Dvorskom trgu u centru Sankt Peterburga prilikom kojeg su izbili sukobi između demonstranata i policije. U antivladinom protestu uhapšeno je nekoliko desetina osoba, uglavnom aktivista zabranjene Nacional-boljševičke partije Eduarda Limonova zbog provociranja policajaca. Između ostalih, kako piše Le Monde, privedeni su i lideri opozicionog Saveza desnih snaga (SPS) Nikita Belih i Boris Njemcov, kao i nekoliko lokalnih lidera Ujedinjenog građanskog fronta (UGF) Garija Kasparova.

 

"Došli su da me uhapse. Pokušao sam da pomognem drugim protestantima koji su bili ispitivani", rekao je Njemcov, a prenosi francuski list.

 

 

U pokušaju održavanja zabranjenih demonstracija učestvovalo je oko 500 ljudi, a njih oko 100 blokiralo je saobraćajnicu kod centralnog Nevskog bulevara. Među okupljenima bila je većina starijih ljudi "u ulozi statista", a policija ne isključuje mogućnost da su oni bili plaćeni da učestvuju u akciji.

Le Mond piše da nijedna nacionalna televizija nije reč objavila o mitingu u Sankt Peterburgu.

 

Pobeda krijumčara

 

 

Agencija za borbu protiv teškog organizovanog kriminala trebalo je da bude FBI Tonija Blera, koja je preuzela mesto vodeće službe za prekidanja rada narkokartela prošle godine. Međutim, piše britanski Independent, cifre koje se drže u tajnosti pokazuju da do sada, Agencija gubi ovaj rat. Dnevnik donosi podatak da je tokom prošle i ove godine zaplenjeno manje od tri tone kokaina, u poređenju sa čak devet tona tokom 2004. i 2005. Što se heroina tiče, 2006. i ove godine zaplenjena je jedna tona, a pre dve i tri godine čak 2,5 tone. U istom periodu, cena dostupnog heroina na ulicama smanjena je za samo 10 funti po gramu, dok je 2004. snižena za 43. Pre deset godina, piše ovaj list, heroin se prodavao po ceni od 70 funti za gram.

 

Na slobodi posle 16 godina

Kao dečak Džefri Mark Deskovic, piše New York Times, mogao je da preroni bazen u jednom dahu. U zagušljivim danima u državnom zatvoru Elmira, gde je proveo poslednjih 16 godina za silovanje i ubistvo koje nije počinio, mogao je samo da mašta o plivanju. Deskovic je oslobođen u septembru 2006. i dalje se trudi da svoj život dovede u red. Danas ima 34 godine.

 

 

Deskovic, levo (foto: NYT)

 

Ovo je samo jedan od slučajeva nepravednih presuda koje potresaju Ameriku. NYT piše da su najmanje 205 muškaraca i jedna žena širom zemlje oslobođeni preko DNK dokaza od 1989. godine, uključujući i 53 ljudi, kao što se desilo i Deskovicu, koji su bili osuđeni za ubistvo. Svaki dvadeseti od ovih 206 je bilo zatvoreno dok su bili tinejdžeri, a 35 odsto njih je iza rešetaka provelo više od 15 godina. Tako je i Deskovic bio osuđen sa 17 godina za brutalno mučenje drugarice iz škole koju jedva da je poznavao. "Nikad nije živeo sam, posedovao kola, pregledao oglase u potrazi za poslom. Nikada nije glasao, raspoređivao mesečna primanja niti naučio da zaveže kravatu", piše NYT.

 

Deskovic je u septembru tužio policiju, medicinske stručnjake, čuvare u zatvoru i vladu, tvrdeći da su detektivi falsifikovali izveštaje i dokaze, a da ga je čuvar maltretirao i tukao.

 

Britanske škole pred bankrotom

Londonski Guardian piše da su pojedine škole u Velikoj Britaniji na ivici bankrota jer imaju sve više troškova oko učenika doseljenika, naročito iz istočne Evrope. Dok se s jedne strane podržavaju napori da se ova deca integrišu, da treba da im se omogući da se osećaju dobrodošlima, ipak postoji bojazan da za njih nema dovoljno sredstava. Guardian prenosi zvaničan stav da je nemoguće predvideti koliko će koja pojedinačna škola imati ovakvih učenika ubuduće, te da je to donekle prepreka da se napravi neki opsežniji plan. Jer, dok su neke škole prihvatile jednog ili dvoje stranih đaka, druge nisu mogle da se nose sa iznenadnim porastom broja učenika iz inostranstva.

 

Tako je Klarisa Vilijams, direktor ženske škole Tolvort u južnom Londonu objasnila da je na raspolaganju imala 1300 funti godišnje da bi pokrila troškove učenja engleskog za strane đake, ali je morala da potroši čak 30.000 više da bi zadovoljila potrebe škole.

 

Neuspeli rat u Avganistanu

Washington Post piše da je Bela kuća povodom rata u Avganistanu zaključila da strateški ciljevi koje je postavila Bušova administracija za 2007. godinu nisu ispunjeni, iako su snage SAD i NATO postigle značajne borbene uspehe u borbi protiv talibana. Evaluaciju je saopštilo Nacionalno veće za bezbednost, objavivši da je bilo uspeha kad su u pitanju individualni napori u borbi protiv talibana, ali da širih poboljšanja i progresa u drugim aspektima nije bilo.

 

Procena zapravo odslikava oštru razliku između američke vojske i bezbednosnih službi u stavovima po pitanju pravca u kojem se avganistanski rat kreće. Neslaganja ukazuju i na razilaženja u stavu o ratu u Iraku jer vojska insistira na uspesima u taktičkim dostignućima, dok su bezbednjaci zabrinuti zbog strateškog poraza.