NEZAVISNOST SE SAMO ODLAŽE

Sjedinjene Države i ključne članice EU su postigle, objavljuju Novosti, načelni dogovor da Vašington odvrati Albance sa Kosova i Metohije da jednostrano proglase nezavisnost u decembru. Pre preduzimanja bilo kakvih akcija van UN, potrebno je obezbediti uslove da EU pošalje svoju misiju, već početkom januara 2008. godine i da do proleća, u potpunosti, zameni UNMIK - preneli su "Novostima" izvori bliski američkoj misiji pri EU u Briselu i diplomatski izvori iz zemalja članica Kontakt-grupe.

To, ipak, ne znači da je Srbija otklonila opasnost od jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosmeta. Reč je, samo, o odlaganju koje bi za Amerikance i Albance na KiM trajalo četiri-pet meseci, a kako se ovde tumači, EU bi imala godinu dana da postigne jedinstvo oko statusa Kosova.

Priština bi proglasila unilateralno nezavisnost u aprilu 2008. godine, odnosno odmah po potpunom preuzimanju nadležnosti EU od Unmika za pravosuđe i policiju i međunarodnu civilnu kancelariju koju bi Sjedinjene Države odmah priznale.

Haški tužilac "iznenadio svet"

Novosti najavljuju feljton: "Stotinu prilika bilo je do sada da se uhapse Ratko Mladić i Radovan Karadžić, ne samo dok su se oni do 1997. godine slobodno šetali po Republici Srpskoj, već i kasnije, ali velike sile nisu želele njihovo hapšenje - iznosi teške optužbe na račun međunarodne zajednice doskorašnji portparol Haškog tribunala Florans Artman u svojoj knjizi simboličnog naslova "Mir i kazna", uz podnaslov "Tajni ratovi međunarodne politike i pravde"

 

Šestogodišnje iskustvo (oktobar 2000. - oktobar 2006.) portparola i savetnika za Balkan Karle del Ponte, Artmanova je prenela u knjigu koja je izazvala veliko interesovanje, piše u Novostima, a može se dodati i  - nepoverenje pošto se još pamte njene pristrasne (i maliciozne) izjave iz vremena kada je bila portparol Tribunala.

 

Glavni akteri njene knjige su, gotovo isključivo, optuženi Srbi, Slobodan Milošević, Ratko Mladić i Radovan Karadžić, kroz čije dosijee ona prati "odnos velikih sila prema svetskoj pravdi", navode Novosti i cigtiraju kako Artman opisuje epizodu sa prvom tužiteljkom Luiz Arbur.

 

"Tužilac, međutim, sve iznenađuje kada podiže prvu optužnicu u svetu protiv jednog aktuelnog šefa države u tom trenutku, u vreme dok se svetske sile bore da izdejstvuju Miloševićev potpis na prekid neprijateljstava. Prestonice su besne.
Luiz Arbur nije nikoga obavestila. Bojala se da konsultuje velike sile iz straha da na nju ne vrše pritisak. Bila je obaveštena samo šačica njenih najbližih saradnika."

 

To je bilo u vreme bombardovanja Srbije a sledeća epizoda je iz 2001. godine kada je bivši predsednik već u beogradskom Centralnom zatvoru.

 

"Ni Vašington ni Brisel ne zahtevaju da Milošević bude izručen Hagu. Potreban im je za pregovaranje i održavanje stabilnosti u regionu. Đinđić i Karla del Ponte mislili su drugačije. Nekoliko puta su se tajno sastali, u prostorijama šefa kantonalne policije u Luganu u Švajcarskoj, na aerodromu u Amsterdamu... Artmanova ističe da se predsednik Vojislav Koštunica protivio i hapšenju, i izručenju.

"Premijer (Đinđić) je iskoristio put Koštunice u Ženevu da bi uhapsio Miloševića... Po povratku u Beograd, 31. marta Koštunica se pobunio, ali na kraju je popustio... Prihvatio je da naredi vojsci da oslobodi prolaz policiji u zamenu za uverenje da Milošević neće biti izručen Hagu."

 

Artmanova zaključuje: "Milošević je uhapšen, a da Evropa nije mrdnula ni malim prstom."

Bivša portparolka Tribunala iznosi pojedinosti oko prebacivanja Miloševića u Hag 28. juna 2001. godine.

"Đinđić je pozvao Del Ponteovu nešto posle 16.30: Milošević je na putu, pošaljite nam hitno nekoga ko će ga otpratiti do Haga."
Rokovi su bili isuviše kratki, nije bilo vremena da se neko u tu svrhu pošalje iz Haga, pa se Karla del Ponte odlučila za Kevina Kartisa, britanskog istražitelja iz haškog suda, koji se već nalazio u Beogradu.

