POENI PREKO LEŠEVA

Najavu američkog pravosudnog sistema da će tužilaštvo tražiti smrtnu kaznu za šestoricu optuženih za napade na Sjedinjene Države 11. septembra 2001, prenose ovoga puta i britanski mediji.

 

Bušovi „zamorčiči“

Odluka da se iskoristi Kalid Šeik Mohamed, optuženi da je bio glavni „mozak“ za napad 11. septembra, i petorica drugih zatvorenika kao zamorčići u konstitucionalnom legalnom procesu, verovatno će pokrenuti lavinu antiameričkih osećanja u islamskom svetu i izazvati domaću debatu u već „nabijenoj“ atmosferi predsedničkih izbora u Americi, piše britanski Independent.

 

 

 

Zabrinutost je porasla prethodne noći nakon političke intervencije Bele kuće koja je uticala na vojnu odluku da se sa suđenjem nastavi usred izborne kampanje. Republikanski takmac Džon Mekejn je svoju kampanju i zasnovao na borbi protiv Al Kaide.

 

„Bušova administracija bi pre trebalo da se bavi ubrzanim i fer procesima nego da se igra politike“, rekao je Vinsent Voren, izvršni direktor Centra za ustavna prava SAD, koji predstavlja mnoge zatvorenike iz Gvantanama. Voren ističe da nema šanse da ovi procesi budu pravedni, naročito ako se uzme u obzir smrtna kazna koja bi mogla da bude ishod, piše Independent.

 

Buš ne odustaje od terorista

„Oštra saslušanja i Gvantanamo bej, tajni zatvori i prisluškivanja bez naloga, rat protiv Al Kaide i onaj u Iraku. Stavke jedna za drugom prikazuju da je predsednik Buš pokazao vrlo malo indicija da će odustati od najkontraverznijih odluka tokom svog mandata“, piše New York Times, počinjući tekst o istoj temi.

 

 

 

Odlukom da se traži smrtna kazna za šestoricu zatvorenika iz Gvantanama, mnoge od ovih tema će biti vraćene na svetlost dana.

 

„U izbornoj godini, izgleda da je to upravo fokus koji je želeo Buš da postavi“, piše NYT.

Bela kuća je u ponedeljak saopštila da američki predsednik nije imao nikakvu ulogu u odluci da se protiv zatvorenika traži najteža kazna, ostavljajući strategiju čitavog procesa vojsci. Ipak, slučajevi koji će se uskoro naći pred vojnim tribunalima, uključujući i slučaj Mohameda, predstavljaju veliki deo „nedovršenog posla“ o kojem Buš i njegovi pomagači govore kada ukazuju da treba ići „sprintom do finiša“.

 

„Buš ne zvuči sigurnije u sebe nego kada govori o napadu 11. septembra, čak i kada njegovi kritičari zameraju da nemilice urušava moralni autoritet države, krši američko i međunarodno pravo i vodi Sjedinjene Države u bezočno uništenje Iraka“, piše njujorški dnevnik.

 

Tim za „čišćenje“

Washington Post donosi detalje o ovom slučaju, iznoseći da su FBI i vojni istražitelji počeli da saslušavaju osumnjičene još 2006. godine, nazivajući se „Čistim timom“, a cilj je bio da dođu do zaključaka kao i CIA, koja je utvrdila određena saznanja kroz pet ili šest hapšenja u tajnim zatvorima.

 

„Kako bi se obezbedili da podaci neće biti ugroženi navodima o mučenjima ili ilegalnim prisiljavanjima na priznanje, FBI i vojni tim zadobili su poverenje osumnjičenih tokom proteklih 16 meseci koristeći posebne tehnike, ističu zvaničnici“, piše WP.

 

Iako je bila dugo očekivana, najava Pentagona znači da bi pomenuta šestorka mogla da se suoči sa vojnim sudom pre isteka mandata predsednika Buša, što je „administracija postavila kao svoj prioritet“.

 

Demokratski imperativ

Dejvid Miliband, zadužen za spoljne poslove u britanskoj vladi, predstaviće najjasniji stav o spoljnopolitičkoj strategiji dosad, kojim bi trebalo da se dokaže kako greške koje su napravljene u Iraku i Avganistanu ne smeju da zamagle moralni imperativ da se interveniše u ovim zemljama zarad širenja demokratije po svetu, piše londonski Guardian.

Ovim Miliband treba da istakne da Velika Britanija mora da bude na strani „velikog civilnog talasa“ širenja demokratije.

 

Ponovo Sarkozi

Francuski dnevnik Liberation nastavlja da se bavi tamošnjim predsednikom države Nikolom Sarkozijem, navodeći da, ne samo da mu rejting opada, već se bavi i odnosom između njega i premijera Fransoaa Fijona.

 

Posle najnovije „psihodrame“ u Parizu i smene čelnih ljudi u Predsedničkoj palati, „sarkozistička mašina, tako efikasna u preuzimanju moći, odjednom je izgubila kontrolu“, piše Liberation. „Pojavljivanje prvog čoveka države u nedelju uveče na televiziji dočekano je sa potpunom ravnodušnošću. Tako nešto se do sada nije desilo“, stoji u pariskom dnevniku.