PROBLEMI I U SVETSKOJ BANCI

Šest meseci posle postavljenja za direktora Svetske banke, Robert Zelik se juče našao pred novim problemima, jer je rukovodilac odeljenja za borbu protiv prevara dao ostavku, piše današnji New York Times.

 

Zvaničnici Banke su saopštili da je uprkos naporima Roberta Zelika da "zaceli rane" nastale posle "burnog" rukovođenja od strane prethodnika, Pola Volfovica, ostavka Suzan Rič Folsom, glavnog Volfovicevog zamenika u antikorupcijskoj kampanji, izazvala nova ogorčenja. I nekoliko pomoćnika Folsomove je takođe podnelo ostavke.

 

Volfovic, kome je bitka protiv korupcije bila prioritet, prošle godine je morao da napusti funkciju predsednika Svetske banke nakon što je otkriveno da je 2005. godine isposlovao povećanje plate i unapređenje svojoj bliskoj prijateljici.

 

 

"Mnogo je loše krvi u okruženju", rekao je jedan zvaničnik koji je o internim pitanjima Svetske banke govorio pod uslovom da ostane anoniman. On je dodao da su mnogi u Banci ostali "alergični" na pokušaje otkrivanja i istraživanja prevara. Njegov, takođe anonimni kolega, dodao je da su veze između Folsomove i Banke bili "na silaznoj putanji" već nekoliko meseci.

 

Saradnici Folsomove su naveli da je ona odlučila da napusti posao jer je ispunila cilj da borba protiv korupcije bude osnovni prioritet, ali i jer je shvatila da suprotstavljanje njenom radu i potezima otežava nastavak započetog posla.

 

Vesti o njenom odlasku izazvale su pomešana osećanja u Svetskoj banci. Ima onih koji su pozdravili njenu odluku, navodeći da je bila selektivna u istragama ili preagresivna, dok drugi kažu da je učinila zaista mnogo. Odnosi između Zelika i Folsomove, koji su u početku bili dobri, mnogi iz Banke opisali su kao izuzetno napete poslednjih nekoliko nedelja, posebno nakon što je u uvodniku lista The Wall Street Journal objavljen tekst o internim istragama i navodi da Folsomovu "lagano istiskuju i potcenjuju". Međutim, Zelikov portparol Marvan Muašer, stariji potpredsednik za spoljna pitanja, izjavio je da Folsomova nije odbačena i da ju je Zelik u potpunosti podržavao. "Nije je naterao da napusti Banku ni na koji način", rekao je Muašer i dodao da je Folsomova prošle godine obavestila Zelika da želi da podnese ostavku kako bi se bavila privatnim biznisom. Tada joj je Zelik ponudio drugo mesto u Banci i zatim je zamolio da ostane sve dok se ne okonča istraga oko korupcije u Indiji.

 

SAD pojačavaju vazdušne napade u Iraku

Washington Post piše da je američka vojska prošle godine u Iraku izvela pet puta više vazdušnih napada nego 2006. godine, pri čemu su glavni ciljevi bili skloništa pripadnika Al Kaide. Istovremeno, proširivana su postrojenja za proizvodnju avionskih bombi i pravljene veće rezerve, sve u sklopu agresivne strategije čiji je cilj bio da se pruži podrška kopnenim snagama i iz vazduha stekne veća prednost nad neprijateljem.

 

Visoki oficiri su izjavili da im je bolji obaveštajni rad omogućio da identifikuju i iz vazduha gađaju uporišta ekstremista, a predviđaju da će veliki vazdušni napadi biti nastavljeni i ove godine pošto SAD žele da "očiste" pobunjenike iz baza u Bagdadu, oko njega i na severu provincije Dijala. Koalicija koju predvodi SAD prošle godine je na Irak bacila 1447 bombi, četiri dnevno u proseku, dok je 2006. godine bilo bačeno 226 bombi ili oko četiri svake nedelje.

 

 

"Osnovni razlog za povećanje broja vazdušnih napada je ofanzivna strategija generala Dejvida Petreusa", rekao je vazduhoplovni pukovnik Geri Krauder, komandant 609. kombinovanog centra za vazdušne operacije u jugoistočnoj Aziji. Pošto su SAD poslale veći broj vojnika u područja koja "vrve od pobunjenika, morali smo da u te operacije uključimo veći broj vazdušnih napada".

 

Povećano oslanjanje na avijaciju i njenu snagu izazvalo je zabrinutost grupa za zaštitu ljudskih prava, koje smatraju da bačene bombe ugrožavaju i civile, posebno kada se napadaju stambene četvrti u kojima su pobunjenici izmešani s lokalnim stanovništvom. Visoki oficiri ih uveravaju da se napadi izvode precizno kako bi se što više smanjio broj civilnih žrtava - posebno jer Petreusova strategija naglašava slanje kopnenih snaga u lokalne zajednice i pridobijanje simpatija Iračana. No, grupe za zaštitu ljudskih prava ističu da bombardovanje predstavlja izuzetno veliku opasnost po civile. "Stanovništvo Iraka je stalno pod rizikom tokom ovih operacija", izjavila je Elian Naba, portparolka Misije UN u Iraku. "Prisustvo pojedinačnih boraca među većim brojem civila ne menja civilni karakter neke oblasti." Ona procenjuje da je od početka aprila do kraja prošle godine u Iraku poginulo više od 200 civila tokom vazdušnih napada snaga SAD.

