MNOGO OPASNIH MOSTOVA

Nedelja mode u Istanbulu, kolekcija dizajnera Deniz Mercan

Misija Međunarodnog monetarnog fonda od ponedeljka u Beogradu ponovo češlja stend-baj aranžman sa Srbijom. U kategoriji loših ili opasnih čak 754 mosta na magistralnim i regionalnim saobraćajnicama Srbije, tek svaki deseti je u dobrom stanju. Ukoliko Srbija ne želi u EU bez Kosova, onda će morati da čeka da i Kosovo postane deo EU.
Novi pregovori sa MMF

Misija Međunarodnog monetarnog fonda od ponedeljka u Beogradu ponovo češlja stend-baj aranžman sa Srbijom. Rashodi za penzionere isuviše visoki za srpsku ekonomiju, piše u Novostima pod naslovom "Malo nade za penzije". Predstavnici srpske strane ne žele da komentarišu početak pregovora sa Misijom MMF. Nezvanično, kažu da je makroekonomska slika potpuno stabilna, da su prihodi, kao i deficit, u granicama projektovanog.
Država se, prema aranžmanu sa Fondom, obavezala da u čitavoj 2010. godini zadrži zamrznute plate svih budžetskih korisnika i penzije. S obzirom na to da se manjak prihoda nad rashodima u ovoj godini, od preko 100 milijardi dinara, finansira isključivo od kredita međunarodnim finansijskih institucija, ali i onih uzetih od poslovnih banaka, teško da postoji argument koji će Misiju MMF privoleti na rešenje kojim bi se povećale plate u javnom sektoru, ili penzije.

Opasni mostovi

U Srbiji ima ukupno 10.000 ćuprija, ali je tek svaka deseta u dobrom stanju, tvrde nadležni. So nagriza stubove, nema novca ni za pranje, a kamoli za opravku. U kategoriji loših ili opasnih čak 754 mosta na magistralnim i regionalnim saobraćajnicama, objavljuju Novosti. Ocenu loših i opasnih dobilo je 37 mostova na autoputevima, 287 na magistralnoj i 430 na regionalnoj mreži. Naravno, u toj kategoriji su „Gazela“ i „Beška“.

Kosovo na svom koloseku ka Evropi

Evropska komisija je i spremna i voljna da što pre krene u proceduru povodom zahteva Srbije za punopravno članstvo. Jedino čeka „zeleno svetlo” Saveta ministara za taj korak, kaže Vensan Dežer, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji. Dežer, koji je pre četiri meseca došao u Beograd, posle četiri godine provedenih na mestu šefa Delegacije EK u Zagrebu, navodi da bi u junu trebalo da počne ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ako Serž Bramerc, glavni tužilac Haškog tribunala, tada izađe s pozitivnim izveštajem o saradnji s Haškim tribunalom. Ne isključuje ni mogućnost da ratifikacija počne i pre juna, pod uslovom da se, u međuvremenu, dogodi „nešto pozitivno” u vezi s potragom za haškim optuženicima.On procenjuje da je do statusa kandidata potrebno „godinu dana, a možda i manje” od trenutka kada ministarski savet odluči da pokrene postupak za kandidatski status, piše uPolitici pod naslovom "Kosovo ne bi trebalo da bude problem". Ono nije bilo problem ni u procesu pregovaranja o SSP-u, a ni u sprovođenju Prelaznog sporazuma.

"Kosovo se kroz proces evropskih integracija kreće svojim kolosekom, dok je Srbija na svom koloseku i Srbija je dosta odmakla u tome. Dok se rešenje ne pronađe, postoji čitav niz svakodnevnih pitanja koja utiču na život ljudi i koja moraju biti rešena", kaže Dežer.

Izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju Jelko Kacin izjavio je da priznanje nezavisnosti Kosova nije uslov da Srbija postane članica Evropske Unije, ali je poručio da će, ukoliko Srbija ne želi u EU bez Kosova, onda morati da čeka da i Kosovo postane deo EU, piše u Blicu. To znači, prema Kacinovim rečima, da će Srbija biti poslednja država regiona koja će postati deo EU, jer je Kosovo u ovom trenutku daleko čak i od vizne liberalizacije, a kamoli od članstva u EU.

