Pregled strane štampe: Kina i SAD, a EU između

Nataša Jokić, Strazbur

“Za pravi novi ´Maršalov plan´ za EU, to jest za ubrizgavanje puno novca, samo Kina je sada sposobna“, piše ruski Vzglad
(ilustracija, Francuska kaže da nema dokaza da je Covid-19 povezan sa istraživačkom laboratorijom Vuhan, osnovanom uz francusku pomoć. Francuska je 2004. godine sa Kinom potpisala sporazum o osnivanju istraživačke laboratorije za zarazne bolesti biosigurnosti 4, najvišeg nivoa, u Vuhanu: Laboratorija P4 u Vuhanu u Kini snimljena 17. aprila 2020.)

Američki predsednik izjavio je u četvrtak da ne želi „za sada“ da razgovara sa kineskim predsednikom Đi Pingom i zapretio je da će zbog korona-virusa prekinuti sve veze sa Pekingom. 

„Imam veoma dobar odnos (sa njim) ali za sada – ne“, rekao je Tramp na Fox Business.

Upitan o merama koje bi mogao da preduzme protiv Kine, Tramp je rekao: „Ima mnogo toga što bismo mogli da preduzmemo. Mogli bismo da prekinemo sve odnose (sa Kinom). Tako bismo uštedeli 500 milijardi“.

Ko je krao na internetu (Mond)

Optužbe iz Vašingona da je Kina špijunirala američke radove na vakcinama, Peking je nazvao „klevetama“, preneo je pariski Mond (Le Monde), izveštavajući da je prethodno američka federalna policija (FBI) navela da su istraživači i studenti bliski Kini krali informacije univerzitetskih instituta i laboratorija. 

„Sudeći po prošlosti, Sjedinjene Američke Države su te koje su vodile najveće operacije krađe na internetu na planetarnom nivou“, uzvratio je Džao Liđian, portparol kineskog ministarstva poslova. 

„Ove najnovije optužbe Trampove administracije još više natežu ionako zategnute odnose između dve super-sile“, ocenjuje Mond.

„Američki predsednik već nedeljama optužuje kineske vlasti da su namerno umanjivale razmere epidemije koja je izbila krajem prošle godine u gradu Vuhanu u centralnoj Kini. Tramp je uveren da su kineske vlasti na taj način podstakle njeno širenje, a ´mogli su da je zaustave´. Peking demantuje i tvrdi da je najbrže moguće obavestio Svetsku zdravstvenu organizaciju i druge zemlje“, izveštava pariski dnevnik.

Najava hladnog rata SAD – Kina (US tudej)

Pogoršavanje odnosa između Vašingtona i Pekinga brine svetsku javnost.  

„Dokle će ići napetost između Kine i Vašingtona“ pita US tudej (USA Today), podsećajući da je predsednik Tramp zapretio da će „Peking ´debelo´ platiti za pandemiju“.

Američki dnevnik podseća da su kineske vlasti optužile Trampa za „neznanje, za loše vođenje krize i čak za pokušaj ucene“. List ocenjuje da svakodnevne razmene optužbi brinu svetske stručnjake za međunarodne odnose koji sumnjaju da se „između dve super-sile priprema hladni rat“.

Tramp menja ton prema Kini zbog izbora (Gardian)

Britanski Gardian  (The Guardian) piše da je do sada “naklonost i divljenje” Donalda Trampa prema kineskom predsedniku donosila  “ravnotežu u odnosu na jastrebove u njegovoj vladi“. Prema britanskom dnevniku, „taj umerenjački uticaj sada, izgleda, mora da istopi“ s obzirom da se približavaju predsednički izbori u novembru i da Tramp mora da se brani zbog svog „kasnog i haotičnog reagovanja na pandemiju“.

Virus i Komunistička partija Kine (Gardian)

Gardian prenosi da je državni sekretar Majk Pompeo izjavio da Kina „ima običaj da truje svet“  i da ima laboratorije lošeg kvaliteta i čak da „ima dokaza“ da novi korona-virus potiče iz jedne laboratorije u Vuhanu.

Britanski dnevnik zaključuje da rastuća napetpst između Vašingtona i Pekinga i sporenje oko odgovornosti za pandemiju korona-virusa  postaje „bitka za legitimitet kineske komunističke partije“. Gardian citira jednog stručnjaka za američko-kineske odnose koji kaže:

“Raste svest u Vašingtonu da Komunistička partija Kine ne služi interesima SAD, da ne služi interesima mnogih ljudi u Kini i sve se više razvija debata šta SAD treba da učine po tom pitanju“.