"Oko 18.30, u četvrtak 28. juna 2001. godine, bio sam u jednoj zvaničnoj zgradi (Institut snaga bezbednosti, u Beogradu). Tri helikoptera su čekala iza zgrade. Slobodan Milošević je stigao iz zatvora u kombiju. Činilo se da ne zna da će ići u Hag jer je - čim je izašao iz vozila - protegao ruke u vazduh i upitao direktora zatvora, koji ga je pratio, šta se događa. Direktor mu je odgovorio da ide u Hag. Milošević je prigovorio da ne priznaje Tribunal, da ga ne poštuje i da neće ići. Pošto se niko nije pomerao, zatražio sam od direktora zatvora da ga dovede do mene, što je učinio. Pročitao sam mu onda njegova prava i tako ozvaničio hapšenje. Milošević je odbio da uzme dokumenta koja je trebalo da mu predam. Pošto je Milošević pretresen, ušao sam u helikopter u koji je bio smešten", beleži Florens Artman, pozivajući se na svedočenje istražitelja Kevina Kartisa, piše u feljtonu Novosti.

 

Dinar i bombe

Politika objašnjava: "Nacionalna valuta je ojačana dočekala prvi dan oktobra – evro zvanično vredi 78,86 dinara koliko i poslednjeg dana minule sedmice. Od osam sati jutros formiraće se nova kursna lista, ali će srpska valuta, koja za poslednje tri godine nije bila jača nego sredinom minule sedmice, ostati na nivou nižem od 79 dinara za evro – zavisiće od tržišta, ali i mera centralne banke. Jačanje dinara podudaralo se sa reizborom guvernera NBS koji bi na današnjoj konferenciji za novinare mogao da predoči monetarne poteze do kraja godine."

 

Mapa sa lokacijama kasetnih bombi stigla, čeka se novac, najavljuje Blic pod naslovom "Rasčišćavannje bombi trajaće deceniju". Mapa s koordinatama na koje su bačene kasetne bombe, koju je NATO dostavio Srbiji, omogućiće njihovo tačno lociranje i obeležavanje opasnih mesta. Time će se smanjiti rizik po živote ljudi jer je od ovih pritajenih ubica od završetka bombardovanja stradalo šestoro ljudi, od toga troje dece.

 

Kubanski predsednik Fidel Kastro, piše Poliltika, prozvao je bivšeg španskog premijera Hosea Mariju Asnara da odgovori da li je 13. aprila 1999. u Vašingtonu savetovao američkog predsednika Bila Klintona da bombarduje Radio-televiziju Srbije (RTS).

 

U dopisu iz Ambasade Republike Kube u Beogradu koji je dostavljen Tanjugu, Kastro je u redovnim obraćanjima domaćoj javnosti naslovljenim „Razmišljanja glavnokomandujućeg”, podsetio da je on još 25. aprila 2003. na kubanskoj televiziji ukazao da je Asnar prilikom susreta s Klintonom poručio:

 "Ukoliko smo u ratu, onda neka to bude sveopšti rat kako bismo pobedili, a ne ostvarili samo delimičnu pobedu. Čak i ukoliko rat mora da traje mesec, tri meseca, hajde da ga vodimo. Ne mogu da shvatim zašto još nismo bombardovali srpsku radio-televiziju”.

 

Pres, pod naslovom "Dinkiću pare, Tadi ću nafta" piše da je " Vladajuća koalicija podelila "izborni plen", najbolje prošao G17 Plus, koji je dobio Komercijalnu banku i Lutriju, DS ima NIS, Dunav, Aerodrom, a DSS uzeo EPS, Telekom...

 

U aleji velikana sahranjen gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović, piše Danas. Pogrebnu povorku, predvodjenu predsednikom Srbije Borisom Tadićem, koja se kretala Bulevarom kralja Aleksandra, pratilo je više hiljada Beogradjana.

 

Predsednik Republike Srpske dr Milan Jelić, piše Politika, preminuo je večeras u Bolnici „Sveti apostol Luka“ u Doboju, potvrdio je direktor ove zdravstvene ustanove dr Duško Vasić. Jelić je doživeo srčani udar dok je trčao na stadionu fudbalskog kluba „Modriča“, u istoimenom gradu u Posavini u kojem je, inače, živeo. Prva pomoć mu je ukazana u Modriči, odakle je helikopterom prebačen u dobojsku bolnicu.

 

Novosti na naslovnoj strani javljaju o pobedi naše teniserke Ane Ivanović na turniru u Luksemburgu.