NEMA POMIRENJA

Prelomni pregovarački dvoboj Beograda i Prištine za sudbinu Kosova i Metohije počeo je u petak u 41. ulici njujorškog Menhetna, u sedištu Evropske unije pri Ujedinjenim nacijama, izveštavaju Večerenje novosti. U novoj rundi direktnih pregovora potvrđene su stare čvrste i nepomirljive pozicije: srpski zvaničnici ponudili su albanskoj strani sve osim države, Albanci su poručili da ništa osim države ne žele.
Glavni rezultat direktnih pregovora je što će oni biti nastavljeni već 14. oktobra u Briselu i što su se sve strane obavezale da će se uzdržavati od bilo kakvih pretnji i nasilja, kao i da će kroz razgovore pokušati da dostignu sada nedostižan kompromis.

Tačno u 9.30 po lokalnom vremenu (15.30 po našem) na 21. spratu nebodera, za pravougaoni sto u beloj sali, seli su sa jedne strane zvaničnici Srbije: Boris Tadić, Vojislav Koštunica, Slobodan Samardžić, Vuk Jeremić, kosovski Srbi Marko Jakšić i Goran Bogdanović. Preko puta njih, oči u oči, poređali su prvaci kosovskih Albanaca: Agim Čeku, Fatmir Sejdiju, Hašim Tači, Veton Suroi, Kolj Beriša. Na čelu stola, kao sudije u ringu, sedeli su predstavnici posredničke trojke Aleksandar Bocan-Harčenko, Frenk Vizner i Volfgang Išinger.

Susret dve delegacije počeo je hladno, bez srdačnih i kurtoaznih pozdrava. Beogradski zvaničnici pričali su na zadatu temu - put ka kompromisu za budući status Kosova. Albanski lideri, kao da je status već određen, zakopani do guše u svoje rovove, ignorišući status, ponudili su plan o dobrosusedskim odnosima dve nezavisne države - Srbije i Kosova. Prvi se u pregovorima obratio predsednik Tadić, a posle njega i premijer Koštunica. Razložno, detaljno, fleksibilno, ali čvrsto, pružili su pregovaračku ruku Albancima za postizanje istorijskog kompromisa.
Suštinski, uspeh ove runde pregovora je što se, uprkos iznetom stavu Albanaca, prvi put zaista pričalo o statusu Kosova i Metohije. Posle gotovo dva sata pregovora, novinarima se ispred sedišta EU obratili predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica:

- Važno je što smo se svi složili da se o statusu Kosova mora razgovarati mirno, strpljivim pregovorima i da se apsolutno svi akteri moraju uzdržati od nasilja i pretnji - poručio je Tadić. - Predstavili smo predlog naše države o suštinskoj autonomiji Kosova u okviru Srbije. Gledamo u budućnost, želimo nova rešenja, ali ne dovodimo u pitanje teritorijalni integritet naše države. Takvo rešenje sudbinski bi definisalo i budućnost naše zemlje u Evropskoj uniji.
Premijer Koštunica izneo je da je srpska delegacija dominantno pokazala nadmoć svojih argumenata, a da su kosovskim Albancima pružili najpovoljniji status koji neka nacionalna manjina ima u svetu.

- Albanska delegacija izašla je sa svojim poznatim, starim, malo retorički izmenjenim stavovima. Ovo je samo početak direktnih razgovora koji moraju da se nastave i intenziviraju - rekao je Koštunica.
U nastavku sinoćnjeg furioznog diplomatskog programa, srpska i albanska strana sreli su se odvojeno ponovo sa posredničkom trojkom, a prištinski lideri razgovarali su i sa trećim čovekom Stejt dipartmenta Nikolasom Bernsom.
Prva runda direktne pregovaračke bitke zvaničnika Srbije i kosovskih Albanaca okončana je juče ipak sa nadom da do 10. decembra postoji šansa za nekakav kompromis.     

"Prvi Srbin koji je pobedio Hag", pišu Večernje novosti na naslovnoj strani. "Ne mogu da verujem! Ja ne mogu da verujem", ponavljao je iznova i iznova Miroslav Radić, kapetan bivše JNA, koga je Haški tribunal oslobodio svake krivice za zločin u Vukovaru.

