Iz strane štampe: Berlin želi da postane predvodnik u hidrogenskim tehnologijama

priredila N. Jokić

Nemačka „svetski snabdevač“ - to je ambicija hidrogenske strategije vlade Angele Merkel, definisane posle višesmesečnih rasprava
(ilustracija, List L Opinion, Francuska, piše o nemačkoj vodoničnoj strategiji)

„Hidrogen će biti sirovina od ključnog značaja za energetsku tranziciju“, izjavio je ministar ekonomije Peter Altmeier.

Cilj Berlina je da postane neutralan (prestane sa emitovanjem u atmosferu) po pitanju ugljen dioksida do 2050. godine.

Da li je to ono što velika levo-desna koalicija pridodaje postojećim programima 7 milijardi evra iz plana obnove, najavljenog početkom juna kako bi se u Nemačkoj otvorilo tržište hidrogena? To je znatno više od 100 miliona koju je za istu svrhu odvojila Francuska.

bus-vodonik-maketa-

Projekat autobusa na vodonični (hidrogenski) pogon sa elektromotorom

Suma od 7 milijardi služiće da bi se subvencionisala izgradnja industrijskih postrojenja u Nemačkoj. Metode već postoje (elektroliza, prerada metana). Ali one ne mogu još da budu konkurencija konvencionalnom gorivu.

Federalna država podržavaće razvoj vozila (automobila, kamiona, autobusa) na hidrogen (vodonik) kao i mrežu mesta za punjenje ovim gorivom i proces tranzicije kod industrijskih potrošača.

Strategija Nemačke dobrim delom počiva na „zelenom hidrogenu, koji se poizvodi uz korišćenje obnovljive energije, što je „jedini održivi način na dug rok“.

Visina „finansijske podrške“ ovakvom planu bila je tema brojnih diskusija u vladi. Ministar ekonomije malo je prikočio ambicije istraživača. Nije želeo da dovede u pitanje  proklamovani cilj da do 2030. godine 65 odsto električne energije bude proizvedeno iz obnovljivih izvora.

Berlin predlaže da se hidrogen proizvodi iz prirodnog gasa. Prerada metana ipak ima za posledicu stvaranje ugljen dioksida koji će biti potrebno „zarobiti“ za šta je predviđena tehnologija koja izaziva kontroverze i debate. Kancelarka Merkel, međutim, smatra da bez te tehnologije  - Nemačka neće moći da ispuni svoje klimatske planove i dostigne postavljene ciljeve.

U skladu sa svojom ambicijom, Berlin takođe stavlja dve milijarde evra na sto za svoje strane partnere. Prvi plan je potpisan sa Marokom. Izvoz tehnologije omogućiće vremenom da se uvozi zeleni hidrogen koji potiče, na primer, iz sunačanih regiona juga Evrope i iz Afrike. Nemačka procenjuje da su njeni sopstveni kapaciteti izvora energije od sunca ili vetra – nedovoljni. Pored potreba industrijskih korisnika, kao što su cementare i fabrike, hidrogen može da bude upotrebljavan za proizvodnju sintetičkih goriva.

Pošto je plan okvirno postavljen, najveći energetski proizvođač RWE kao i metalurška grupa Thyssenkrupp najavili su da će sarađivati. Thsenkrupp iz Duisburga  je pismeno najavio proizvodnju 50 hiljada tona čelika „neutralnog“ u pogledu ugljen dioksida. Oba  industrijska giganta postavljaju ipak kao uslov – izgradnju mreže gasovoda u ove svrhe.

„Hidrogenska strategija obećava mnogo ´zelenog´ hidrogena ali nije jasno odakle će doći obnovljiva električna energija potrebna da bi se on proizveo“, kritikuje nemačka poslanica iz redova zelenih. Podizanje udela uvezene energije dobijene od vetra i sunca vezano je za plan da 65 odsto energije do 2030. godine bude zelena energija. Ekolozi se zalažu da hidrogen bude upotrebljavan pre svega u domenima gde je elektrifikacija teža – pomorski transport, avijacija, kratke železničke linije.

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...