NEZAVISNOST NEPRIHVATLjIVA

S. Kačarević

U Njujorku počinju direktni pregovori Beograda i Prištine. Konačno, u Hagu i jedan Srbin oslobodjen optužbe. Sumnjiva lica i dalje na aukcijama

Novosti pišu kako je čvrsti stav Srbije da je nezavisnost Kosova i Metohije - neprihvatljiva, u sredu sa govornice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku izneo predsednik Republike Boris Tadić. On je poručio da je, braneći državni suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, naš pregovarački tim ponudio model decentralizacije, zasnovan na evropskim rešenjima, a da legitimnu odluku o budućem statusu Kosova može doneti samo Savet bezbednosti UN, jer jedino odluka te institucije može imati uporište u međunarodnom pravu. Tadić je sa Ist Rivera upozorio da posle eventualnog jednostranog priznanja nezavisnosti Kosova, međunarodni pravni poredak - nikada više ne bi bio isti.
Kao strateški interes Srbije, srpski predsednik označio je učlanjenje u Eropsku uniju, a pažnju u svom izlaganju posvetio je i borbi protiv terorizma, globalnog zagrevanja...

U Njujorku danas direktni pregovori Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova i Metohije, piše list Danas. Pod naslovom " Delegacije bez prevelikih očekivanja" list objavljuje da u Kancelariji za vezu Generalnog sekretarijata Saveta EU pri UN u Njujorku danas pre podne po lokalnom njujorškom vremenu trebalo bi da budu odžani prvi direktni razgovori pregovaračkih timova Beograda i Prištine u novoj fazi pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije.

 

Presuđeno "vukovarskoj trojci", pišu Novosti.Haški tribunal osudio je u četvrak bivšeg komandanta Prve gardijske motorizovane brigade i operativne grupe "Jug" JNA Mileta Mrkšića na 20 godina zatvora zbog zločina u Vukovaru 1991. godine. Veselin Šljivančanin, koji je bio Mrkšićev oficir za bezbednost, osuđen je na pet godina zatvora, dok je Miroslav Radić, koji je komandovao pešadijskom četom - oslobođen.
Veće je presudilo da su između 20. i 21. novembra 1991. godine, u Vukovaru mučene i ubijene 194 osobe. Neposredne ubice, međutim, nisu bili pripadnici JNA, već, kako su rekle sudije, pripadnici Teritorijalne odbrane i paravojnih formacija.
Upravo u tome su sudije i našle Mrkšićevu odgovornost, zaključio je sud.

- Nije dokazano da je optuženi Mrkšić naredio pripadnicima TO i paravojnim snagama da počine krivična dela. To nije ni mogao. Ali je znao za intenzivno neprijateljstvo između srpskih snaga i zarobljenika koji su bili u sastavu hrvatskih snaga. Zato je propustio da obezbedi adekvatnu stražu na "Ovčari", ili da spreči TO i paravojne formacije da kazne zarobljenike.
Za Miroslava Radića, objasnile su sudije, nema ni dokaza da je uopšte bio na "Ovčari" u vreme kada su se ubistva dogodila, a kada je reč o svoj trojici, nema argumenata koji bi potvrdili da su bili pripadnici udruženog zločinačkog poduhvata.

 

Pod naslovom "Sredina, ali ne zlatna", Novosti objavljuju da je Srbija u sredini, ali nimalo zlatnoj. Od 180 zemalja sveta, u kojima se meri indeks percepcije korupcije, sa ocenom 3,4, naša zemlja je zauzela 79. poziciju.
Ovaj rezulat, međutim, nije plod istraživanja na terenu o broju presuda ili policijskih akcija, već je "slika" sklopljena na osnovu utiska poslovnih ljudi, domaćih i stranih stručnjaka. Tačnije, kako nas vide.
Trenutnu poziciju na rang-listi, koju svake godine objavljuje "Transparensi internešenal", Srbija deli sa Gruzijom, Grenadom, Saudijskom Arabijom i Trinidadom i Tobagom, a 2006. smo bili na mestu 90-92. sa Gabonom i Surinamom. Vrh tabele, sada pripada Danskoj, Finskoj, Novom Zelandu, Singapuru i Švedskoj. Na samom dnu su Haiti, Irak, Mjanmar i Somalija.