List prenosi da je u Pekingu analiza slična, da kineski rukovodioci sve ovo vide kao „izazov partiji“. Gardian navodi da se u jednom internom kineskom izveštaju čak govori da se „treba pripremiti za vojni sukob“.

Neophodno da Peking i Vašington sarađuju (Forin polisi, US tudej)

Forin polisi (Foreign policy) piše da američka vlada još traži “pravi način osvete Pekingu”. Najveća opasnost, međutim, preti od izbijanja „novog trgovinskog rata SAD sa Kino“, ocenjuje ovaj magazin – reč je o scenariju kojeg se plaše svetska tržišta koja su već pre pandemije osetila posledice.  

US tudej (USA Today) prenosi mišljenje Rašel Esplin Odel, specijaliste za kinesko-američke odnose koja kaže da je za “prevazilaženje sadašnje krize” neophodno da Peking i Vašington sarađuju “na svim planovima, od istraživanja na razvoju vakcine do snabdevanja sveta medicinskom opremom”.  List zakljucucje da ima malo znakova „da se ovo uskoro dogodi”.

Francuzi i laboratorija u Vuhanu (Šalanž)

Pariski nedeljnik za ekonomska pitanja Šalanž (Ćallenges) donosi tematski blok posvećen odnosima Kine i SAD i Evropi koja se nalazi između njih.

Povodom pisanja Vašington posta (Washington Post) o strahu američke vlade da li je laboratorija P4 u Vuhanu bezbedna, Šalanž konstatuje:

„Ove sumnje se objavljuju, a Peking u isto vreme ćuti kao zaliven o poreklu virusa. Time Francusku stavlja u vrlo neugodan položaj jer je visokobezbedna laboratorija za biološke eksperimente u Vuhanu rezultat saradnje Pariza i Pekinga”.

Prema verziji nedeljnika Šalanž, “sve je počelo 2003. godine. U Kini je tada izbila atipična plućna epidemija (SARS) koja se pretvorila u pandemiju. U proleće, Kineska akademija nauka dala je na znanje Parizu da bi želela da dođe u posed poslednje najmodrenije tehnologije iz domena biološke bezbednosti: laboratorije P4. Francuska, koja je 1999. otvorila takvu laboratoriju u Lionu, spada u najnaprednije zemlje u tom domenu. Ipak zahtev Pekinga naišao je na osrednji prijem. Ako Francuska pomogne kineskoj vladi da izgradi laboratoriju, kako će biti sigurna da dualna tehnologija (čija upotreba može biti i civilna i vojna) neće biti zloupotrebljena kako bi se usavršila biološka oružja?“

Francuski nedeljnik citira jednog visokog francuskog funkcionera koji se seća da je dilema Pariza bila „užasna“:

„S jedne strane, bilo je normalno da pomognemo zemlji koju redovno pogađaju epidemije, a sa druge, veoma nas je brinula kineska netransparentnost u domenu (bakteriologije)“.

Šalanž prenosi da su „ovi strahovi francuskih obaveštajnih službi pojačani sumnjama o postojanju kineskog vojno-biološkog programa“.

Na kraju, Francuska pristaje i 2004. godine prilikom posete tadašnjeg predsednika Žaka Širaka Pekingu biio je potpisan ugovor izemeđu dve vlade.

“Projekat je trebalo da se razvije u okviru šire saradnje sa ciljem borbe protiv bolesti koje se pojavljuju. /…/ Kako danas priznaje Žan-Pjer Rafaren, tadašnji premijer, ništa se međutim nije desilo kako je bilo predviđeno: Postojao je politički dogovor između šefova država, ali iza toga, administracija je usporavala na sve načine“, piše nedeljnik Šalanž. I tako, „pregovori su u zastoju, gradilište kasni. Biće potrebno da prođe više od 12 godina da bi laboratorija bila otvorena“.

„U februaru 2017. premijer Bernar Kaznev, najavljuje da će Francuska da odvoji pet miliona evra za projekte francusko-kineske saradnje na tom planu. Predviđeno je takođe da Francuska pošalje svoje stručnjake… Od svega neće biti ništa… Prema industrijalcu Alenu Merieu, do 2015. godine kopredsedniku mešovite nadzorne komisije, sastanci kinesko-francuskog komiteta za zarazne bolesti prestali su već  od 2016. godine“.

„Danas se na licu mesta nalazi samo jedan mikrobiolog Rene Kur, tehnički stručnjak kojeg je poslala vlada, čija misija se završava ove godine. Što se tiče obećane koverte (od osam miliona evra) namenjene Nacionalnom institutu za medicinska istraživanja (Inserm) - ona nikada nije bila isplaćena. Početkom 2018. godine, francuski ambašador u Kini podneo je izveštaj Inserm-u i ministarstvu za naučna istraživanja, postavljajući pitanje imali li smisla da se nastavi nepostojeća saradnja”, piše Šalanž.

