NA REFERENDUMU 61 ODSTO GRAĐANA DO JUČE U PODNE

U Srbiji su juče ujutru ponovo bile niske temperature. Timovi za pripremu odbrane od poplava u slučaju naglog topljenja snega formirani su u Kraljevu. Gorska služba spasavanja upozorila je juče i da će promena temperature i nove padavine stvoriti uslove za pojavu lavina, ne samo u planinama. NASA je istraživala ledeni talas u Evropi, koji je pogodio i Srbiju. Radi se o klimatskoj šemi poznatoj kao „ruska zima“ a jedan od zapadnih meteorologa je naveo da u Beogradu decenijama nije bilo ovoliko hladno. Na referendum na severu Kosmeta do juče u podne u tri srpske opštine izašlo je 61 odsto građana. Obeležen je Dan državnosti, kako na Oplencu i u Marićevića jaruzi kod Orašca, tako i u Skupštini Srbije gde je Tadić uručio 17 odlikovanja zaslužnim građanima i institucijama. Đoković je rekao da nije mogao ni da zamisli da će ga njegova zemlja odlikovati ovako visokim priznanjem. Pretraživač Google je pustio svoj logo na ćirilici i tako čestitao praznik Srbiji. Zbog kartelskog dogovora iz 2008, pojedini proizvođači lekova i veleprodaje platiće kaznu i do tri miliona evra. Bojović je u stanu u Valensiji imao i hrvatska dokumenta. Reis Cerić iz Sarajeva zahvalio se Anđelini Džoli, rekavši da je njen film „najbolje što se desilo muslimanima Bošnjacima od Dejtona“.


Kosovska Mitrovica - drugi dan referenduma u tri opštine na severu Kosova

Povoljni uslovi za nove lavine

U Srbiji je juče bilo suvo i bez snega, ali su u šest sati bile zabeležene veoma niske temperature u većem delu zemlje. Najhladnije je bilo u Požegi sa minus 23, u Kraljevu i Sjenici minus 19, u Sremskoj Mitrovici minus 18 a u Kruševcu minus 17. U Beogradu i Negotinu bile su najviše temperature – minus sedam. Mnoga sela i zaseoci u okolini Kuršumlije još su odsečeni od sveta zbog snega koji je padao prethodnih dana. Spasioci i dalje tragaju za telom Momčila Nikolića koga je odnela lavina. U Kraljevu su formirani timovi za pripreme odbrane od poplava u slučaju naglog topljenja snega a u toku je i izrada operativnog plana. Juče je zabeležena potrošnja struje od 144,42 miliona kilovat sati a kako je saopštio EPS, očigledno je da povoljnije vremenske prilike i neradni dani utičnu na smanjenje potrošnje. Ledostoj još postoji na Dunavu uzvodno od Slankamena, dok je stanje na Ibru kod Kraljeva stabilno. Novosti u elektronskom izdanju prenose i da je Gorska služba spasavanja upozorila je juče da će promena temperature i nove padavine stvoriti uslove za pojavu lavina, koje ne moraju da nastanu samo u planinama, već i u usecima i šumama.

NASA istražuje ledeni talas

Oštru zimu u Evropi, koja je pogodila i Srbiju, ovih dana su istraživali i stručnjaci NASA, stoji na sajtu Blica. Reč je o klimatskoj šemi poznatoj kao „ruska zima“, u kojoj se jako polje anticiklona iz Sibira zadržava iznad severa Rusije i u ostatku Evrope izaziva mrazeve i sneg. Meteorolog sa sajta AccuWeather.com Džim Endrjuz naveo je da je ledeni talas u Beogadu najgori u poslednjih nekoliko decenija. „Gledao sam 20 godina unatrag i našao sam nekoliko značajnih hladnih perioda, ali nijedan nije bio oštar kao ovaj“, rekao je on. Endrjuz je naveo primer 13. januara 2003. kada je temperatura u Beogradu bila minus 24 a dva dana kasnije se vratila na minus osam. Od 29. januara do 13. februara ove godine, dnevna temperatura je bila za šest stepeni niža od prosečne u ovo doba godine.

