Iz strane štampe: Džon Bolton: "Donald Tramp ne bi trebalo da dobije drugi mandat"

Džon Bolton (John Bolton) je 17 meseci bio savetnik za bezbednost Donalda Trampa. Sada radi na sprečavanju Trampovog ponovnog izbora izdavši knjigu eksplozivnih otkrića na 656 stranica "Soba gde se to dogodilo" (The Room Where It Happened). Dao je videokonferencijski intervju iz svoje kancelarije u Vašingtonu za nemački Die Welt, koji je član Lena, evropske novinarske grupe koja okuplja Le Figaro, El Pais, La Repubblica, La Tribune de Genève, Le Soir, Tages-Anzeiger i Gazeta Wyborcza.

Bolton je dao intervju novinarima Velta a preneli sa ga i drugi listovi grupacije Lena, kao što je Figaro

LENA - U knjizi slikate portret nesposobnog predsednika, gluvog za savete, ali govorite i o Vašem vlastitom neuspehu.

BOLTON - Ne žalim ni za čim. Kad se Donald Tramp bavi pitanjima nacionalne bezbednosti, on ne sledi nikakvu političku filozofiju ili strateško razmišljanje. Kao rezultat, još manje smo sigurni nego pre njegovog mandata. Zbog toga, prvi put u životu, neću glasati za republikanskog kandidata na sledećim izborima. Međutim, takođe ne namjeravam da glasam za Džoa Bajdena (Joea Bidena). Samo ću napisati drugo ime. Tramp ne bi trebalo da dobije drugi mandat.

Knjiga "Soba u kojoj se to dogodilo", Džona Boltona, bivšeg savetnika američkog predsednika

Kad ste se pridružili ovoj administraciji, verovatno niste znali šta Vas očekuje?

Što god da se pričalo o Trampu pre nego što je postao predsednik, ja sam, kao i mnogi drugi, verovao da će se on promeniti u trenutku kada dođe na ovako vosoko mesto sa ovako velikom odgovornošću. Očekivao sam da će on imati svest o svom nedostatku iskustva na tom nivou, o veličini izazova i ozbiljnosti koju oni od njega zahtevaju. Ali to bi od njega zahtevalo da izvuče pouku iz svog položaja, poput njegovih prethodnika. Moram da priznam: pogrešio sam. Svi smo pogrešili. Njegova uloga predsednika nije imala uticaja na njega. Tramp i dalje veruje da sedi u Trampovoj kuli, na čelu Trampove organizacije i da može voditi američku vladu kako mu padne na pamet.

Vi ste 2016. glasali za Trampa, a 2020. ne želite da glasate ni za njega, ni za Bajdena. Na kraju je on dobio bitku. Da li je pametno što su demokrate izabrali tako slabog kandidata kao što je Bajden?

Nikada ne treba potcenjivati ​​sposobnost demokrata da poremete  izbore. Bez sumnje, prema svim ispitivanjima javnog mnjenja, Bajden je taj koji vodi. Međutim, još uvek može da izgubi. Trebalo bi uskoro da imenuje kandidatkinju za mesto potpredsednika. Ova odluka može biti samo kontroverzna. Tada se još mora da suoči s Trampom u tri televizijske rasprave. Ako pokaže i najmanji znak slabosti, teško će proći.

Kroz Lincoln Project mnogi republikanci žele da spreče Trampov ponovni izbor, objavljivanjem video snimaka koji ilustruju njegove greške u zaključivanju i njegove laži. Šta mislite o tome?

Po mom mišljenju, mnogi republikanci nastaviće da glasaju za Trampa jer ne smatraju Bajdena održivom alternativom. To je jedan od razloga zašto sam 2016. glasao za Trampa: Nisam mogao da zamislim da glasam za Hilari Klinton (Hillary Clinton). Što se tiče Lincoln Project-a , koji je je sporedan, njega u velikoj meri finansiraju demokrati. Ovo je subverzivna operacija. Mnogi demokrati podržavaju Lincoln project, a takođe se protive svim republikanskim senatorima koji podržavaju Trampa. Radim upravo suprotno od Lincoln project-a: Dajem sve od sebe da republikanci zadrže većinu u Senatu ako Bajden postane predsednik, da bi se vratila politička ravnoteža. Međutim, takođe je istina da je veliki broj republikanaca predugo ćutao o Trampu zbog čega žalim. Međutim, to nije bio moj slučaj.

