MUŠARAF IZ UNIFORME U CIVILNO ODELO

General Pervez Mušaraf predao je juče vrhovnu komandu nad pakistanskom vojskom i danas će položiti zakletvu kao civilni predsednik. To je jedna od najvažnijih vesti na naslovnim stranama strane štampe.

 

 

New York Times piše da će od danas Mušaraf imati mnogo manju političku moć, dok će Vašington sada u borbi protiv Al Kaide i Talibana imati uz sebe Pakistan sa mnogo složenijom unutrašnjom situacijom. Mušaraf je na svečanoj ceremoniji komandu nad vojskom predao generalu Ašrafu Pervezu Kajaniju, bivšem šefu pakistanske obaveštajne službe. Inače, Mušaraf je osam godina bio na vlasti kao vojni lider, a u armiji je proveo 46 godina.

 

Kako izveštava Washington Post, predsednik Mušaraf će danas, posle polaganja zakletve, predstaviti plan za ukidanje vanrednog stanja. Milioni Pakistanaca su sa oduševljenjem dočekali vest da je Mušaraf, koji je proteklih meseci održavao vlast smenjivanjem sudija Vrhovnog suda i suspendovanjem ustava, ipak ispunio svoje obećanje da će napustiti položaj vrhovnog komandanta. Reagovao je i predsednik Buš koji je rekao da Mušaraf, sada kao civilni predsednik, mora da ukine vanredno stanje i "vrati Pakistan na put demokratije". Visoki pakistanski zvaničnici su izjavili da će vanredno stanje svakako biti ukinuto pre 8. januara naredne godine, za kada su zakazani parlamentarni izbori. Washington Post u svom tekstu podseća da su se oba najveća Mušarafova rivala, bivši premijeri Navaz Šarif i Benazir Buto, vratili nedavno iz egzila i da nameravaju da se uključe u izbornu trku.

 

Guardian ističe da je Mušaraf zamenio uniformu za nadu da će na vlasti ostati narednih pet godina. Tokom ceremonije predaje komande nad armijom, Mušaraf je bio kamenog lica i to je za njega bio emocionalno izuzetno težak trenutak jer je svoju uniformu kaki boje jednom nazvao "svojom drugom kožom". "Armija je moj život. Ja volim vojsku. Možda je napuštam fizički i u mislima, ali će ona uvek ostati u mom srcu."

 

Iako će vojska pod komandom generala Kajanija, piše International Herald Tribune, nastaviti da podržava Mušarafa kao predsednika, malo je verovatno da će se mešati u slučaju da Mušaraf nastavi da sprovodi samovolju.

 

Žestoka borba za nominacije

U SAD je u toku kampanja za izbor predsedničkih kandidata dve vodeće partije - Republikanske i Demokratske. Juče je održan još jedan JAVNI duel rivala za republikanskog kandidata, a posebno je bio primetan "sukob" Mita Romnija i Rudolfa Đulijanija.

 

NYT piše da su juče Romni i Đulijani žestoko ukrstili koplja u debati koju su organizovali CNN i YouTube, preko koga su i postavljana pitanja. Na dnevnom redu je pre svega bio problem imigranata u SAD, pa je Romni optužio Đulijanija da je, dok je bio gradonačelnik, od Njujorka napravio "utočište" za ilegalne imigrante. Đulijani mu nije ostao dužan i rekao da je Romni u svojoj kući zapošljavao ilegalne imigrante. "Rekao bih da je (Romni) imao ne samo grad-utočište, već palatu-utočište."

 

 

Razmena verbalnih "udaraca" između ove dvojice kandidata, piše Washington post, bio je samo početak onoga što je kasnije ličilo na veliku porodičnu svađu koju su dodatno raspirivala postavljena pitanja o najvažnijim temama u republikanskoj kampanji: imigracionoj politici, abortusu, kontroli naoružavanja stanovništva, istopolnim brakovima i rasnoj politici.

 

O ovoj debati izveštava i Wall Street Journal, koji ističe da je preko lokacije YouTube stiglo preko 5000 pitanja, kao i da je novi vid predizbornih sučeljavanja, prvi put primenjen u julu kada su na "meti" bile demokrate, uzrok što su se čuli smišljeniji odgovori kandidata nego u nekim prethodnim debatama. Rezultat jučerašnjeg okupljanja republikanskih kandidata je i izostanak napada na Hilari Rodam Klinton koja je bila u centru pažnje ranije održanih zajedničkih pojavljivanja republikanaca.