Tribunal je za 14 godina, koliko postoji, optužio 161 osobu. Suđenja su završena protiv 108, a Radić je prvi, i zasada jedini, Srbin koji je proglašen nevinim!

- Nismo se iznenadili kada je doneta oslobađajuća presuda - prepričava za "Novosti" prve utiske advokat Mira Tapušković, koja je zajedno sa kolegom Borivojem Borovićem odbranila Radića. - Očekivali smo je. Gospodin Borović je u završnoj reči vrlo otvoreno to ponovio nekoliko puta, i nastavio da ponavlja u prepirkama sa sudijom: "Naš klijent je nevin!"

Ali, dok nije čuo reči sudije Kevina Parkera, ovaj Zemunac je, kao i ostali optuženi, prošao dug put. Prava optužnica protiv Radića podignuta je još 1995. godine. A onda je menjana tri puta. Na dušu su mu stavljali najteže zločine. On, Miroslav Radić, kapetan JNA, komandant pešadijske čete u sastavu Prvog bataljona Prve gardijske motorizovane brigade, "komandovao je srpskim snagama kao član udruženog zločinačkog poduhvata i lično odvajao hrvatske zarobljenike iz vukovarske bolnice za koje je znao da će biti ubijeni", pisalo je u optužnici.

A istina je, kako se videlo posle suđenja, bila sasvim drugačija. Pogotovo što su sudije bile jednoglasne u odluci - Tužilaštvo nije dokazalo ni da je postojao udruženi zločinački poduhvat, ni da je Radić uopšte odgovoran.
Sve to zajedno, baca potpuno drugačije svetlo na prirodu "domovinskog rata", i onog što se početkom devedesetih godina događalo u Hrvatskoj.

- Posle ove presude može da bude reperkusija i na ostale predmete - napominje Mira Tapušković. - Ako se sećate, i Slobodan Milošević je bio optuživan za zajednički zločinački poduhvat, a u optužnici je bilo obuhvaćeno i njegovo učešće u celoj priči oko Vukovara. Sada je, međutim, cela priča o "domovinskom ratu", kao i sama njegova fizionomija - promenjena. Značaj ove presude je, kaže Mira Tapušković, i u tome što su sudije zaključile da u Vukovaru nije bilo zločina protiv čovečnosti. To znači da ono što se događalo nije bilo upereno protiv civila niti hrvatskog naroda, već protiv hrvatskih paravojnih formacija. Samim tim, dodaje ona, nije bilo ni progona.

Branilac trećeoptuženog Veselina Šljivančanina, koji je osuđen na pet godina zatvora, advokat Novak Lukić, kaže da je njegov klijent duboko verovao da će biti oslobođen.

- Bilo nam je jako važno da razbijemo predrasude koje su o njemu postojale od početka postupka - kaže za "Novosti" Lukić. - On i dalje tvrdi da nije kriv. Zato je jako važno to što je presuđeno da vojna policija nije učestovala u onome što se kasnije dogodilo sa zarobljenicima.

Advokat Novak Lukić podseća na to a je njegov tim od početka postupka tvrdio ono što je sud presudio pre dva dana - da na Ovčari nisu stradali civili i da nije postojao udruženi zločinački poduhvat. Pošto je Veselin Šljivančanin proveo u pritvoru nešto više od četiri godine, stekao je uslov da traži privremeno puštanje na slobodu. Sudije o tome tek treba da odluče.

Na naslovnoj strani Politika donosi priču "Trostruko ubistvo na Labudovom brdu".
Trojica Beograđanina koji se u policiji dovode u vezu sa organizovanim kriminalom, ubijena su u noći između četvrtka i petka u kancelariji vlasnika privatne firme „S kompani” u Gočkoj ulici 59, u beogradskom naselju Labudovo brdo. Kako nezvanično saznajemo, policija intenzivno traži Branka Sekulovića, vlasnika preduzeća „S kompani”, jer prve indicije govore da je upravo on, hicima iz pištolja, ubio trojicu mladića. Ubijeni su Vladimir Samardžić zvani Globus, Dušan Pejović i Darko Živković zvani Žika Šumadinac, koji je, prema nezvaničnim informacijama, kum Vladana Kontića Konte, koji slovi za vođu „voždovačkog klana”.

