PARADA KAO DOKAZ RUSKE VOJNE MOĆI

Na Crvenom trgu u Moskvi održana je parada povodom proslave 9. maja, dana pobede nad fašizmom, ali i povodom pokazivanja ruske vojne moći svetu, kako navode holandske novine. Ujedinjene nacije pojačale su pritisak na vladu Mjanmara zbog sve alarmantnije situacije. U Velikoj Britaniji je ponovo pokrenuta jedna od najbitnijih debata koja se već generacijama vodi unutar Parlamenta ove zemlje - abortus. Interpol je uhapsio građanina SAD, pedofila, nakon što je još jednom putem Interneta raspisao međunarodnu poternicu. U Bejrutu situacija postaje sve ozbiljnija.

Proslava 9. maja ili nešto drugo?

Po prvi put u poslednjih 18 godina su se na Crvenom trgu u Moskvi zakotrljali tenkovi i nosači raketa, na hiljade vojnika prodefilovalo je zemljom, a bombarderi i borbeni avioni vazduhom. Najnoviji pokušaj Vladimira Putina da svetu i Rusima dokaže postojanu moć Rusije, prenosi Folkskrant.

Tenkovi su bili obloženi gumenim gusenicama, ali arhitekte su i pored te mere predostrožnosti strahovale od uništavanja znamenitosti u okolini Crvenog trga. Moskva je izdvojila 60 miliona dolara za obnovu puteva. Ruska publika, međutim, dočekala je, sudeći prema sprovedenim anketama, sa oduševljenjem oživljavanje stare sovjetske prakse - vojnu paradu koja se svojevremeno održavala svake godine na 9. maj, dan na koji Rusi slave pobedu nad fašizmom. Jeste da se sada na čelu parade ne nalazi Brežnjev, ali tu su Putin i Medvedev da odrade posao.

Putin je ovom prilikom porekao glasine koje tvrde da je on trenutno zauzet oživljavanjem Hladnog rata. "Ovo nije nikakvo odmeravanje snaga. Mi ne pretimo nikome, niti nameravamo da to činimo", prenosi Folkskrant Putinove reči. Ruski južni sused, Gruzija, formirala je ovih dana drugačije mišljenje, ali Rusi ne mare ni najmanje na huškanja te vrste.

Parada je svakako namenjena ogromnoj publici. "U pitanju je demonstracija našeg rastućeg odbrambenog kapaciteta", reči su Putina koje nisu po prvi put izgovorene. Budžet ruskog Ministarstva odbrane poprilično je porastao, podrazumevajući tu skok od nekih 20% godišnje, a Putin je nedavno najavio nove investicije u iznosu od 189 milijardi dolara u narednih 8 godina.

Vojni stručnjaci nisu, međutim, ostali ravnodušni pred ovim oživljavanjem ruske vojne moći. Dobar deo investicija otišao je u "pozadinsko održavanje" dramatično oštećene vojske tokom devedesetih godina prošlog veka. Rusija se i dan danas suočava sa ogromnom vojskom loše obučenih i plaćenih militanata, među kojima je zloupotreba položaja postala normalna pojava.

Dobar deo vojne opreme koja je korišćena na paradi napravljena je još u sovjetsko doba. Predstavljeni su i novi oružani sistemi, ali stručnjaci ukazuju na dug period produkcije, tehnološki zaostatak i nedostatak rezervnih delova.

Izvoz oružja je tokom Putinove vladavine udvostručen na nekih osam milijardi dolara godišnje. Ima i takvih slučajeva, međutim, kao što je Alžir, koji je nedavno poslao nazad izvestan broj MiG aviona zbog lošeg kvaliteta, a Indija još uvek čeka na obećani nosač aviona. Tako se slika koju ruski moćnici šalju svetu još jednom kosi sa realnim stanjem stvari, što ne znači da ovi znaci ne govore o njihovim ozbiljnim namerama za budućnost, prenosi holandski list.

Ujedinjene nacije vrše pritisak na Mjanmar

Sa 1,5 miliona stanovnika Mjanmara kojima preti smrt zbog gladi ili bolesti i sa izolacionističkom militantnom vladom ove zemlje, frustriranim zvaničnicima Ujedinjenih nacija nije ostalo ništa drugo nego da vladi Mjanmara narede otvaranje svojih vrata prilivu zaliha i ljudi spolja.

"Situacija je veoma zabrinjavajuća", rekao je zvaničnik UN Džon Holms, jezikom nesvakidašnjim za jednog diplomatu. "Oni jednostavno nisu odobrili naš pristup tamo gde imamo svako pravo da budemo."