Čim su objavili nove rezultate, uz ocenu da je napredak nesporan, predstavnici "Transparentnosti Srbija" odmah su otvorili pitanje: koliko nam vremena treba da bismo stigli u društvo država koje su uspele da obuzdaju korupciju. Od zemalja nastalih iz bivše SFRJ, recimo, Sloveniji je to pošlo za rukom još 2000. godine, kada je "preskočila" indeks pet. U našoj zemlji, ako je za utehu, bar nije bilo oscilacija - stalno smo išli korak napred. Istina, mnogi te korake nazivaju puževim.

 

 

Poskupljuje i grejanje, objavljuje Politika. U predstojećoj zimskoj sezoni građani Srbije ne bi trebalo da imaju bilo kakvih problema s grejanjem, bez obzira na to da li su priključeni na toplane, da li za grejanje koriste gas, ili noću pune termoakumulacione peći. Zime ne bi trebalo da bude ni za one koji se greju na ugalj ili drva, jer su stovarišta širom zemlje dovoljno obezbedila i ovog ogreva.
Jedino što potrošače može zimi da iznenadi jesu nove, više cene grejanja, i to zbog skoka cene mazuta, gasa, ali i struje.

Milovan Lečić, predsednik Udruženja toplana Srbije, ističe da je većina toplana već podnela zahtev za promenu cene grejanja, koja za ovu godinu može da bude viša za oko 7,5 odsto. Da li će i kada grejanje poskupeti i iz kojih toplana, ostaje da se vidi narednih dana, kaže on, ali građani bi mogli biti zadovoljni ako očekivano poskupljenje ne premaši pomenuti procenat.

Politika javlja da je o tkazana aukcija za prodaju NIN-a, koja je trebalo da se održi juče, a izazvala je oprečne stavove unutar redakcije koja se svrstala u najmanje dva suprotstavljena bloka.

 

Blic objavljuje da su kupci zvučnih imena dali pečat i današnjoj aukcijskoj prodaji društvenih preduzeća. Hit su i ovog puta bila preduzeća iz šire branše asfaltiranja, a u publici je i ovog puta sedeo Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam, koji je pod krivičnom istragom.

Sreten Jocić je rekao da nije važno da pobedi. Učestvuje kaže, da bi doprineo da cena firme poraste, a time država zaradi. Uz tu brigu za srpski budžet, Jocić je novinarima ispričao da je razlog što je postao redovni posetilac aukcija to što je najavljeno da će to ubuduće biti zabranjeno ljudima sa krimi dosijeima, pa da ugrabi još dok može.

Za lozničku šljunkaru nadmetalo se ravno 11 kandidata, a na tom 11-članom spisku je bilo raznih provinijencija, od nekadašnjeg prvog suosnivača JUL-a Zorana Čička, zatim prvog asfaltera Srbije tranzicionog biznismena Mila Đuraškovića, pa Milenka Zimonjića, Milovana Rubežića, do gazde Mirka Latinovića. Pobedio je Mirko Latinović, tako što je cena otišla više od devet puta: sa 45 miliona dinara na 420 miliona dinara.

 

Isti list javlja da parlamentarne stranke u Srbiji moraju da vrate 750.000 evra koje im ne pripadaju, a koje su dobile iz budžeta Srbije. Pojedine partije poručuju da su spremne da to i učine, ali tek sada posle bruke i serije tekstova „Blica“ na tu temu.

 

Gotovo sve novine objavljuju na naslovnim stranama da je, posle duže bolesti, preminuo Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda. 

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...