 

 

Pritvoren šef Britanskog saveta

"Nesporazumi" oko Britanskog saveta u Rusiji ne prestaju. Današnji Independent i Guardian pišu da je šef kancelarije Saveta u Sankt Peterburgu pritvoren na osnovu optužbe za vožnju u pijanom stanju, što je najnovija eskalacija rusko-britanskog diplomatskog spora u koji se juče uključila i Federalna služba bezbednosti (FSB), naslednik KGB-a.

 

Stivena Kinoka - sina lorda Kinoka, bivšeg lidera Laburističke partije i predsednik Britanskog saveta - zaustavila je saobraćajna policija u utorak pola sata pre ponoći i optužila ga da je jednosmernom ulicom vozio u pogrešnom smeru. Prema vestima ruske novinske agencije Interfax, policajci su osetili "težak zadah alkohola". Kinok je priveden i u pritvoru je proveo jedan sat pre nego što je pušten.

 

Ne zna se da li su optužbe protiv Kinoka opravdane, jer je odbio testiranje alkoholmetrom u skladu sa međunarodnom konvencijom. Trenutak hapšenja je Briatncima sumnjiv jer se podudara s povišenim tenzijama nakon odluke Britanskog saveta da se ne povinuje odluci o zatvaranju dve svoje kancelarije u Rusiji zbog, kako ruski zvaničnici tvrde, nelegalnog rada.

 

 

Rusija je sličnu taktiku koristila prošle godine protiv gruzijskih zvaničnika tokom krize između Moskve i bivše sovjetske republike Grzije, koja naginje Zapadu.

 

Ministar spoljnih poslova Dejvid Miliband je upozorio da je "svako uznemiravanje ili zlostavljanje zvaničnika u potpunosti neprihvatljivo", nakon što se saznalo da je FSB na saslušanje pozvao Ruse koji rade u kancelarijama Saveta u Sankt Peterburgu i Jekaterinburgu. Kancelarija u Sankt Peterburgu je "privremeno" morala da bude zatvorena jer su lokalni službenici juče bili na saslušanju, a neke od njih su u utorak uveče posetili oficiri ministarstva unutrašnjih poslova Rusije. Ruskog ambasadora u Velikoj Britaniji, Jurija Fedotova, pozvao je u Ministarstvo spoljnih poslova šef diplomatske službe koji je odbacio optužbe protiv Britanskog saveta i zatražio od ruskih vlasti da ne podrivaju kulturne odnose između dve zemlje.

 

Portparolka Britanskog saveta je izjavila: "Naša glavna briga su bezbednost i zaštita službenika, kako Rusa tako i onih koji su došli iz Velike Britanije, i veoma su nas zabrinula poslednja dva incidenta".

 

Ešdaun (ne) ide u Avganistan

Guardian obaveštava svoje čitaoce da su juče objavljeni izveštaji o tome da je Pedi Ešdaun (bivši visoki predstavnik u BiH, p.a.) prihvatio položaj izaslanika Ujedinjenih nacija u Avganistanu bili preuranjeni. Naime, njegovo imenovanje mora da potvrdi Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija u kojem bi Rusija mogla da iskoristi svoje pravo veta. Rusija, sa svoje strane, u postiračkom svetu spoljnih intervencija može da bira sa jelovnika razmirica sa vladama Zapadnih zemalja. Taj spisak je podugačak i moglo bi se kaže da je iz meseca u mesec sve duži. Na njemu su razna pitanja - od odbrambenog štita i konvencionalnih snaga u Istočnoj Evropi, do statusa Kosova.

 

 

Imenovanje lorda Ešdauna zbog toga bi moglo da bude dovedeno u pitanje, uprkos činjenici da on ima sve potrebne kvalifikacije za obavljanje dužnosti izaslanika svetske organizacije. Njegova nova dužnost, ne bi, međutim, bila ni malo slična prethodnoj, kada je bio specijalni izaslanik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini.

 

Uprkos činjenici da je, prema nekim procenama, po glavi stanovnika u Avganistanu, u poređenju sa Bosnom, samo 4 odsto stranih vojnika i da ta zemlja dobija samo 2 odsto pomoći od one koju je dobila BiH, rešenje nije samo u slanju dodatnih snaga i pomoći. Avganistanu je, naime, potreban iskusan političar koji bi koordinisao međunarodne operacije, piše na kraju teksta u Guardianu.