NAPETO U SEVERNOATLANTSKOJ ALIJANSI

Samit NATO pakta u Bukureštu prošao je poprilično burno. Pojedini dogovori su, međutim, ipak postignuti. Nemiri se sa Tibeta sve više šire i na južne kineske provincije. Mugabe najavljuje drugi krug predsedničkih izbora u Zimbabveu, a Njujork tajms piše o milionima koje su Klintonovi zaradili u poslednjih osam godina.

Raketni štit, Ukrajina, Gruzija i Kosovo

Generalni sekretar NATO, Jap de Houp Shefer, izjavio je da je sa Putinom u Bukureštu održan "konstruktivan razgovor", prenose holandske novine Folkskrant, dok drugi mediji prenose malo drugačiju sliku. "Jeste da se nismo oko svega složili, ali ne možemo reći da je došlo do otvorene konfrontacije", rekao je Shefer. I holandski ministar spoljnih poslova, Maksim Ferhahen, izjavio je ovom prilikom da je sve proteklo u najboljem redu, ali, kako pojedine diplomate tvrde, palo je ipak puno teških reči, pre svega u vezi sa širenjem američkog raketnog štita i uključivanjem Ukrajine i Gruzije u Alijansu.

Na preskonferenciji Putin je izjavio: "Proširenje NATO pakta i kriza u vezi sa raketnim štitom sigurno nisu način da se uspostavi red i poverenje unutar Alijanse. Kažu da ništa od toga ne predstavlja pretnju po nas. Međunarodna sigurnost ne može, međutim, da se bazira na obećanjima."

Putin, koji će ulogu predsednika Rusije sledećeg meseca i zvanično prepustiti svom nasledniku Dmitriju Medvedevu, podsetio je ovom prilikom na to da je Moskva ispunila svoje "postkolonijalne obaveze" i povukla sve svoje baze iz istočne Evrope, Vijetnama i sa Kube. "SAD su učvrstile svoje baze u Bugarskoj i Rumuniji, a sad su prešli i na Češku i Poljsku. Zašto da zažmurimo pred tim. Ubrzo nakon priključivanja baltičkih zemalja NATO paktu uočeni su avioni u blizini naših granica, tako da i u budućnosti možemo svašta da očekujemo", prenosi Folkskrant Putinove reči.

Putin je dalje izjavio da antiraketnu odbranu mogu ostvariti zajedno SAD, Rusija i Evropa sa dva centra, jednim u Moskvi i jednim u Briselu. On je naglasio da je Rusija jedna od najjačih nuklearnih sila i da sama sebi osigurava bezbednost. "Bez Rusije ništa se ne može ostvariti, ni borba protiv terorizma, ni protiv drugih izazova 21. veka", naglasio je Putin.

Rusija i NATO su sklopili sporazum o kopnenom tranzitu nevojnog materijala za Avganistan, što predstavlja jedan od malobrojnih uspeha samita. Napetost je porasla kad je Putin stigao na sastanak Saveta NATO-Rusija. Zapadni diplomata koji je želeo da ostane anoniman okarakterisao je atmosferu kao "neprijatnu".

Lideri NATO su u četvrtak naložili stručnjacima da razrade opcije za raketne sisteme kao dopune američkom štitu, stacioniranom u Poljskoj i Češkoj. U saopštenju Alijanse, Rusija se poziva da razmotri mogućnost povezivanja svoje raketne odbrane s američkim štitom i sa sistemom koji Savez namerava da rasporedi.

"Ovo saopštenje povećava broj pitanja i zabrinutost ruske strane u vezi s tim u kom se pravcu razvija struktura NATO. To je savez koji je sam sebi dodelio globalnu ulogu bez ikakvih zakonskih ograničenja u pogledu primene sile", rekao je Sergej Rjapkov, direktor odeljenja Ministarstva inostranih poslova za saradnju s Evropom.

Generalni sekretar Alijanse, Jap de Hop Shefer, rekao je, između ostalog, da će snage Kfora nastaviti da obavljaju svoju misiju na Kosovu pod okriljem Rezolucije 1244. I Rusija i NATO su izrazili spremnost da nastave dijalog o međusobnim razlikama, među kojima je i stav o ulozi NATO na Kosovu.

Vladimir Putin je rekao da je potvrđeno da je Savet NATO-Rusija potreban radi jačanja bezbednosti u svetu, ali je i upozorio da NATO ne bi trebalo da gradi svoju bezbednost na račun bezbednosti drugih zemalja.

Nemiri u Kini

U etnički tibetanskoj oblasti na jugozapadu Kine su u noći između četvrtka i petka ponovo izbili nemiri, prenose iste novine u današnjem broju. Policija je otvorila vatru na meštane i budističke monahe u provinciji Sečuan, gde žive etnički Tibetanci. Kineska državna agencija Sinhua je u svom izdanju na engleskom jeziku objavila da je u jurišu demonstranata na vladinu zgradu teško ranjen jedan policajac i da je policija bila prinuđena da puca kako bi zaustavila nasilje. Istu informaciju objavio je kineski list Čajna dejli, dok drugi mediji na kineskom nisu pisali o tom incidentu.