Pouzdane informacije iz policije govore da motiv ovog ubistva leži u dugovanjima koje je Sekulović imao prema Samardžiću, Pejoviću i Živkoviću. Nezvanično, ova trojica su pre nekoliko dana, u knjigama primetili neke nejasnoće i poverovali da je Sekulović pokušao da ih prevari u jednom zajedničkom građevinskom projektu. Zbog toga su, navodno, smatrali da im on duguje veliki novac koji su hteli da mu naplate sa kamatom.

Sastanak između Sekulovića i ove trojice bio je zakazan za preksinoć u 20 časova, kada su Samardžić, Pejović i Živković došli u firmu „S kompani”. Pretpostavlja se da Sekulović nije želeo da prizna dug, pa je odlučio da ih likvidira. Samardžić i Pejović su ubijeni sa više hitaca, dok su sedeli u fotelji vlasnikove kancelarije, dok je Živković likvidiran pored prozora, kroz koji je hteo da skoči, u nameri da sebi spasi život.

Tokom uviđaja, kojim je rukovodio istražni sudija Vuk Tufegdžić, specijalizovane ekipe policije, među kojima su bili i forenzičari, strpljivo su pokušavali da razjasne što se zapravo desilo. Jedna od najvažnijih indicija za istražne organe jeste činjenica da je kancelarija u kojoj su pronađena trojica ubijenih mladića bila zaključana sa spoljne strane.

Policija i istražni sudija su zatim pokušali da pronađu Sekulovića, ali u tome do zaključenja ovog izdanja našeg lista nisu uspeli.

Istražni sudija Vuk Tufegdžić kratko je izjavio juče za „Politiku” da je na mestu zločina pronađeno dosta tragova i dokaza na osnovu kojih bi, prema njegovom očekivanju, istraga uskoro trebalo da da prve rezultate i razjasni sve nejasnoće u vezi sa ovom slučajem.

Preduzeće „S kompani”, čiji je vlasnik Branko Sekulović, bavi se proizvodnjom i ugradnjom aluminijumske stolarije, kao i ugradnjom takozvanih etalbond fasada, na bazi aluminijuma. Takođe, njegova firma se bavi i građevinarstvom. Sekulović je vlasnik i moto-kluba „Duka rejsing tim”, a član je i Upravnog odbora Moto-saveza Srbije.

Sekulović je inače registrovan u policiji kao čovek koji je u decembru 2005. godine, iz neobjašnjivih razloga pucao u motocikle izložene u prodavnici „Promoto centar” na Voždovcu u Beogradu. Sagovornici našeg lista kažu da se Sekulović posle pucnjave vratio u prodavnicu, izvinio radnicima, rekavši da ne zna zašto je pucao na motore. Posle toga je izvadio novac kojim je platio sve oštećene motocikle. Naši izvori kažu da je Sekulović time pokušao da zataška stvar, jer se u tom trenutku nalazio na uslovnoj slobodi zbog saobraćajne nesreće u kojoj je poginuo jedan čovek.

Ubijeni Samardžić, Pejović i Živković, evidentirani su u policiji kao članovi grupe koja se bavi organizovanom krađom automobila koje kasnije, za otkup vraćaju vlasnicima. Samardžić je zbog toga uhapšen 2002. godine. U akciji hapšenja Samardžića, tada je poginuo jedan član njegove grupe, koji je, pokušavajući da pobegne od policije, pao sa zgrade u Mirijevskom bulevaru. Živković je, prema nezvaničnim informacijama, blizak „voždovačkom klanu” i suvlasnik je poznatog beogradskog lanca sportskih kladionica.

Nema zainteresovanih kupaca za stare sovjetske tenkove u vlasništvu Vojske Srbije, objavljuje Danas pod naslovom "Većina za staro gvožđe". Male su šanse da bi Vojska Srbije mogla da profitira prodajom viška tenkova, jer za njih ne postoji interesovanje, saznaje Danas. Iz zaliha Vojske Srbije moguće je kupiti više stotina sovjetskih tenkova tipa T-55 i četrdesetak modernijih T-72. Pošto je cena T - 55, kao i njihova upotrebna vrednost, mala, većina njih biće isečena i prodata kao staro gvožđe. Tako bi se po tenku, zaradilo 2.500 do 3.000 dolara. Jedan broj T-55, kako je ranije najavljeno, biće remontovan i prepravljen u višenamensko, univerzalno inženjerijsko vozilo "munja".