NOVA GVOZDENA ZAVESA U EVROPI?

Svi britanski listovi izveštavaju sa samita Evropske unije u Berlinu, a većina u prvi plan stavlja izjavu mađarskog premijera Ferenca Đurčanja da je Evropska unija suočena sa opasnošću od nove "gvozdene zavese", ovog puta između njenih bogatih i siromašnih članica, kao i upozorenje da bi, ako pomoć izostane, milioni građana istočne Evrope mogli da pohrle na bogatiji Zapad u potrazi za poslom.

I pored nastojanja da stanu na put protekcionizmu u Evropskoj uniji, lideri "dvadesetsedmorice" su na samitu u Berlinu ostali duboko podeljeni oko toga kako odgovoriti na finansijsku krizu koja je zahvatila Evropu, piše Gardijan. List ističe da je predsednik Nikola Sarkozi ostao pri ranije kritikovanim merama za spas francuske automobilske industrije, ujedno oštro napadajući način na koji je britanska vlada ogromnim novcem spasavala svoje banke. Nemačka kancelarka Angela Merkel sa svoje strane nije prihvatila ideju o bržem ulasku članica u evrozonu, kao načinu da se sačuvaju od krize.

Čitav skup je međutim obeležilo je odbijanje Evropske unija da, na poziv Mađarske, finansijski pritekne u pomoć pogođenim istočnoevropskim članicama.

Iako je okončan složnim stavom učesnika da je očuvanje zajedničkog tržišta jedan od puteva iz krize, samit je pokazao da nacionalni prioriteti odnose prevagu, a to u opasnost dovodi ključna evropska dostignuća u poslednje tri decenije - jedinstveno tržište, jedinstvenu valutu i ujedinjenje kontinenta nakon pada Berlinskog zida, ocenjuje Gardijan.

"Evropska repriza Azije"

Isti dnevnik u analizi posvećenoj situaciji u istočnoj Evropi, upozorava da tom regionu preti repriza azijske ekonomske krize s kraja devedesetih godina, uz ocenu da su izgledi za oporavak istočnoevropskih privreda sumorni. Jedini izlaz bi mogla da donese dramatična promena u globalnoj potražnji, ali najnoviji podaci iz Sjedinjenih Država, Kine, Japana i Nemačke, govore da smo daleko od takve mogućnosti.

Ipak, postoji nekoliko zračaka nade, ocenjuje Gardijan. Oštar pad industrijske proizvodnje na svim kontinentima, mogao bi da bude praćen globalnim raščišćavanjem zaliha, a kada se taj proces okonča, kompanije će morati da pojačaju proizvodnju, ako žele da odgovore čak i na slabiju potražnju. S obzirom da je cena rada u istočnoj i centralnoj Evropi mala, nastavlja Gardijan, moguće je da će multinacionalne kompanije radi oporavka - a u nameri da uštede i povećaju profit - prebaciti proizvodnju u zemlje poput Poljske, Slovačke i Bugarske.

No, ni sa tim neće ići lako: poreski obveznici u bogatim zemljama zapadne Evrope i u Severnoj Americi upravo su dali čitava bogatstva za spas potpuno beskorisnih bankara. Oni ni najmanje ne očekuju da im bude vraćeno tako što će njihova radna mesta biti izvezena u inostranstvo.

Početkom devedesetih Rusija i njeni bivši sateliti bili su laboratorijski miševi za eksperiment ekspresnog uvođenja kapitalizma. Sada će na istom terenu biti testirano koliko su bogate zemlje istinski privržene borbi protiv protekcionizma, piše Gardijan.

Kriza i civilne misije

Fajnenšel tajms piše o prvom znaku štete koju ekonomska kriza nanosi britanskom spoljnopolitičkom uticaju, navodeći kako se Britanija sprema da od naredne godine ograniči broj svojih policijskih službenika angažovanih u civilnim misijama u inostranstvu. Dnevnik piše da bi zbog "budžetske prenapregnutosti" do sada značajno britansko učešće u civilnim operacijama naredne godine moglo da bude značajno smanjeno i svedeno na ravan učešća zemalja poput Češke ili Slovačke.

To bi, kako se navodi u tekstu, predstavljalo udarac za premijera Gordona Brauna, koji je angažovanje u misijama obnove u inostranstvu proglasio jednim od svojih političkih prioriteta. Britanski budžet ima teškoća da isplati rastuće troškove mirovnih misija Ujedinjenih nacija i Evropske unije, a pod znakom pitanja je i dalja pomoć projektima poput sudova pod pokroviteljstvom UN i programima za prevenciju sukoba, navodi Fajnenšel tajms. Smanjenje britanskog učešća loše će uticati na sve misije Evropske unije, citira list jednog evropskog diplomatu.

