NOVI STARI PREDSEDNIK

Kako Amerikanci o predsedničkim izborima, tako Britanci o nuklearnim snagama. Nakon intervjua sa premijerom Gordonom Braunom u kome on kao jedan od glavnih planova za 2008. godinu iznosi podršku novim generacijama nuklearnih stanica, Gardijan u današnjem broju najavljuje mogućnost poskupljenja struje. Potrošači bi u bliskoj budućnosti mogli da se suoče sa većim računima, a u cilju pokrivanja troškova izgradnje pomenutih nuklearnih stanica.

 

Nuklearni račun

Ministri su se prethodnih dana sastali sa nekoliko firmi zainteresovanih za izgradnju oko 10 novih stanica, prenosi Gardijan, a zatražena im je dugoročna finansijska obaveza koja bi garantovala njihovu investiciju procenjenu na 10 milijardi funti po stanici. Podrazumeva se da je vlada ta koja treba da prikupi "napojnicu" od kompanija svakog sektora elektroprivrede korišćenih u britanskim domovima, a kako bi se pokrili troškovi izgradnje. Realizacija toga ogledala bi se u povećanju računa za struju.

 

 

I pored uverenja vlade da troškovi izgradnje novih reaktora neće pasti na javni sektor, nova odluka povećava izgled da, ukoliko ti troškovi ne budu u potpunosti pokriveni, poreski obveznici budu ti koji će platiti mogući deficit od nekoliko milijardi funti. Što se tiče firmi odlučnih da izgrade nove nuklearne reaktore, vlada od njih neće zahtevati pokrivanje svih troškova skladištenja stotine ili hiljade kilograma visokoradioaktivnog otpada. Umesto toga, prenosi Gardijan u današnjem broju, biće im dopušteno "iznajmljivanje" prostora u gigantskom skladištu nuklearnog otpada čiju će izgradnju sprovesti vlada i tako izbeći ogromne troškove.

 

Nepravilnosti na gruzijskim izborima

O ishodu izbora u Gruziji pišu danas holandske novine Folkskrant u tekstu pod naslovom "Nemirna Gruzija izabrala Sakašvilija“. Na izborima održanim pre dva dana Gruzija je opet izabrala Mihaila Sakašvilija podarivši mu 52,8% glasova, što je potvrdila izborna komisija, tako da je drugi krug bio nepotreban. Naljući predsednikov protivnik Levan Gaceciladž dobio je svega 27 procenata glasova.

 

 

Rusija vs SAD

I ovom prilikom opozicija ne prihvata ishod izbora navodeći da je u pitanju prevara, a Gaceciladž tvrdi da je tokom subote primio žalbe o preko hiljadu incidenata nastalih tokom izbora. Zapadni predstavnici Organizacije za evropsku sigurnost i saradnju takođe pominju "crne tačke" gruzijskih izbora, prenosi Folkskrant, ali ih istovremeno nazivaju demokratskim. Kritika zapadnih zvaničnika odnosi se pre svega na samog Sakašvilija u koga se sumnja da se koristio državnim sredstvima prilikom sprovođenja izborne kampanje. Ovim povodom se obratila i Rusija, ne toliko prijateljski nastrojena prema američki orijentisanom Sakašviliju, izjavivši da je zapad olako prihvatio nepravilnosti izbora u Gruziji. Potrebno je, prenosi Folkskrant mišljenje Rusije, sastaviti "brz i površni" izveštaj.

 

Gaceciladž bez dlake na jeziku

Juče oko podneva se kandidat opozicije, Levan Gaceciladž, obratio svojim pristalicama okupljenim na jednom od većih trgova glavnog grada Tbilisija. Uzdignutih pesnica samog sebe je proglasio za pravog pobednika i najavio sudsku borbu protim nevažećih rezultata. Demonstracije su se završile mirno a Gaceciladž je za utorak najavio novo okupljanje.

 

Najgori predsednik SAD-a

Novi Bušovi planovi o kojima je juče pisao Njujork tajms, danas su tema broj jedan britanskog Independenta. Najavljuje se Bušova turneja po Srednjem istoku koji na taj način barem na trenutak skreće pažnju sa predsedničke trke i njegovog mogućeg naslednika. Turneja počinje sutra i trajaće devet dana, a Independent je karakteriše kao poslednji očajnički pokušaj izbavljenja predsednikove zaostavštine nastale kao rezultat dvostrukog amandmana na koji je pala senka katastrofalnog vođenja spoljne politike. Presednik Buš bi mogao dobiti epitet "najgoreg" u američkoj istoriji.

 

 

Sluđeni republikanci

Britanski list Independent Bušovu zaostavštinu ne vidi u miru na Srednjem istoku niti u završetku komflikta u Iraku. Veće su šanse, navode ove novine, da se pokrene politički zemljotres među glasačima toliko užasnutim haosom koji je on napravio rukovodeći spoljnom politikom SAD-a i uplašenim od mogućih ekonomskih recesija da mahom napuštaju njegovu partiju.