 

Rusija u mirovnom procesu

Nakon konferencije u Anapolisu, već se govori o drugoj konferenciji o miru na Bliskom istoku. Prema zvaničnicima SAD, Rusije, Evropske unije i arapskih zemalja, Rusija i SAD planiraju održavanje tog skupa za početak naredne godine, piše Washington Post. Sveobuhvatni mirovni napori uključili bi i direktne razgovore Izraela i Sirije. Sirijski delegat na supu u Anapolisu juče je izjavio da Damask želi okupljanje u Moskvi da bi bili započeti razgovori o Golanskoj visoravni, koju je Izrael okupirao u ratu iz 1967. godine.

 

NYT piše da Bušova administracija, dan pošto su se izraelski i palestinski lideri obavezali da će postići mirovni dogovor, već daje praktičan i simboličan podsticaj mirovnom procesu. Državni sekretar Kondoliza Rajs postavila je penzionisanog generala Džejmsa Džonsa da nadgleda pitanje bezbednosti i zaštite, uzroka glavnog političkog neslaganja Izraelaca i Palestinaca. A u Beloj kući predsednik Buš se treći put, dan za danom, odvojeno sastao sa Ehudom Olmertom, izraelskim premijerom, i Mahmudom Abasom, predsednikom palestinske uprave.

 

Korupcija i u Britaniji

 

 

Independent piše da britanski premijer Gordon Braun nije juče uspeo da se distancira od skandala u vezi tajnih donacija, koje će vrlo brzo biti predmet policijske istrage. Afera se primakla Dauning stritu kada je otkriveno da je Džon Mendelson, koga je Braun imenovao za osobu odgovornu za prikupljanje sredstava za Laburističku stranku, sedmicama ranije znao da je biznismen Dejvid Abrahams preko posrednika dao ogromne donacije Laburistima. U stranci su tvrdili da je za taj posao znao jedino Piter Vat, koji je u ponedeljak dao ostavku na mesto generalnog sekretara stranke.

 

Premijer Braun juče nije uspeo da ubedljivo odgovori na optužbe torijevaca i liberalnih demokrata u donjem domu britanskog parlamenta. Poslanici veruju da je pokretanje nove policijske istrage o finansiranju laburista samo pitanje trenutka. Ukoliko do toga zaista dođe, Braun će biti drugi aktuleni premijer u istoriji Velike Britanije koji će biti ispitivan u sklopu kriminalne istrage.

 

Umešanost Mendelsona podrilo je napore Braunovih saveznika da skandal prebace u eru Tonija Blera. Iako tajne donacije u iznosu od 600.000 funti potiču iz 2003. godine, 312.000 funti su laburisti dobili od trenutka stupanja Brauna na čelo stranke.

 

Kriva što je silovana

Mlada žena je u Saudijskoj Arabiji osuđena na bičevanje pošto je surovo silovana. Zapadni svet je burno reagovao na tu odluku, što je za uzvrat izazvalo bes kod saudijskih zvaničnika. Independent po prvi put prenosi priču žrtve.

 

U Saudijskoj Arabiji ona je poznata kao "Katif devojka", tinejdžerka koja je preživela grupno silovanje, a kasnije ponižavana prvo u policiji a zatim i na sudu. Njen slučaj je bio udarna vest mnogih svetskih medija, a za kraljevsku porodicu je postao velika sramota. Za ministra pravde ona je preljubnica čiji se slučaj koristi za kritikovanje Kraljevine.

 

Ona danas živi u kućnom pritvoru. Zabranjeno joj je da govori, telefon joj se prisluškuje, može biti odvedena u zatvor u bilo kom trenutku, a kretanje članova njene porodice nadzire verska policija. Sav njen (navodni) zločin je u tome što nije pristala da ćuti i što je odlučila da pred lice pravde izvede sedmoricu muškaraca koji su je silovali.

 

Independent je došao do njenog svedočenja. Zajedno sa svojom prijateljicom na prevaru je dovedena na skrovito mesto gde su obe bile silovane više puta. "Izvukli su me iz automobiula. Jako su me gurali. Vikala sam 'Kuda me vodite? Ja sam kao vaša sestra.' Odneli su me u mračnu prostoriju. Zatim su došla dvojica. Prvi, koji je imao nož, me je silovao..." Silovala su je još četiri muškarca. Poslednji ju je i fotografisao. "Peti me je fotografisao u tom ponižavajućem stanju. Pokušala sam da prekrijem lice, ali mi oni to nisu dozvolili..."