Bez međunarodnih posmatrača

Na referendum u tri opštine na severu Kosmeta do juče u podne izašlo je 61 odsto birača a u Leposaviću, gde je održan samo juče, 25 odsto. Pojedinačno, kako stoji na sajtu Politike, u Kosovskoj Mitrovici se iznasnilo 64,3 odsto, u Zvečanu 52 i u Zubinom Potoku 62 odsto glasača. Referendum je održan bez prisustva međunarodnih posmatrača, pošto se nijedna međunarodna organizacija nije odazvala pozivu a OEBS i Unmik su ocenili da je referendum nevažeći i da neće imati nikakve pravne posledice.

Obeležen Dan državnosti

Svečanostima širom Srbije obeležen je Dan državnosti a predsednik Srbije je poručio da je to praznik svih građana i zahvalio se svima koji u teškim vremenima „ime naše zemlje stavljaju u centar svetskih događaja na najpozitivniji način“. Centralna manifestacija održana je u Narodnoj skupštini. Ranije u toku dana premijer Mirko Cvetković je na Oplencu u Topoli položio lovorov venac i uz državne i vojne počasti odao poštu voždu Karađorđu, vođi Prvog srpskog ustanka i prvom vladaru obnovljene Srbije. I u Marićevića jaruzi kod Orašca obeležena je 208. godišnjica Prvog srpskog ustanka. Sa mesta odakle je Karađorđe poveo ustanike, ministar kulture Predrag Marković je poručio da su „dostojanstvo i samopoštovanje ono što mi danas slavimo“, prenose Novosti na svom sajtu.

„Dva sretenja iz 1804. i 1835. godine zaokružuju pojam srpske revolucije obuhvatajući oslobođenje i osvajanje ljudskih prava i sloboda“, rekao je Tadić i podsetio da je Sretenjski ustav bio toliko liberalan da su velike sile sprečile njegovo stupanje na snagu, objavljuje Politika.

Predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović otvorila je izložbu u Skupštini na kojoj je predstavljeno nekoliko ustava od 1835. do 1903. godine, prenosi sajt Blica. „Naša bogata državnost i pravna istorija i tradicija sadržani su u ovim ustavima i govore da smo u vremenu u kojem su doneti zapravo slali liberalne i demokratske poruke“, rekla je ona.

Istoričar Dejan Ristić, v.d. upravnika Narodne biblioteke Srbije i član Organizacionog odbora Vlade za obeležavanje Dana državnosti rekao je za Politikino elektronsko izdanje da nema sumnje da je Srbija počela da stiče, odnosno da obnavlja državnost, upravo Prvim srpskim ustankom. „Zato ima istorijske logike, što je nauka i opravdala, da 15. februar bude nacionalni praznik“, kaže on a objavljuje Politika u odvojenom tekstu u kojem može da se pročita šta se tačno dogodilo 1804. a šta 1835. i zašto se ovaj dan slavi kao Dan državnosti.

Odlikovanja za 17 zaslužnih

Na centralnoj manifestaciji proslave Dana državnosti predsednik Srbije Boris Tadić uručio je istaknutim pojedincima i ustanovama odlikovanja za naročite zasluge u oblasti sporta, kulture, bezbednosti, medicine, nauke. Tadić je poručio i da je ovo dan kada možemo da se podsetimo naših slobodarskih tradicija i „upremo pogled u naš zajednički region Balkana, region mira“. Kako je objavljeno na sajtu Novosti, odlikovanja je dobilo 17 zaslužnih pojedinaca i institucija, među kojima su teniser Novak Đoković, pozorišni reditelj Dejan Mijač, teatrolog Jovan Ćirilov, Akcioni tim za lociranje i hapšenje haških begunaca, Srpsko lekarsko društvo, Istraživačka stanica Petnica, doktor Miodrag Stojković, kao i pojedini pripadnici Žandarmerije, Sektora za vanredne situacije MUP-a i Vojske.