Skoro nedelju dana nakon što je ciklon Nargis opustošio gusto naseljenu obalu Mjanmara, zbrisao sela i iza sebe ostavio hiljade mrtvih i na stotine hiljada ljudi bez domova, prve dve isporuke UN stigle su juče u Mjanmar, ranije poznatu pod imenom Burma. U jednoj isporuci nalazilo se 7 tona visokoenergetskih biskvita, a u drugoj širi dijapazon humanitarnih zaliha.

Dostavljene zalihe su, međutim, disproporcionalno raspoređene potrebama preživelih stanovnika Mjanmara. UN zvaničnici i zdravstveni stručnjaci upozorili su da bi spora raspodela dostavljenih zaliha mogla da dovede do širenja opasnih bolesti kao što su kolera i malarija, povećavajući trenutno poznati broj mrtvih u nesreći koja je zadesila ovu azijsku zemlju. Svakako postoji opasnost i od pojave smrtnih slučajeva usled velike izgladnelosti.

Od kako se nemili događaj odigrao, tvrde zvaničnici UN, militantna vlada Mjanmara izdavala je tek po koju vizu radnicima humanitarnih organizacija, a uvela je i restrikcije zaliha koje dolaze spolja. "Izgubili smo pet-šest dana zbog nepopustive vlade Mjanmara", rekao je Jan Engeland, još jedan zvaničnik UN. "Za to vreme stiglo je na stotine aviona natovarenih zalihama, a vojne snage iz 12 zemalja radile su na sprovođenju čiste vode. Sada će zahvaljujući mešanju vlade Mjanmara deca umreti zbog posledica dijareje."

Vlada Mjanmara je zvanično objavila cifru od 22.997 mrtvih, ali veruje se da bi ona mogla da se kreće i do 100.000 ukoliko pomoć ne bude pravovremeno sprovedena, prenosi Njujork tajms u današnjem broju.

Protivnici abortusa povlače novu vremensku granicu

Nova studija omogućila je dodatne argumente onima koji se zalažu za pravo ličnog izbora kada je abortus u pitanju, jedna od najznačajnijih, generacijskih rasprava unutar britanskog Parlamenta, prenosi Independent. Dok se rezultati najnovijih istraživanja u oblasti fertilizacije i embriologije spremaju i za zvaničnu objavu, zastupnici različitih mišljenja spremaju se da pomenute rezultate iskoriste kao osnovu u borbi za reformu britanskog zakona o abortusu, 40 godina nakon što je prekid trudnoće postao legalan.

Članovi britanskog Parlamenta protivnici abortusa zahtevaju vremensko ograničenje od 24 nedelje, a kao osnovu uzimaju podatak da su pojedine bebe, stare samo 23 ili čak 22 nedelje, sposobne za dalje preživljavanje. Ova grupa, predvođena članovima Konzervativne partije i bivšom medicinskom sestrom Naid Doris, tvrdi da bi se godišnje mogli spasiti životi nekih 2.000 beba ukoliko bi se uvelo vremensko ograničenje od 20 nedelja.

Džim Dobin, predsedavajući još radikalnije grupe britanskog Parlamenta, izjavio je da bi najradije voleo da vidi trenutni limit prepolovljen. "Mi bimo najradije voleli da krajnja granica bude postavljena na 13 nedelja", prenosi Independent Dobinove reči.

Doktor Piter Saunders, generalni sekretar Hrišćansko-medicinskog udruženja, rekao je da se njegova grupa zalaže za limit od 20 nedelja, što bi za sada trebalo da predstavlja prvi korak. "Moramo da priznamo da nas čeka duga borba", izjavio je Saunders.

Nova studija, međutim, ukazuje da na to da se izgledi preživljavanja beba rođenih znatno pre roka nisu povećali, tačnije ne kod onih rođenih pre 24. nedelje. Za novu studiju uzet je period od 12 godina i regija Trenta u Engleskoj. Uvid u 55.000 porođaja u 16 bolnica pokazao je bitan napredak stope preživljavanja beba rođenih u 24. i 25. nedelji u iznosu od čak 47%, od ukupno 497 beba koliko ih je primljeno na intezivnu negu u periodu od 2000. do 2005. godine. Samo je, međutim, 18% onih rođenih u 23. nedelji koji su preživeli produženi boravak u bolnici, dok nijedna beba rođena u 22. nedelji nije preživela.

Profesor Dejvid Fild sa Univerziteta u Lajčesteru, koji je predvodio studiju, naglasio je "nedostatak dokaza" u zahtevu da se vremenska granica abortusa smanji zbog značajnog napretka kada je medicinska nega u pitanju. Nova studija se poklapa sa preliminarnim rezultatima nacionalne studije objavljenim prošlog meseca, koja je takođe ukazala na nepromenjeni broj preživelih beba rođenih u okviru vremenskog ograničenja za abortus od 24 nedelje tokom poslednjih 10 godina.

