Pregled strane štampe: Korona – virus, (optimističke) pouke epidemije kuge

Peter Frankopan, istoričar i profesor na univerzitetima u Oksfordu, kao i u Prinstonu i Lajdenu, autor je međunarodnog bestselera Putevi svile. Sa ovom sveobuhvatnom knjigom koju je međunarodna Kritika pozdravila kao “najvažniju istorijsku knjigu objavljenu u toku proteklih nekoliko decenija”, Frankopan sa preciznošćću i romanesknom širinom zahvata period od dve i po hiljade godina duge istorije, od osvajačkih pohoda Aleksandra Velikog do velikih geopolitičkih potresa XXI veka. Između ostalog, autor pokazuje kako je velika epidemija kuge u XIV veku, koja se velikom brzinom proširila od evroazijskih stepa do Evrope, 1346. godine razorila tadašnju organizaciju sveta.

Peter Frankopan

Le Point: U XIV veku epidemija kuge proširila se Azijom, Evropom i Afrikom i zapretila rušenjem tadašnjeg svetskog poretka više nego mongolske invazije. “To je bilo nešto sasvim različito što je ulazilo u krvotok izazivajući mnogo težu posledicu: bolest”, napisali ste u vašoj knizi “Putevi svile”. Na kakvo vas razmišljanje kao istoričara navodi ova, nova epidemija?

Peter Frankopan: Istoričar razmišlja o podacima, dok smo sada suočeni sa stvarima čiji značaj još uvek nije utvrđen. Prva stvar koja je za žaljenje jeste ono što su podnele porodice koje su izgubile svoje najbliže. Istina je da je epidemija poremetila svetski poredak, a kroz istoriju (vidimo) da patogeni elementi mogu da ubiju ekonomije i izmene društva. Tačno je da najznačajniji efekat mongolskih osvajanja na promene u Evropi ne proističe iz trgovine, rata, kulture ili novca već - iz epidemije kuge. Iako još uvek ne znamo iz kog početnog žarišta je potekla, kako sam to opisao u Putevima svile, konstatujemo da se raširila veoma brzo, preko buva, glodara i kamila, počev od evro-azijskih stepa da bi prošla kroz Evropu, Iran, Bliski Istok, Egipat i Arapsko poluostrvo. Epidemija je zaista zavladala 1346. godine, kada je prema rečima jednog italijanskog savremenika “misteriozna bolest izazvavši brutalnu smrt” zbrisala Zlatnu hordu[1] koja je u opsadi držala đenovljansku teritoriju Caffa na sadašnjem Krimu. Trgovinski putevi koji su povezivali Evropu sa ostatskom sveta postali su putevi prenošenja kuge. Stanovnici Mesine shvatili su to prekasno, videvši đenovljanske trgovce da pljuju krv i da su prekriveni prištevima… Smatra se da je Evropa izgubila bar trećinu stanovništva zbog epidemije kuge: umrlo je 25 miliona od ukupno 75 miliona stanovnika. Naravno, ne pravim poređenje između korona-virusa i kuge koja je ubijala i najstarije i najmlađe. Korona-virus, izgleda, bar do sada nije mnogo pogodio mlade ljude. Bolesti, međutim, mogu da mutiriju i to je ono što će zadavati najviše bruge u narednim nedeljama. Korona-virus za sada najviše podseća na „španski grip“ 1918-19. koji je bila najsmrtonosniji za stanovništvo, naročito ono zdravo.

Već od XIV veka, trgovinski putevi povezuju Evropu sa ostatkom sveta i njima se prevozi koliko bogatstvo - toliko i virusi. Da li ovo znači da protivnici savremenog globalizma zapravo nemaju argumente?

Danas je još gore. Način na koji putujemo i susrećemo jedni druge je znatno intenzivniji i brži nego bilo kada u prošlosti. Skoro nijedna tačka na planeti nije udaljenija od druge tačke više od 18 sati putovanja avionom. Dakle, brzina kojom bolest može da se širi je neverovatna. Saobraćajne veze koje su nas povezale sasvim izvesno su ubrzale međunarodnu trgovinu i omogućile spektakularno poboljšanje kvaliteta našeg života u toku nekoliko proteklih decenija. Ispostavilo se, međutim, da su one i naša Ahilova peta. Vidimo međutim tu pojava u istoriji…

Zar nas ironično ne podseća na istoriju i činjenica da je Italija bila prva evropska zemlja pogođena (korona-virusom) –  to je zemlja koja predstavlja zapadna vrata starog puta svile i od pre nekoliko meseci novog puta svile Si Đipinga?

Pošteno rečeno, bilo koja zemlja Evrope mogla je da bude pogođena (kao Italija) s obzirom na broj turista koji dolaze iz Azije da posete Francusku. Vrlo je moguće da su slučajevi u Italiji rano otkriveni samo zato što su lekari i bolnice identifikovali korona-virus brže i ranije od njihovih evropskih kolega. Ako se epidemija brzo širi po Evropi nije nam mnogo ni bitno gde je prvo došla.

Pokazali ste da je epidemija kuge ubrzala trijumf Zapada. Možemo li, dakle, da ostanemo optimisti iako stvari ne stoje baš najbolje?

Da! To je čudno i iznenađujuće ali jedna trauma tako širokih razmera, prouzorkovana ratom ili bolešću, može na dugi rok da donese i dobre posledice. Jedna od najvažnijih posledica epidemije kuge bila je poboljšanje uslova života za najsiromašnije ljude koji su došli u položaj da mogu da pregovaraju sa elitom. Smanjivanje broja stanovnika imalo je za posledicu povećanje cene rada. Iznajmljivanje (zemlje) postalo je jeftinije za seljake, a period iznajmljivanja duži. Kamatne stope su pale. Za mladima je postojala potražnja i oni su mogli da izvuku korist iz podele bogatstva proširene na veći broj ljudi. Oni su trošili više nego prethodne generacije, a potrošnja je bila podstaknuta činjenicom da je reč o ljudima koji su se susreli sa smrtnom opasnošću i zato nisu imali posebno veliku želju da štede. Zanimala ih je moda i to je podstaklo razvoj tekstilne industrije u Evropi. Naravno nisu svi imali tu sreću: nesreća Đenove bila je sreća za Veneciju koja je uspostavila oštru kontrolu trgovine začinima. Može se uopšteno reći da su povećanje raspoložive zarade i proširenje podele bogatstva na veći broj ljudi – imali veliki uticaj na ono što će biti nazvano „renesansa“. Na taj fenomen naići ćemo posle prvog svetskog rata sa „ludim dvadesetim (godinama)“. Traume zbog smrti, velike demografske promene i takođe promenjen odnos prema životu zbog suočavanja sa njegovom krhkošću – naveli su ljude da se ponašaju i da žive kao da sutrašnji dan ne postoji.

Još nismo došli dotle i nadajmo se da će se korona-virus umiriti!