Fajnenšel tajms navodi da Britanija ima svoje policijske službenike i važno učešće na Kosovu, na granici sa područjem Pojasa Gaze, u Avganistanu, u Bosni i Gruziji.

Opasnost od nove „gvozdene zavese“

Vanredni samit EU posvećen krizi koji je ovog vikenda održan u Briselu najvažnija je tema i nemačke dnevne štampe. To što nije dogovoren poseban paket mera za pomoć ugroženim članicama EU, smatra se pobedom Angele Merkel.

Šefovi vlada zemlja Evropske unije su se na vanrednom samitu u Briselu "zakleli" da je svađa oko protekcionizma završena stvar, piše Zidojče cajtung. "Evropa može da prevaziđe krizu ako nastupi zajednički i usaglašeno", rekao je predsedavajući EU i premijer Češke Topolanek. Savezna kancelarka Angela Merkel, koja je zbog tehničkog defekta na njenom avionu, na samit stigla sa zakašnjenjem, govorila je o "signalu zajedništva". Nemir koji se osećao dolazio je pre svega iz redova predstavnika istočnoevropskih zemalja.

Špigel u internet izdanju piše: "Savezna vlada je uspela da 'progura' svoj stav: EU neće ponuditi specijalni paket mera za spas istočne Evrope". Prethodno je Mađarska podnela zahtev za "najmanje 160 milijardi evra". Međutim, EU će pomoć pružati samo u pojedinačnim slučajevima. To je bila pobeda kancelarke Angele Merkel i poraz mađarskog premijera Ferenca Đurčanja. "Nije u svakoj istočnoevropskoj zemlji loše kao u Mađarskoj. Slovenija i Slovačka su zemlje koje nikako ne treba porediti sa Mađarskom", rekla je Angela Merkel. Predsednik EU komisije Baroso nakon razgovora je rekao da svaka od 10 istočno evropskih zemalja ima drugačije probleme. Zbog toga zajednički paket spasavanja nije neophodan. Istovremeno, u pojedinačnim slučajevima treba pružiti pomoć. EU ni jednu zemlju neće ostaviti na cedilu.

Kriza diktira ritam u kojem se evropski i međunarodni vodeći privrednici i političari sve češće sastaju. Toliko često da zavezanih očiju mogu prepoznati jedni druge po parfemima i losionima koji se koriste nakon brijanja, piše Frankfurter algemajne cajtung. Iako su troškovi svih tih sastanaka pozamašni, štošta se mora dovesti u red. Zbog privredne situacije i stanja bankarskog sektora, ali i zbog rastućeg protekcionističkog raspoloženja u pojedinim ključnim evropskim zemljama. Zajednička budućnost se ne sme dovesti u pitanje. Dvadeset godina posle pada zida nadvija se opasnost nove gvozdene zavese. Na nju pre svega ukazuju nove članice iz srednje i istočne Evrope koje od "stare Evrope" očekuju podršku, ukazuje frankfurtski list.

Makarone u pojasu

Donatorska konferencija u egipatskom letovalištu Šarm el Šeik, na kojoj se očekuje oko dve milijarde evra za obnovu pojasa Gaze, tema je dana u Zidojče cajtungu. Hoće li novac zaista i biti upotrebljen u konkretnim projektima, nije izvesno. Izrael sa svojom politikom blokade trudi da važni građevinski materijali ne stignu u Gazu. Zapad takođe hoće da spreči da pomoć kontroliše radikalni Hamas. Sjedinjene Američke Države su takođe obećale novac. Kako će izgledati njihova nova uloga u bliskoistočnom sukobu, takođe nije jasno.

Izrael mora prestati sa blokadom u pojasu Gaze, kao što se i zavađeni Palestinci moraju pomiriti, piše Zidojče cajtung i navodi da je protekle nedelje, američki senator Džon Keri posetio pojas Gaze. Keri je izrazio zabrinutost zbog razaranja u tronedeljnom ratu i nerazumevanje zbog izraelske blokade. Saradnici Ujedinjenih nacija informisali su ga, da Izrael dopušta samo pirinač kao humanitarnu pomoć za milion i po Palestinaca u Gazi, ali ne i testenine. Tek na Kerijevu intervenciju kod izraelskog premijera Olmerta kamioni sa makaronima i špagetima mogli su ponovo da uđu u pojas Gaze.

Beker se ponovo ženi

Tabloid Bild i bulevarska štampa, ali i regionalna i nadregionalna takođe, pišu o Borisu Bekeru i njegovoj verenici Lili. U popularnoj TV emisiji „Wetten dass?“ ("Da se kladimo da"), najomiljeniji nemački teniski igrač svih vremena pojavio se sa svojom prijateljicom Lili Kersenberg i objavio da će se na leto venčati u Sent Moricu. Bild se pita: Hoće li Boris ovoga puta održati reč, aludirajući na bezbrojne ljubavne avanture romantičnog Borisa Bekera.