Pregled strane štampe: Mogu li rane iz prošlosti da budu pokretači naroda?

Mađarska teritorija Pre sto godina, 4. juna 1920, Mađarska je pred zemljama pobednicama u Prvom svetskom ratu potpisala ugovor iz Trianona kojim su joj oduzete dve trećine teritorije i pristup Jadranskom moru, a 58 odsto mađarskog stanovništva (oko tri miliona Mađara) ostalo je van novih granica zemlje.

Konzervativni dnevnik iz Budimpešte Magyar Nemzet tim povodom piše da “jedna nacija može da bude ponižena”, ali da njena zemlja uprkos svemu ne može da bude uništena.

Povodom stogodišnjice ugovora iz Trianona, autor konstatuje:

“Dok patriote saosećaju sa Mađarima preko granice, progresisti hoće da našu hiljadugodišnju državu odbace i čude se što uopšte još postojimo. Smatraju nas nacistima čim stavimo značku na kojoj je Velika Mađarska, ali pocrvene od besa ako neko izjednači njihov internacionalizam sa komunizmom. Levičarsko-liberalna policija prezire svakog naučnika, umetnika ili intelektualca kome je palo na pamet da brani ideju nacije”.

“Danas, mi koji se pripremamo za dostojanstvenu komemoraciju tragedije, optuženi smo da politički instrumentalizujemo nacionalističko i revizonističko zlopamćenje. Nema potrebe da se eksploatišu rane koje su još otvorene. Postavlja se pitanje kako jedan patriota iz XXI veka da leči bol zbog stogodišnjice ugovora iz Trianona? Najbolji primer (za to) je spomenik nacionalnoj slozi, nedavno podignut u Budimpešti, nedaleko od Parlamenta. To ostvaranje pothranjivaće surove rasprave, a njegovi savremenici pokušaće da prećute njegov značaj…“ , piše  konzervativni Magyar Nemzet, a prenosi francuski nedeljnik Courrier International.

Autor se seća kako su, u vreme kada je Mađarska pripadala sovjetskom bloku, mlade generacije otkrivale da se njihova zemlja „graniči sa samom sobom“, a zatim opisuje upravo postavljeni spomenik: „Rasparčan na sedam mesta (kao sedam zemalja koje okružuju Mađarsku), granitni blok se ipak drži. Plamen života gori kao večni memento. Izvesno je da možemo da ponizimo jednu naciju, možemo da joj otkinemo deo teritorije da joj odumemo njenu suštinu, ali ne možemo da dovedemo do njenog nestanka. Preživela naša zajednička mati / još uvek opstaje“ (odlomak iz patriotske pesme Szozat, napisane 1836. godine, a čiji je autor Mihaly Vorsmarty). „Evo najvažnije poruke iz Trianona za sve Mađare  savremenike veka od potpisivanja Trianonskog ugovora.“ 

„Nema potrebe da se brinemo zbog naših domaćih idiota koji ništa od ovoga ne razumeju i samo ponavljaju kao papagaji kako mi raspirujemo revizionistički nacionalizam. Jedino što je važno jeste ono što svi već znaju, a to je da nikada nećemo zaboraviti, mi smo solidarni kako unutar naših granica tako i van njih“, zaključuje autor teksta u dnevniku Magyar Nemzet.

Ekonomski nedeljnik, liberalne orjentacije Heti Világgazdaság (HVG) takođe piše o stogodišnjici ugovora iz Trianona.

„Trianonom su prožeti duhovi, politika i pamćenje“, piše ovaj nedeljnik, „ali danas je došlo vreme da se stvari jasno postave. Trianon jeste bio bolan, ali mi ne možemo da živimo, budemo Mađari, a da nam motor bude jedna rana iz prošlosti”, piše uvodničar HVG.

Uspomene na Hitlera i Musolinija U susednoj Austriji, ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je svoj plan transformacije kuće u Braunau am Inn, na austrijsko-nemačkoj granici, u kojoj je 1889. godine rođen Adolf Hitler. Novinarima su prikazane makete adaptacije ove zgrade koja će, posle proširenja biti pretvorena u – policijsku stanicu.

Ovo bi trebalo da bude odgovor na pitanje “Šta sa Hitlerovom kućom?”, drugim rečima “šta učiniti da ona ne postane mesto okupljanja nacističkih simpatizera i neonacista”.

Država je sprovela eksproprijaciju ove kuće još 1972. godine, ali je tek prošle godine odlučeno kakva će biti njena namena i otvoren je konkurs za arhitektonsko rešenje.

„Kuća više neće imati svoju karakterističnu žutu fasadu /…/ biće skinuta spomen ploča postavljena (1989. godine) na trotoar kako bi se skrenula pažnja na borbu protiv fašizma“, piše bečki Kurier.

