NEPOPUSTLJIVI PUTIN

Danijela Ćirović

(pregled najvažnijih tema na naslovnim stranama srpske štampe)

Srpska štampa nastavlja da se bavi problemom Kosova i Metohije, a u susret novom sastanku pregovaračkih timova 14. oktobra. Politika se osvrće na sastanak ruskog i francuskog predsednika Vladimira Putina i Nikola Sarkozija u Moskvi, gde je, piše ovaj list, “Francuz 'bezuspešno' pokušao da preokrene rusku politiku protivljenja nezavisnosti Kosovu, dok je AFP javio da Sakrozi nije uspeo da 'omekša' Putina“. Zvanično, sastanak se sveo na kratko saopštenje u kojem je Sarkozi izrazio veru da će Evropa i Rusija pronaći rešenje za budući status Pokrajine, koji “ni za koga neće biti ponižavajući“. “Važno je da Evropa ostane ujedinjena po pitanju Kosova i da mi očekujemo i dalje partnerstvo sa Rusijom, shvatajući da je to stvar same Evrope”, rekao je Sarkozi posle sastanka u Moskvi, a prenosi Politika.

 

Večernje novosti prenose razgovor sa Aleksandrom Bocan-Harčenkom, ruskim predstavnikom u međunarodnoj “trojci“ za pitanje kosovskog statusa, koji tvrdi da “Rusija nije omekšala stav“. “Nikakvog novog 'Dejtona' o Kosmetu neće biti i sve što se o tome piše, najobičnije su spekulacije. Bez ikakve osnove su tvrdnje kako će se pregovori Srba i Albanaca završiti početkom decembra i da će se organizovati međunarodna konferencija s ciljem da se donese odluka o budućem statusu“, ističe Bocan-Harčenko. Naročito nisu tačne priče, tvrdi on za Novosti, “kako je, tobože, Rusija omekšala stav”.

 

U međuvremenu, “Garda cara Lazara” najavila je da će danas predati poslaničkim grupama u Skupštini Srbije obrazac peticije sa zahtevom za proglašenje vanrednog i ratnog stanja u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije. “Ukoliko se neki narodni poslanik ne izjasni i ne potpiše peticiju, takav postupak smatraće se aktom izdaje Ustava i zaveta cara Lazara”, prenosi Danas saopštenje ove organizacije, kao i reakcije poslanika da je “inicijativa nepotrebna” i da “takve organizacije ne postoje u pristojnim državama”.

 

Danas, takođe, prenosi i saopštenje iz Brisela da će druga runda pregovora delegacija Beograda i Prištine, uz posredovanje “trojke“ Kontakt grupe 14. oktobra u Briselu, “biti prilika za dve strane da nastave da razvijaju svoje predloge o budućem statusu“.

 

Rusi hoće NIS

Ruska kompanija “Gasprom“, odnosno njena firma-ćerka “Gazpromnjeft“, svakako će učestvovati na tenderu za privatizaciju NIS, bila ona većinska ili manjinska, rečeno je Novostima dan nakon sastanka ruske delegacije sa zvaničnicima naše zemlje. “Posle prekjučerašnje posete sasvim je jasno da bi Rusi više voleli većinsku privatizaciju NIS, ali zasad nije bilo direktnih uslovljavanja po principu 'vi nama NIS, mi vama krak Južnog potoka kroz Srbiju'“, pišu Novosti. I Rusi, kao i mnoge druge zainteresovane naftne kompanije, iščekuju raspisivanje tendera, ali ozbiljnijih nagoveštaja da bi to moglo da se desi uskoro iz Vlade nema.

 

“Tokom razgovora Alekseja Milera, zamenika predsednika Saveta direktora ‘Gasproma’ sa predsednikom i premijerom Srbije, nije bilo reči o 65 miliona dolara duga za ruski gas, koliko je ostalo od dugovanja za snabdevanje do 2000. godine“, dodaje se u Novostima.

 

Blic na istu temu, podseća da je ruski “Gasprom“ kao većinski vlasnik “Jugorosgasa“ time stekao koncesiju za gasifikaciju juga Srbije. Ova firma je osnovana 1996, a NIS u njoj ima 25 odsto vlasništva. Kompaniji je prilikom osnivanja data koncesija od 25 godina za izgradnju gasovoda, prodaju i tranzit gasa od Pojata do krajnjeg juga Srbije, što je uključivalo i izgradnju gasovoda Niš-Dimitrovgrad, preko kojeg je Srbija trebalo da se spoji sa bugarskim gasovodom.

 

Izbori na proleće

Datum predsedničkih i lokalnih izbora trebalo bi da bude dogovoren do kraja predstojećeg vikenda, iako pregovori stranaka u koaliciji na vlasti o ovom pitanju još nisu počeli, saznaje Politika u vrhu vladajuće koalicije. U Vladi se tvrdi da izbori neće dovesti u pitanje opstanak koalicije. Naime, “predsednički izbori najverovatnije će biti raspisani do kraja godine (kako i nalaže Ustavni zakon) i održani na proleće 2008, najverovatnije u martu”, piše Politika.