Nemiri u ovom delu Kine, kao i u drugim delovima naseljenim većinskim tibetanskim stanovništvom, razvijaju se gotovo uporedo sa nemirima u glavnom gradu Tibeta, Lasi. Kako navode tibetanske izbegličke organizacije, a prenosi Folkskrant, u nemirima koji traju skoro mesec dana poginulo je više desetina ljudi. Peking je, međutim, objavio cifru od 19 nastradalih. Strani novinari i dalje imaju problema sa izveštavanjem iz Kine i sa Tibeta gde je sloboda izražavanja stravično ugrožena.

Antikineski protesti na Tibetu počeli su 10. marta, na 49. godišnjicu neuspele pobune protiv kineske vlasti, a četiri dana kasnije pretvorili su se u ogromne nerede. Na Peking se vrši ogroman pritisak sa Zapada, a otvorila se i mogućnost bojkota predstojećih Olimpijskih igara.

Očajnički potezi Roberta Mugabea

Robert Mugabe poslednjim trzajem pokušava da se održi na vlasti u Zimbabveu, prenosi današnji Independent. Juče je u glavnom gradu, Harareu, organizovan marš njegovih "vojnih veterana" u nameri da se narod "na miran način" zastraši, podsećajući ga na nemire koji su pratili prethodnu izbornu kampanju.

Nakon višednevnog sastančenja Mugabeovih zvaničnika unutar njihovih krugova, ali i sa liderima opozicione partije Morgana Tsvangiraija, ponovo se javila mogućnost drugog izbornog kruga koji bi verovatno bio održan tek za 90 dana. A kao dokaz tome na šta je "drug Bob" sve spreman služi činjenica da je njegova Zanu-PF partija najavila da će osporiti 16 poslaničkih mesta podeljenih na parlamentarnim izborima održanim pre nedelju dana, što će biti dovoljno da povrate većinu koju su po prvi put u 28 godina dugoj istoriji izgubili.

Jučerašnja akcija trajala je puna četiri sata. "Pali smo, ali ne i ispali", rekao je partijski sekretar Didimus Mutasa, "naravno da će Robert Mugabe na kraju pobediti. Ko drugi nego naš dragi stari Mugabe?"

Mutasa je dalje dodao da će drugi krug izbora biti održan u onom vremenskom roku koji izborna komisija bude odredila. To budi sumnju, prenosi Independent, da će se verovatno izbeći 19. april, tj. period od tri nedelje koliko bi trebalo da prođe između prvog i drugog kruga. Mugabe i njegovi ljudi sad čine sve kako bi dobili na vremenu.

"To vam je kao da lovite bika", rekao je jedan opozicioni zvaničnik, "čak i ako ste ga već prvim metkom pogodili, on nastavlja da trči ka vama, a ukoliko ste ga fatalno ranili, sakrije se u žbun i čeka da vas napadne pre nego umre."

Iako se opozicioni Pokret za demokratske promene nadao da će Mugabe, učitelj-gerilac, dostojanstveno napustiti mesto predsednika, do toga izgleda neće doći. Tsvangiraijeva partija ostaje, ipak, istog ubeđenja, prenosi Independent, da će ukoliko i dođe do drugog kruga uspeti konačno da pobede "starca", kako ga narod Zimbabvea naziva.

Klintonovi zaradili 109 miliona dolara tokom poslednjih 8 godina

Demokratska predsednička kandidatkinja, senatorka Hilari Klinton i njen suprug, bivši predsednik SAD, Bil Klinton, zaradili su 109 miliona dolara od njegovog odlaska iz Bele kuće 2000. godine, prenosi Njujork tajms u današnjem broju.

U izveštaju predsedničke kampanje koju vodi Klintonova, u periodu između poslednje godine na vlasti Bila Klintona i 2007. godine ovaj bračni par izdvojio je preko 33 miliona dolara samo za plaćanje poreza i dao više od 10 miliona dolara u dobrotvorne svrhe.

Demokratski suparnik senatorke Hilari Klinton na putu ka Beloj kući, Barak Obama, izazvao je Klintonovu da objavi svoje poreske izveštaje. Obama je prošle nedelje objavio svoje izveštaje o zaradi, sve u okviru zalaganja za transparentnost kampanje. Zvaničnici senatora iz Ilionisa optužili su ovom prilikom Klintonovu da od javnosti krije pojedine važne dokumente.

Izveštaji Klintonovih pokazuju da su njihovi prihodi sa 350.000 dolara 2000. godine drastično skočili na 16 miliona dolara 2001.godine. Najunosnije su im, međutim, bile 2004. i 2007. godina, kada su zarađivali 20 miliona godišnje.

Godine 2004. Bil Klinton je samo na svojim govorima zaradio 15 miliona dolara, a par je od 2000. do 2007. zaradio 40 miliona dolara na objavljenim knjigama - Bil Klintonova autobiografija "Moj život" donela je zaradu od 23 miliona dolara.

Senatorka Hilari Klinton je za svoju knjigu "Živeći istoriju" uspela da dobije 10 miliona dolara. "Nikad nisam mislila da ću to reći, ali otkad je moj muž otišao iz državne službe, on je zapravo, na naše iznenađenje, zarađivao dosta novca", rekla je Klintonova u utorak u Filadelfiji, a prenosi Njujork tajms.