Ministar odbrane najavio je povlačenje 12.000 američkih vojnika iz Nemačke. Taj broj je daleko veći od onoga što je Tramp najavio u junu...

To je verovatno najbolja stvar koju Pentagon može da učini da bi udovoljio Trampovom zahtevu za smanjenjem američkih snaga u Nemačkoj i vraćenjem bar jednog njihovog dela u Ameriku. To bi trebalo shvatiti - ne kao ohrabrujući znak – već kao najavu onoga što nas čeka ako Tramp bude ponovo izabran. Povlačenje Sjedinjenih Država sa svih položaja koje zauzimamo ni na koji način nije pozitivno, niti za našu zemlju niti za bezbednost Zapada. Na mnoge načine Tramp deluje slično kao Obama. Nije se ni on mnogo brinuo za ostatak sveta. To su jedinstveni oblici američkog izolacionizma. Bilo bi pametno da se unutar Republikanske stranke povede rasprava o tome kako bi se smanjio taj izolacionizam.

Da li mislite da je Amerika izgubila na značaju u svetskoj politici u toku mandata poslednja dva predsednika?

Da, uloga Amerike u svetskoj politici očigledno je opala. A tokom mandata Obame i Trampa, pretnje su se povećavale na mnogim područjima. Jednostavno rečeno, niko osim Amerike ne može da predvodi sile sa kojima imamo zajedničke vrednosti. Mnogo je onih koji se raduju što Amerika gubi na važnosti. Drugi, bilo da su zavedeni tom idejom ili ne, to vide kao neizbežan ishod.

Kako neko poput Trampa, kojeg opisujete kao nesposobnog i prevaziđenog, može da pobedi na izborima?

Sve što mogu da kažem je da je u 2016. uspeo da pobedi ne manje od 16 republikanskih rivala. Jednog po jednog. Uspeo je jer je bio u stanju da izmeri temperaturu svoje stranke i opažao je otpor prema određenim dešavanjima u zemlji. Šansu su mu dale i demokrate koji su izabrali najgoreg mogućeg kandidata za predsedničku trku, a to je Hilari Klinton. Na kraju je uspeo jer je on „slobodni elektron“ u političkom sistemu Sjedinjenih Država. Međutim, posle ovih izbora, pobedio on ili ne, doći će do velike rasprave unutar Republikanske stranke oko toga kako osigurati da se ovo više ne ponovi.

U svojoj knjizi prepričavate kako je Tramp podsticao ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da istražuje u vezi sa sinom Džoa Bajdena i njegovom ulogom u ukrajinskoj gasnoj kompaniji. Kijev je  oslobodio Hantera Bajdena. Mogu li se ovo pitanje i uloga tadašnjeg potpredednika Džoa Bajdena pojaviti u kampanji?

Siguran sam da je to moguće, ako ni zbog čega drugog a ono zbog toga što je ova tema već uspešno korišćena u Trampovoj kampanji. Lično, nisam video nijedan dokaz koji bi potkrepio navode o korupciji protiv Bidena. Na strani Hantera Bajdena vidim ogromnu grešku u rasuđivanju. Šta je mislio? Zašto bi Ukrajinci odjednom odlučili da ga uključe u upravni odbor svoje gasne kompanije, ako ne zbog toga što je on sin bivšeg podpredsednika? Hanter Bajden je trebalo odmah da kaže "hvala", ali još važnije, "ne, hvala" odmah nakon toga.

Imate li pozitivan komentar na bilo koji aspekt Trampovog predsedništva?

Povećao je budžet ministarstva obrane na gotovo 750 milijardi dolara. U Obaminoj administraciji bila je na katastrofalno niskom nivou. Bilo je ključno vratiti Americi snagu na ovaj način, odnosno kvalitetom strategije odvraćanja. Međutim, Tramp je tako delovao samo zato što je bio svestan da će mu takav potez doneti političku korist i osigurati podršku njegove republikanske baze. On tu odluku u svakom slučaju nije doneo iz političkog uverenja.