List dalje izveštava da je u atmosferi međusobnog nepoverenja “2016. godine Francuska odbila da izruči zaštitne skafandere sertifikovane P4”.

Ukratko, (francuski) eksperti… sumnjali su da Peking skafandere ne prebaci nekoj drugoj laboratoriji, možda vojnoj. “Sumnja se da Kina poseduje jedno takvo postrojenje na severu zemlje, ali nemamo za to dokaza”, citira Šalanž neimenovani francuski diplomatski izvor i zaključuje da ne bi bilo čudno da Kina kao druga svetska sila poseduje takvu laboratriju “jer SAD poseduju četiri”.

Ko će dati novac za spas ujedinjene Evrope? (Vzglad)

U kontekstu odnosa Kine i SAD, EU se našla donekle uklještena između.

Ruski političko-ekonomski sajt Vzglad posvećuje jednu analizu pitanju „Ko će dati novac za spas ujedinjene Evrope?“

„Evropi je potreban novi ´Maršalov plan´ kako bi izašla iz krize i ne treba ukidati sankcije protiv Rusije. Tako kažu u vođstvu EU, ne primećujući očitu kontradikciju. Ali ako EU zaista želi da prevlada posledice korona-krize i razvije se kao nezavisno središte moći, onda bi pandemija mogla biti dobar povod za strateški preokret Starog kontinenta na Istok”, piše Vzglad.

Povodom poziva nekih poslanika iz država EU da se ukinu sankcije Rusiji, autor kaže:

“U pozivu na odustajanje od sankcija ima vrlo malo rusofilije i puno nacionalnog egoizma. Uostalom, evropske zemlje žele da trguju s Rusijom, da ulažu u rusku ekonomiju i zajedničke projekte. Ne žele i dalje da gube milijarde evra svake godine - a nakon korona-krize gubici će postati još veći”.

“Ovu brigu ima svaka zemlja EU posebno, ali na nivou Europske unije kao celine, nastavlja se sa razmišljanem po kome je evropska, ili bolje rečeno, atlantska, solidarnost – najvažnija i iznad svega”, izveštava Vzglad.

“Evropa će tako biti spremna da nastavi da gubi novac zbog sankcija Rusiji - to je stav sadašnjeg vođstva EU i Nemačke - ključne zemlje unije. S obzirom da vlade i Evropske unije i federalne Nemačke u političkom smislu vode iste osobe - Angela Merkel i njena bivša ministarka Ursula fon der Lejen - situacija se pojednostavljuje  izrazom ´tako misle u Berlinu´”.

Autor podseća da predsednica Evropske unije Fon der Lejen, govoreći o „Maršalovom planu“, “ima na umu ne samo sadašnju situaciju, već i strateške planove”, kao i da je izjavila da su EU potrebna “velika ulaganja”. 

„Ali ko će dati novac za spas ´ujedinjene Europe´“, pita on. 

„Postoji Kina, koja već duže vreme pokušava kupi Europu komad po komad. Ali sami Evropljani, Amerikanci i transnacionalne korporacije sprečavaju je u tome – bojeći se da postanu zavisni. Za pravi novi ´Maršalov plan, to jest za ubrizgavanje puno novca, samo Kina je sada sposobna“, glasi odgovor autora članka objavljenom na ruskom sajtu Vzglad.

„Jasno je da ne odlučuje novac, već stratezi. Izbor u korist Kine je strateški. On bi značio preokret za Evropu i njeno okretanje od Atlantika prema Evroaziji“, zaključuje autor koji je uveren da „to ne bi bila zamena jedne zavisnosti drugom, kao što evropske marionete plaše Evropljane, nego šansa da se ojača i da se ponovo stekne nezavisnost“.

Zaključak: „U svakom slučaju, Kinezi neće zadržati svoje okupacione snage u Europi, neće ispirati mozak, zahtevati lojalnost ideologiji tolerancije, držati vođe na kratkom povocu i uvrtati ruke u međunarodnoj areni – odnosno, neće postati zamena Amerikancima. Uzajamno koristan savez između Evrope i Kine bio bi koristan Evropi. No, hoće li ona iskoristiti priliku koju pruža korona virus da odluči o tome? To će se videti, između ostalog, i u politici EU prema Rusiji, jer preokret prema Evroaziji i Kini znači i odbacivanje politike sukoba s Moskvom koju su nametnuli atlantisti.“


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...