Đoković je poručio da će nastaviti da na međurodnoj sceni Srbiju predstavlja na najbolji mogući način, prenosi elektronsko izdanje Politike. On je rekao da je ponosan što je visoko državno odličje primio u zdanju ispred kojeg je sa sugrađanima proslavio trenutak kada je postao prvi teniser sveta. „Ja jesam sanjao da podignem pehar na Vimbldonu, ali nisam mogao ni da pomislim da će me moja zemlja odlikovati ovako velikim priznanjem“, dodao je Novak.

I Google čestitao

Čestitkama Dana državnosti pridružio se i najveći svetski Inernet pretraživač Google, koji je na naslovnu stranu na ćirilici postavio motiv iz takozvanog Sretenjskog ustava iz 1835, objavljeno je na sajtu Politike. Klikom na čestitku na Guglu otvara se strana sa vestima i podacima o prazniku, napisanim na ćirilici i latinici.

Kartelski dogovor fabrika lekova

Zbog nedozvoljenog kartelskog sporazuma, Komisija za zaštitu konkurencije novčano će kazniti sedam najvećih proizvođača lekova i šest veleprodaja, objavljuje sajt Blica. Kazne i do tri miliona evra moraće da plate Hemofarm, Galenika, Zdravlje Aktavis, Farma Sviv, Srbolek, Slaviamed i Habitfarm. Pojedinačni cehovi Velefarma, Farmanova veleprodaje, Jugohemija farmacije, kao i Farmalogista, Unihemoma i Vetfarma iznosiće i više od milion evra. Pomenuti kartelski dogovor potiče iz decembra 2008. kojim su se proizvođači mešali u cenovnu politiku veletrgovaca „a sve je imalo za cilj eliminaciju manjih veledrogerija kojih je u Srbiji oko 260“.

Kod Bojovića i hrvatski pasoš

Osim pola miliona evra u kešu i oružja, španska policija je u stanu Luke Bojovića u Valensiji pronašla i „pravu malu zalihu“ hrvatskih dokumenata, tri pasoša i dve lične karte, piše zagrebački Jutarnji list. Novosti u elektronskom izdanju prenose da je Bojović verovatno koristio jedan od tih pasoša koji je izdat 31. decembra 2008. na ime Marijana Barišića, pošto osoba na slici liči na njega. Barišić se u Hrvatskoj od maja te godine vodi kao nestalo lice. On je rođen u selu Rakovac-Motike kod Banjaluke a poslednji put je viđen na komemoraciji u Blajburgu u maju 2008.

Cerić se zahvalio Anđelini

Reis ul ulema Islamske zajednice u BiH Mustafa Cerić ocenio je da je film Anđeline Džoli „U zemlji krvi i meda“ najbolje što se muslimanima Bošnjacima dogodilo od Dejtona. Najteža scena mu je, kako kaže, bila kada „srpski vojnici bacaju dete s balkona“. „Želim da pohvalim Anđelinu Džoli i da joj čestitam. Voleo bih da se drugi reditelji širom sveta ugledaju na nju“, rekao je Cerić, dodavši da su suze Džolijeve u Zetri, gde je bio prikazan film, potresao sve prisutne. Kako se navodi na sajtu Novosti, Cerić je rekao da ima potrebu da glumici kaže jedno veliko hvala „što je imala hrabrosti i znanja da nas sve, nekog pozitivno a nekog negativno, šokira“. On je pozvao Banjalučane i Beograđane da pogledaju film jer je, kako je rekao, „dobra terapija“.

Lekcija Milana Arsenalu

Fudbaleri Milana napravili su ogroman korak ka četvrtfinalu Lige šampiona savladavši u prvom meču osmine finala londonski Arsenal sa 4:0. „Veliki derbi ove faze takmičenja brzo se pretvorio u lekciju koju je Milan servirao Arsenalu“, piše na sajtu Blica. Takođe, Zenit je posle drame na ledu pobedio sa 3:2 Benfiku u njihovom prvom međusobnom meču u okviru osmine finala evropskog klupskog takmičenja.