 

“Moguće je naći rešenje za održavanje predsedničkih i lokalnih izbora poštujući Ustavni zakon, ali imajući u vidu i činjenicu da se Srbija trenutno nalazi u borbi za sopstveni opstanak i uzimajući u obzir vrhovne državne i nacionalne interese“, rekao je za Večernje novosti Aleksandar Popović, ministar energetike i potpredsednik Demokratske stranke Srbije. On, kako je rekao, ne veruje da vlada može doći u ozbiljnu krizu zbog razlika među partnerima oko izbornog kalendara.

 

Blic podseća da su vladajuće stranke odlučile da rukovođenje najvažnijim preduzećima u zemlji u potpunosti prepuste stranačkim kadrovima bez obzira na stručnost. “Lideri stranaka (DSS, DS i G17 plus), znajući da nema zakonskih sankcija, ne samo da se nisu uplašili reakcije javnosti, već su to bez ikakvog ustezanja stavili u koalicioni sporazum i potpisali”, piše Blic. Upućeni sa kojima je razgovarao Blic, tvrde da je ovakva odluka po sistemu “jedna stranka jedno preduzeće” istovremeno i idealno tle za korupciju. “Stranke očigledno moraju da udome svoje ljude i zadovolje stranačke interese”, komentariše za ovaj list profesor Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić.

 

“Veliki brat” i u politici

Srpsku javnost uzburkao je transkript razgovora između ministra za infrastrukturu Velimira Ilića i sekretarice ministra Dragana Đilasa, podseća Glas javnosti. Ministar Ilić je još jednom demantovao da je gospođicu nazvao “kurvom“. “Ja sam ozbiljan čovek koji se već jednom zakleo, a evo zaklinjem se i sada u sve što mi je najsvetije u životu, da to nije tačno. Zapravo, evo o čemu je reč. Cilj je bio da me na ovaj način neko omalovaži i diskredituje u smislu da su svi iz unutrašnjosti, pa i ja kao ministar, prostačine... Ružno je što se Đilas bavi stvarima koje su na nivou 'Svadbe za 48 sati' ili 'Velikog brata'“, rekao je ministar.

 

Ministri na biciklima

Akcijom “Biciklom za zaštitu životne sredine”, koju je predvodio srpski ministar ekologije Saša Dragin, a u kojoj mu se pridružilo više od 40 kolega iz Evrope, Kanade, SAD i Zakavkazja, juče je u Beogradu otvorena trodnevna Šesta ministarska konferencija “Životna sredina za Evropu”. “Na ovom najvećem međunarodnom skupu u našoj zemlji, posle Samita nesvrstanih, okupili su se predstavnici iz 56 država, više stotina nevladinih domaćih i stranih ekoloških organizacija, ali i najznačajnijih finansijskih institucija, Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj”, pišu Novosti.

 

Konferencija je otvorena vožnjom bicikala ispred Centra “Sava“ u Beogradu. “Kolonu biciklista predvodio je ministar Saša Dragin, a pridružili su se i potpredsednik Vlade Božidar Đelić i ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević”, piše Danas.

 

Poslanik s cuclom

Današnji Press piše o još jednoj, prilično neverovatnoj, nadoknadi za poslanike Skupštine Srbije. “Administrativni odbor odobrio je juče zahtev poslanika G17 plus iz Pirota Aleksandra Lazarevića da mu se, pored plate i ostalih primanja, isplaćuje i mesečna nadoknada za odvojeni život”, piše ovaj list. Ne bi tu bilo ništa čudno, da se zapravo ne radi o nadoknadi za odvojeni život od mame i tate (pošto je neoženjen) u visini od 21.000 dinara mesečno, za poslanika koji ima 42 godine. U izjavi za Press, Lazarević kaže: “Molim vas, ja samo koristim pravo koje mi je, kao i svim poslanicima, dao Poslovnik o radu.“ Press podseća da je Lazarević naplaćivao i troškove za upotrebu automobila, iako nema ni dozvolu ni auto, kao i da je jedini od 250 poslanika koji prima nadoknadu za odvojeni život od porodice.

 

Prljavi kapital

Press se i danas bavi novcem pripadnika takozvanog “zemunskog klana”, koji je, prema saznanjima ovog lista, završio na domaćem tržištu i pretopio se u kupovinu srpskih preduzeća. “Ozbiljni ekonomisti procenjuju da je Šiptarov klan za desetak godina, koliko je operisao po Srbiji, zaradio ukupno oko 100 miliona evra, mada ima i onih koji tvrde da je mafijaški profit bio znatno veći. Tako, na primer, ekonomista Branko Dragaš procenjuje da su ‘Zemunci’ kroz privatizaciju u Srbiji legalizovali čak 300 miliona evra”, piše Press. Dragaš za ovaj list tvrdi da je “zemunski klan” tokom devedesetih godina bio “najprofitabilnija srpska kompanija”.