Bečki Der Standard smatra da je ova odluka razumljiva iako izgleda „čudna na prvi pogled“.

„Ali kad se setimo šta se dešava u Predappio, u italijanskoj oblasti Emilia Romagna gde se svake godine 29. jula, okupljaju neofašisti obučeni u crno da bi obeležili rođendan Benita Musolinija, odluka ministarstva deluje pametno.“

Pristalice građanskog rata Washington Post piše o ekstremnoj desnici koja se infiltrirala među demonstrante u Americi koji protestuju protiv rasizma posle ubistva Džordža Flojda, afro-amerikanca kojeg je ubio policajac. Reč je o desnim ekstremistima koji su naklonjeni ideji vojne pobune i sanjaju o novom secesionističkom ratu (Američki građanski rat do 1861. do 1865. godine između Unije, odnosno vlade SAD kojom su dominirale severne države, i južnih država koje su se otcepile i formirale rasističku Konfederaciju američkih država)

„Jedan novinar televizije Tampa izveštavao je uživo prošlog vikenda kada su dva mladića u havajskim košuljama došla pred kamere i počeli da uzvikuju ime jedne rasističke grupe belaca nadjačavši demonstrante pokličima: ´Nema pravde, nema mira´. Ovaj incident samo je deo sličnih, sve brojnijih incidenata u kojima učestvuju pripadnici krajnje desnice, nekada organizovani samo na internetu, a sada infiltrirani u redove učesnika anti-rasističkih protesta  /…/ stvarajući zabunu“, piše WP.

„Pojavili su se, noseći automatske puške, za vreme demonstracija u Mineapolisu, Solt Lejk Sitiju, Dalasu, Atlanti, Filadelfijii desetinama drugih gradova, noseći često havajske košulje, na prvi pogled neprikladnu uniformu koja, u njihovom pokretu, znači pripadnost ideologiji nasilja, konfliktni i anti-vladin stav“, izveštava američki dnevnik. WP navodi da najveće ekstremno-desne grupe u SAD imaju i stotine hiljada pratilaca na različitim društvenim mrežama.

„Ove grupe imaju veoma elastičnu ideologiju, zalažu se za stavove kao što je pravo posedovanja vatrenog oružja ali se suprotstavljaju  sužavanju prava na javno zdravstvo koje je vlada sprovodila u više glavnih gradova u martu i aprilu, suprotstavljaju se policijskom nasilju protiv afro-amerikanaca iako bi njihov cilj zapravo mogao da bude da se na taj način prikriju njihovi pravi ciljevi.“

„Neke grupe krajnje desnice namerno su širile zabunu, uzurpirajući identitet levičarskih aktivista i stvarajući dodatni haos tokom ionako uzburkanih protesta kada su lokalne vlasti krivile strance i neimenovane levičarske grupe“, piše WP.

Oren Segal iz Anti-Defamation League kaže za Všington post da je cilj uvlačenja desnih ekstremista među demonstrante da se “intenzivira nasilje između policije i učesnika protesta“ kako bi se „razbila vlada“.

Konopac neandertalca Još dalje od političara i ekstremista, u prošlost idu – arheolozi.

Scientific Reports izveštava o delovima konopca, starog 50 hiljada godina, pronađennog u Francuskoj u pećinama u oblasti Ardeš, za kojeg arheolozi smatraju da ga je napravio neandertalac. Ovo je najstariji komad konopca koji je ikada pronađen.

Ovo otkriće je veoma važno zato što potvrđuje da su neandertalci znali da (u)pletu vlakna u konopce što im je omogućilo da kasnije proizvedu odeću, torbe i mreže.

„Upletena vakna su bazna tehnologija. Bez te, prve faze ostalo ne bi bilo moguće“, objašnjava za New Scientist, Bruce Hardy iz Kenyon College u Ohaju. Njegova ekipa istraživala je u pećinama u l’Abris de Maras, gde su neandertalci živeli tokom dugog perioda, prenosi ovaj britanski časopis. Na tri metra dubine, u sloju koji odgovara periodu između 52 hiljade i 41 hiljadu godina, našla je komad isklesanog, oštrog kamena, koji je mogao da služi kao oruđe.

Mikroskopsko ispitivanje tog komada isklesanog kamena (sileksa) otkrilo je sa unutrašnje strane vlakno 6 milimetara dugo, široko 0,5 milimetara – konopac ili konac napravljen preplitanjem (u pletenicu) tri vlakna. Pre ovog otkrića, najstariji konopac bio je onaj pronađen u Izraelu, napravljen pre 19 hiljada godina, koji je pripisivan modernom čoveku. Nameće se sada pitanje - da li su moderni ljudi nešto naučili od neandertalaca.