Potraga za pedofilima

Osumnjičeni pedofil, Vejn Nelson Korlis, pedesetdevetogodišnji Amerikanac koji je na osnovu međunarodne poternice, izdate od strane Interpola, juče uhapšen u Junion sitiju, Nju Džerzi, izveden je pred sud, pod optužbom da je seksualno zlostavljao decu u Aziji, prenosi Figaro. Protiv njega će biti podignuta optužnica zbog navođenja maloletnika na blud.

Korlis se bavio glumom i pisanjem komedija, a često se nalazio i u ulozi Deda Mraza na grupnim proslavama Nove godine. Komšije su u šoku i tvrde da im nikada tako nešto ne bi palo na pamet.

Interpol je u utorak na svom vebsajtu izdao poternicu za muškarcem za koga se sumnja da je seksualno zlostavljao trojicu dečaka uzrasta od 6 do 10 godina u jugoistočnoj Aziji, kao i da je putem elektronske pošte slao veći broj fotografija koje ga pokazuju u bludnim odnosima sa decom.

Ovo je drugi put u poslednjih sedam meseci da je dokazana efikasnost raspisivanja Interpolove globalne poternice. U oktobru prošle godine je na Tajlandu uhapšen još jedan pedofil, inače kanadski državljanin.

Vejn Nelson Korlis uhapšen je juče u SAD, u svojoj kući u Junion sitiju. Vidno nervozan pojavio se pred sudom samo par sati nakon hapšenja.

"U pitanju je belac starosti od 50 do 70 godina", precizirao je u utorak Interpol koji "nije imaju ni najmanju predstavu o mestu njegovog prebivališta ili zemlji porekla", prenosi Figaro.

Na sajtu policijske organizacije nalazi se nekoliko slika Nelsona Korlisa, do kojih je Interpol došao zahvaljujući bahatom širenju istih od strane osumnjičenog. Nekih 800 fotografija otkrila je još 2006. godine norveška policija. Ove fotografije širile su se unutar pedofilskih krugova.

"Iako su slike otkrivene pre dve godine, verujemo sa su snimljenje u periodu između aprila 2000. i maja 2001. godine. Osumnjičeni dakle danas izgleda vidno starije nego na pomenutim fotografijama", rekao je Interpol. Postavljanje ovakvih slika od strane onih koji zlostavljaju decu postalo je tipično, a u vezi je pre svega sa seks-turizmom raširenim u jugoistočnoj Aziji, pre svega Tajlandu i Kambodži.

Nastavak nemira u Bejrutu

Nemiri koji su u utorak izbili u glavnom gradu Libana, Bejrutu, ne prestaju, prenose španske novine El Mundo. Opozicione snage su uspele da preuzmu kontrolu nad skoro celim gradom, kako se saznaje iz nezvaničnih izvora. Samo je jedan distrikt ostao pod kontrolom provladinih snaga, koje već uveliko pregovaraju o predaji oružja.

U produženoj borbi koja se vodi između islamističke grupe Hezbolaha i pristalica vlade Libana u Bejrutu je zatvorena provladina televizijska stanica Fjučur Njuz, čiji je vlasnik Sad Hariri, lider vladajuće koalicije koja je prozapadno orijentisana i koju podržavaju SAD.

Kako El Mundo navodi, oružani sukobi izbili su nakon što su vlasti odlučile da zatvore telekomunikacioni sistem koji koristi Hezbolah i proglase ga ilegalnim. Lider Hezbolaha šeik Hasan Nasralah izjavio je da je "rat počeo", kao i to da će "odseći ruku" osobi koja stoji iza pomenute odluke.

Najmanje deset ljudi, uglavnom civila, ubijeno je u oružanim sukobima koji su počeli pre tri dana. Naoružani pripadnici Hezbolaha od jutros kontrolišu velike delove Bejruta, prenose zapadne novinske agencije, napominjući da je situacija u gradu najteža od završetka građanskog rata koji je vođen u periodu između '75. i '90. godine prošlog veka. Veći broj civila krenuo je noćas putem istočnog hrišćanskog dela Bejruta, a neki pokušavaju da se od nemira sklone u brdima u okolini prestonice. Na ulicama je dosta oštećenih automobila, a razbijeni su i mnogi izlozi.

Gerilci Hezbolaha od srede kontrolišu glavne puteve ka bejrutskom međunarodnom aerodromu, jedinoj vazdušnoj vezi Libana sa svetom, na kojem su inače otkazani svi letovi. Savet bezbednosti UN pozvao je sve strane u Libanu na smirivanje situacije i uzdržanost, apelujući istovremeno na nastavak političkih pregovora.