 

Sukobi se nastavljaju

Glas javnosti navodi da se ne nazire rasplet sukoba u Islamskoj zajednici Srbije. Naime, posle današnje inauguracije novoizabranog reisa-el-uleme Adema Zilkića u Beogradu, “mnogi očekuju zaoštravanje sukoba”. Šef Zilkićevog kabineta Jakub Leković zatražio je od MUP-a Srbije pojačane mere bezbednosti za reisa na putu od Beograda i na okupljanju u centru Novog Pazara, za koji je suprotstavljena strana bivšeg muftije Muamera Zukorlića najavila poseban “doček”. “Jedan od ideoloških vođa našeg projekta, koji je trebalo da nam se pridruži u drugom talasu i koji je ostao kod Zukorlića iz ne znam kojih razloga, izjavio je sinoć na lokalnoj televiziji doslovce da ‘svakom novom vođi treba sabljom odseći glavu”, rekao je Leković za Glas.

 

Drugi sukob koji se tiče incidenta sa neonacistima u Novom Sadu prošlog vikenda, a prerastao u međusobno optuživanje poslanika ko je fašista a ko nije, nastavio se istom merom. “Tako se dogodilo da se jedan od poslanika vratio četiri godine unazad, setivši se da se današnji borac protiv fašizma predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš tada javno hvalio kolegama da se zapio i veselio usred Minhena uz čuvenu pesmu ‘Lili Marlen’, koju su nemački vojnici prihvatili kao ‘himnu’”, piše još Glas. Kostreš kaže da je moguće da je bila svirana i ta pesma u kafani, ali da “to nije nacistička pesma”.

 

Denacionalizacija

Pod naslovom “Država vraća dedovinu”, Novosti pišu o predlogu zakona o denacionalizaciji, koji je, kako stoji u tekstu, stranački već usaglašen i spreman za javnu raspravu. “Raniji vlasnici, njihovi naslednici i pravni sledbenici, konačno, posle više od šest decenija, mogu da očekuju vraćanje oduzete imovine, ili bar obeštećenje u obveznicama”, piše ovaj list.

 

Lečenje dioptrije laserom

Vojnomedicinska akademija uvela je novu tehniku operacije oka najsavremenijim laserom, kojm se za svega desetak minuta, bezbolno i trajno otklanja dioptrija. “Za jedan dan operisano je šest pacijenata i već su popunjeni svi termini do sredine decembra”, pišu Novosti. Ovim laserom skida se dioptrija od minus 0,5 do minus 10, i od plus 0,5 do plus 5, rekao je za ovaj list pukovnik, profesor dr Miroslav Vukosavljević, načelnik klinike. Novosti podsećaju da ovakav laser imaju samo tri klinike u Evropi, kao i da je VMA prva državna bolnica u Srbiji koja ga je nabavila. “Dnevno možemo da operišemo 10 pacijenata i spremni smo da civilne osiguranike operišemo na uput”, rekao je general Miodrag Jevtić, načelnik VMA.

 

Baveći se istom temom, Blic donosi i cene ovih zahvata. Naime, operacije refraktivne hirurgije na VMA su besplatne za vojna lica, dok civili plaćaju 64.000 dinara za zahvat na jednom oku. U privatnim klinikama, ovakvi zahvati su skuplji za 30 odsto, dok u pojedinim ordinacijama koštaju i do 2.000 evra, piše Blic.

 

Srbija skuplja od Slovenije

Politika danas na naslovnoj strani donosi podatak da Slovenci imaju dva i po puta više prosečne plate i četvorostruko viši bruto domaći proizvod po stanovniku, ali životne namirnice plaćaju 22 odsto manje nego Srbi.

 

Tužba zbog leka

Vlasnik “Proton sistema”, uvoznik i distributer leka “Dolorekse”, doktor Predrag Moskovljević, saopštio je da će ovaj preparat protiv glavobolje biti povučen sa srpskog tržišta dok traje proces njegove preregistracije, jer prema aktuelnom zakonu, nema dozvolu za promet. Firma “Proton sistem”, piše Glas, najavila je tužbu protiv ovog lista i Kurira, a za klevetu i nadoknadu štete, jer su pisali o štetnosti ovog leka.

 

Još jedan štrajk glađu

Vuk Bojović, direktor beogradskog ZOO vrta, počeo je štrajk glađu zbog bahatosti gradske vlasti, piše današnja Pravda. “Neću odustati dok svima ne bude jasno da kabadahije hoće da izmeste vrt kao bi sedam hektara zemlje u centru grada prodali tajkunima, a novac stavili u svoje džepove”, ističe Bojović.

 

Crna hronika

Kurir prenosi tragičnu priču iz Kovina, gde je Zoltan Rodolić ubio svog oca Jožefa lovačkom puškom u porodičnoj kući, jer mu je otac bio u dugogodišnjoj ljubavnoj vezi sa ženom Radicom, sa kojom ima dvoje dece. Dan posle ubistva oca, Zoltan je obavestio policiju o svom zločinu i mirno se predao, piše Kurir.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...