Što mislite o trenutnom odnosu između Sjedinjenih Država i Rusije?

Ne vidim ništa što bi opravdavalo tajni dogovor s Putinom koji bi podržao tvrdnje da je Tramp marioneta Putina ili da Rusi imaju dokaze protiv njega. Ne kažem da nije istina, ali ja  nisam video nikakav dokaz za to. Međutim, vidim sasvim drugačiji trend. Tramp je često govorio da uživa u dogovaranju s Putinom, Si Đinpingom, Erdoganom ili Kim Džong Unom. Ova serija imena je zanimljiva. S druge strane, imao je problema s Angelom Merkel, Terezom Mej ili Emanuelom Makronom, između ostalih. Privlače ga autoritarne ličnosti.

Zašto?

Ne bih znao da kažem zašto. Osim ako ne pretpostavite da i Tramp želi da bude jedan od "velikana" poput onih autoritarnih šefova država. Jer, po njegovoj ideji, "veliki" može raditi šta hoće. Bilo kako bilo, to bi on želeo. Ali to nije moguće u Sjedinjenim Državama. Ta osobina karaktera, ta bliskost autokratama, fenomen je koji se više ne ograničava na Putina.

Kažete da Trampov stav prema Putinu ostaje misterija za vas. Možda se niste usudili da o tome sa njim razgovarate...

Bojao sam se da će reći: "Mali, voleo bih da mogu da upravljam Sjedinjenim Državama kao što Putin radi u Rusiji. Ako želi nekoga da pošalje u zatvor, on to samo napravi. Želeo bih da i ja mogu tako da činim." Tramp je nedavno na tviteru postavio poruku u kojoj kaže da bi demonstranti u Portlandu trebalo da dobiju deset godina zatvora. Da se razumemo, po mom mišljenju, mnogi od demonstranata su se ponašali na bedan način i trebalo bi da budu kažnjeni. Ali tražiti da ih pošalju u zatvor na deset godina? To nije način na koji se radi u Sjedinjenim Državama. Za to imamo sudove i druge institucije.

Ima li Tramp kao političar demokratski način razmišljanja ?

Tramp ne brani nikakvu političku filozofiju. On nije konzervativac, što ga ne čini liberalom. Nisam siguran da li on ima pojma o našem Ustavu. Sve što nije povezano s njegovim planom ponovnog izbora previše je apstraktno za njega.

U vašoj knjizi pominjete razgovor s bivšim šefom osoblja Bele kuće Džonom Kelijem (John F. Kelly) koji je pre odlaska rekao: "Ako se nađemo u pravoj krizi, poput posledica 11. septembra, kako se izvući s predsednikom koji reaguje poput Trampa?" Da li je ova kriza već sadašnjost, jer pandemija koronavirusa pogađa Sjedinjene Države teže nego mnoge druge zemlje?

Ne znam može li se reći da je koronavirus pogodio Sjedinjene Države jače od ostalih zemalja. Nalazimo se u srednjem rasponu u pogledu smrtnosti. Ali zapravo me ne zanima kako su SAD prošle u poređenju s drugim zemljama. Ono što je meni važno jeste kako sami rešavamo situaciju.

Do danas je više od 153.000 Amerikanaca izgubilo život zbog Covid-19...

Da. Po mom mišljenju, radili smo to vrlo loše. Tramp je prvenstveno odgovoran za to, jer nikada nije imao strategiju kako da se nosimo s ovom pandemijom. Misli da može da izbegne odgovornost. Na samom početku ove pandemije jednostavno je negirao postojanje problema. Međutim, situacija nije ostavila mesta sumnji. Na to su ga upozorili saradnici iz Saveta za nacionalnu bezbednost i Centra za kontrolu bolesti. Ali Tramp nije želeo da čuje bilo kakvu kritiku Si Đinpinga, i što je najvažnije, nije želio da čuje loše vesti koje sugerišu da će američka privreda da pretrpi veliki udarac i tako ugrozi njegove šanse za reizbor. Potrošio je dva meseca, januar i februar, tokom kojih smo mogli da pokrenemo veliku medicinsku pripremu za suzbijanje ove krize.

(priredila N. Jokić)