 

Dok se Buš sprema za put, njegovo zaveštanje se jasno ogleda u događajima koji su zadesili Nju Hempšir gde pobesneli republikanci menjaju strane i zalažu se za podršku Baraka Obame. Drugi čuvaju leđa Majka Hakebija. Obojica su trijumfovala na preliminarnim partijskim izborima u Ajovi, sada nazvanom "platformom promene". A kao ulje na vatru došla je Bušova odluka da pakistanskog Perveza Mušarafa pridobije za saveznika i pored terorističkog napada od 11. septembra 2001. godine. Juče je izašlo na videlo da je Bušova administracija toliko zainteresovana za akcije Al Kaide u vezi sa pakistanskim nuklearnim arsenalom, a u jeku ubistva Benazir Buto, da je spremna da za tajne operacije unutar Pakistana ovlasti CIA-u. U vezi sa ovim prošlog petka održan je sastanak u Beloj kući, ali konkretne odluke nisu donete.

 

Kud sad sa zatvorenicima?

Dok se sa jedne strane u Srednjoj Americi Bušova administracija upinje da pronađe način za zatvaranje vojnog zatvora na Kubi, u Avganistanu su sprovedeni pokušaji smanjenja broja lica držanih u znatno skrivenijim ustanovama. Popravni centar u vojnoj bazi Bagram, osnovan kao privremena institucija nakon napada od 11. septembra, trenutno se suočava sa brojem od 630 zatvorenika, duplo većim od onog na Kubi.

 

Bušova administracija potrošila je skoro tri godine i oko 30 miliona dolara na plan da avganistanske zatvorenike držane od strane SAD-a prebaci u popravni centar izvan Kabula koji je pod nadležnošću avganistanske vojske. Ali nakon ni pune godine od otvaranja ovog centra američki zvaničnici izjavili su da on može da primi samo polovinu zatočenika planiranih za ovaj objekat. Privremene američke snage će kao rezultat ovoga nastaviti sa nadgledanjem stotine osuđenika nepredvidive budućnosti, prenosi Njujork tajms izjave zvaničnika.

 

 

 

Žalba Crvenog krsta

U međuvremenu je tretman izvesnih zatvorenika prouzrokovao jake žalbe upućene Pentagonu od strane Internacionalnog komiteta crvenog krsta, kome je jedino dopušten pristup zatvorskom centru. U poverljivom izveštaju od prošlog leta Crveni krst ističe da je gomila zatvorenika nedeljama pa i mesecima držana izolovano u odvoljenim ćelijama u Bagramu. Skrivani su od inspektora Crvenog krsta i podvrgnuti surovom tretmanu koji krši Ženevsku konvenciju. Stariji zvaničnik Pentagona, Sandra L. Hodkinskon, nije želela da raspravlja o žalbama, pomenuvši poverljivost komunikacije sa Crvenim krstom. Dodala je samo da organizacija ima pristup svim odeljenjima popravnog centra u Avganistanu i svim zatvorenicima ukoliko su oni zvanično registrovani, kao i to da vojska ulaže sav napor u što brže registrovanje kome je potrebno uglavnom dve nedelje od momenta hapšenja.

 

Nepoželjna ostrva

Na naslovnoj strani najtiražnijeg holandskog lista Telegraf najavljuje se moguć prekid veze Holandije i (Holandskih) Antila. Ove dve zemlje su, naime, zajedno sa Arubom do sada bile jednaki partneri u Kraljevini, što se može smatrati nekom vrstom federacije. Predlog Partije za slobodu (PVV) da se državne veze između Holandije i Antila prekinu podržalo je čak 49% Holanđana, kako je izašlo iz ankete Mauris de Hond sprovedene nad 1500 stanovnika Holandije, a u zamenu za besplatni primerak novina Dag.

 

 

Ostrva koja bi da ostanu deo Kraljevine Holandije moraju prvo da pristanu na direktnu upravu ove zemlje, smatra 60% ispitanika. Do sada se uprava obavljala putem guvernera kao predstavnika monarha, danas kraljice Beatris. Za opstanak Antila kao dela Kraljevine Holandije, na koji god način to bilo, izjasnilo se 37 procenata. Pristalice Rite Ferdonk, Heirt Vinders i VVD koji se zalažu za "otcepljenje", trenutno su prema anketi u većini. Što se tiče Hrišćansko-demokratske i Socijal-demokratske partije jedan od trojice njihovih glasača takođe nema ništa protiv da se Antili potpuno osamostale.

 

Pljušte uvrede

Danas bi na Antilima trebalo da bude pokrenuta skupštinska rasprava o odnosima sa Kraljevinom Holandijom, ali još uvek nije sigurno da li će do nje zaista doći. Tamošnji političari prete bojkotom skupštinskog zasedanja i zahtevaju izvinjenje člana Donjeg doma Hero Brinkmana (PVV) koji je ostrvsku upravu nedavno nazvao "većinski korumpiranom gomilom zlikovca".

 

Samouverenost Hilari Klinton

 

 

Španski dnevni list Elmundo na naslovnoj strani za 7. januar 2008. prenosi reči Hilari Klinton: "Velika bitka koja se trenutno vodi izrodiće ženu predsednicu". Na taj način nakon višednevnog plavljenja naslovnih strana rečima Baraka Obame, pobednika preliminatornih partijskih izbora u Ajovi, čitaocima je ponuđeno i drugo mišljenje. Hilari Klinton, žena bivšeg američkog predsednika Bila Klintona, je zapravo i pored neslavne treće pozicije na pomenutim izborima u Ajovi, održanim prošlog četvrtka, sigurna u svoju pobedu.

I pored Obame koji je već pronašao svoje mesto u istoriji, piše Elmundo, i kome se možda smeši pobeda, Hilari Klinton hrabro i bez okolišanja izjavljuje da joj sledi velika borba koja će Americi, umesto najavljivanog prvog crnog predsednika, dovesti prvu predsednicu.