NESTALI PODACI O 25 MILIONA BRITANACA

Britanski Independent i Guardian na naslovnim stranama donose priču o izgubljenim podacima o 25 miliona ljudi, koji su se izgubili prilikom transporta. Independent postavlja pitanje ko je odlučio da  pošalje dva diska sa ličnim i finansijskim podacima preko neregistrovane dostave, šta se desilo sa diskovima i da li postoji mogucnost da su pali u ruke prevarantima, kao i zašto je vlast čekala 10 dana pre nego što je objavila šta se dogodilo.

Hitne korake će morati da preduzme sedam miliona porodica, koje će biti prinuđene da provere svoje bankovne račune posle najveće bezbednosne greške u istoriji, a koja je dovela do nestanka ličnih podataka o 25 miliona očeva, majki i dece. Direktor Carinskih prihoda Pol Grej, jedan od državnih najplaćenijih službenika, dao je otkaz na svoju godišnju zaradu od 198.000 funti, nakon što se saznalo za ovaj fijasko. Informacija da je paket sa podacima svake porodice u Velikoj Britaniji koja ima dete mlađe od 16 godina, nestao tokom slanja dočekan je sa nevericom u kabinetu premijera. Na nestalim diskovima nalazila su se prezimena, imena dece, adrese i datumi rođenja, brojevi osiguranja i bankovni računi – svi oni podaci, podseća Independent, koji su potrebni falsifikatorima da bi ilegalno podigli novac iz banaka. Vlast uporno upozorava građane da baš te detalje ne otkrivaju zbog mogućih zloupotreba.

U poštanskom lavirintu ili u rukama lopova

Oba londonska lista podsećaju da je mlađi službenik iz Carinskih prihoda poslao diskove Nacionalnoj službi za obračunavanje koje su Prihodi zahtevali 18. oktobra, ali nije poštovao proceduru. Pošto Služba nije dobila izveštaj, tražila ga je ponovo i ovoga puta ga dobila zvaničnom poštom. Tek 8. novembra je primećeno da su prvi poslati diskovi zapravo nestali.

„Dva diska zaštićena šiframa, na kojima je bila čitava kopija datoteke Prihoda vezanih za plaćanje dečijih beneficija poslati su preko kurira njihove interne službe TNT, zadužene za hitne pošiljke i poštu. Paket nije registrovan, a izgleda da nije uspeo da stigne do adrese Nacionalne službe“, piše Guardian.

Službenici nisu prijavili da je paket nestao, jer su se nadali da je zadržan negde na putu. Verovali su da samo kasni zbog štrajka pošte ili da je kancelarija Službe možda u međuvremenu promenjena, nadajući se da će se diskovi negde ipak pojaviti.

Osmi dan štrajka

Francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio je da neće popustiti štrajkačima niti odustati od reformi koje planira, iako su stotine hiljada građana izađle na ulice kako bi protestovale zbog njegove politike. Ova tema je na naslovnoj strani pariskog dnevnika Liberation, koji prenosi Sarkozijeve optužbe štrajkačima da korisnike javnog transporta drže kao taoce i insistirao da se vrate na posao.

Protesti (foto: Liberasion)

„Nakon toliko oklevanja, toliko odlaganja i koraka unazad, prava promena je postala neophodna kako bi se sprečilo propadanje“, rekao je francuski predsednik.

Početak osmog dana štrajka, kako prenosi i Le Figaro, koji je danas manjeg intenziteta jer se očekuju pregovori sindikata i vlade, obeležile su sabotaže na linijama brzog voza TŽV. Direkcija železnice saopštila je da je na nekim linijama konstatovala organizovane akcije sabotaže s ciljem kako bi se sprečilo normalno uspostavljanje saobraćaja. Pojedine linije ovog voza zaustavljene su prekidanjem električnih kablova, a deo mreže, odnosno signalizacija, je i zapaljen. Sindikati koji treba da sednu za sto s Vladom, kritikovali su sabotaže jer im, kako kažu za ovaj francuski dnevnik, slabe poziciju zbog pokazivanja nejedinstva sindikalnih vođa.

Dostignuća genetike

Washington Post nastavlja da se bavi kandidatima za američke izbore u novembru 2008. Ovoga puta u pitanju je bivši guverner države Arkanzas Majk Hjukabi, koji u Ajovi ubira simpatije hrišćanskih konzervativaca.

New York Times ovoga puta piše o timu naučnika koji su u utorak objavili da su uspeli da od ljudske ćelije kože naprave ono što izgleda da je embrionski koren ćelije, a da pri tom nisu morali da stvore ili unište embrion. Radi se o podvigu koji bi mogao da prevlada etičku debatu koja pritiska ovo polje nauke. Sve što je trebalo da urade, piše NYT, jeste da dodaju četiri gena. Geni su reprogramirali hromozome kožne ćelije, praveći od ćelije prazan „crep“ koji bi trebalo da može da se pretvori u bilo koju od 220 vrsta ćelija ljudskog tela, bilo da je u pitanju srce, mozak, krv ili kost. Do sada je jedini način da se dobije takva univerzalna ćelija bio da se izvuče iz ljudskog embriona nekoliko dana pre fertilizacije, dok je u procesu obavezno uništavan sam embrion.