Uputstvo za putovanje u Evropu

Džeparenje u EU - građani koji iz Srbije putuju na Zapad moraju dobro da pripaze svoje novčanike. Po Briselu kradu sa stolica irskih pabova, u Parizu spopadaju u metrou, piše uNovostima. Brisel je lep i, u principu, bezbedan grad, a “plavih” je dosta na ulicama. U njemu se, ipak, tope neke naše predstave o Srbiji kao zemlji opasnoj za život. Nigde po Beogradu nema natpisa, na engleskom, “čuvajte se džeparoša”, kao na irskom pabu iza sedišta Evropske komisije. Pabovi su, uopšte, rizična mesta: desetak sekundi nepažnje u lokalu “O’Rajliz”, preko puta zgrade Berze, dovoljno je da putnik ostane bez prebijenog evra. Osim na kafanskom nameštaju, rizik za džepove postoji i u hodnicima železničkih stanica, kao i u metrou. Tu Brisel nije izuzetak. Jedan od gradova s najvećim podzemljem, u bukvalnom smislu, sigurno je Pariz. Kradljivci operišu, kao i svugde u svetu, najviše kada su gužve. Glavna opasnost nastupa prilikom ulaska i izlaska iz voza. Kada se na vratima mimoilazite s neodlučnim putnikom koji nikako da prođe, za svaki slučaj proverite i džepove. Turisti su posebno na meti.


Sukob grčke policije i anarhista u centru Atine tokom demonstracija levičara

Širenje NATO – pretnja Rusiji

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev odobrio je novu vojnu doktrinu kojom se širenje NATO-a smatra nacionalnom pretnjom i potvrđuje da Rusija ima pravo da upotrebi nuklearno oružje ukoliko je njen opstanak ugrožen, piše u Politici.

Ova doktrina podrazumeva da širenje NATO-a na zemlje Istočne Evrope i američki plan da u Evropi postavi antiraketne sisteme ugrožavaju nacionalnu bezbednost Rusije, iako, s druge strane, sadrži tvrdnju da je mogućnost nuklearnog konflikta sve manja, preneo je Rojters.

U doktrini je navedeno da jednu od „najvećih spoljašnjih ratnih pretnji” predstavlja širenje NATO istočno od granica Rusije, dok se širenje oružja za masovno uništenje i države koje poseduju nuklearno oružje navode kao posebna opasnost.„Izgradnja i razmeštanje strateških antiraketnih sistema koji podrivaju globalnu stabilnost”, takođe je navedena kao pretnja. Vlasti u Moskvi saopštile su juče da su zabrinute zbog plana Vašingtona da na teritoriji Rumunije razmesti raketne presretačke sisteme i da očekuju objašnjenje takve odluke.

Fijat zatvara fabriku na Siciliji?

Fijat ne namerava da zadrži ni jedan tip proizvodnje u fabrici Termini Imereze: jasna je poruka predstavnika torinske automobilske kuće na sastanku održanom u petak u Rimu, javlja Politika.

Još jedan nekonkretizovan sastanak i još jedan šamar najužnijem automobilskom postrojenju u Italiji neminovno je zaoštrio odnose između Fijata i vlade ali i prouzrokovao jednočasovni štrajk radnika fabrike na Siciliji. Postrojenje Termini Imereze danas predstavlja simbol borbe za očuvanje radnih mesta na Apeninskom poluostrvu za koje je ekplicitan apel uputio i Papa Benedikt XVI u svojoj nedeljnoj misi. Mediji u Italiji komentarišu da je novac koji je trebalo da se uloži u postrojenje na Siciliji investiran na Balkanu, u Srbiji, uglavnom, kako se navodi, zbog birokratskih komplikacija koje su otežale pregovore u Italiji 2008.; dok je u Brazilu u poslednje tri godine zaposleno osam hiljada radnika, u Italiji je neizvesna sudbina 1658 porodica.

Svetla budućnost nuklearki?

Nuklearni preporod najupečatljivije je obeležje novog energetskog poretka.



Da li je uranijum panaceja (sveisceljujući lek) 21. veka, u čijoj se najmanjoj čestici (pre dva i po hiljadugodišta Demokrit iz Abdere obznanio je da je nevidljivi atomos nedeljiv) krije deset miliona puta više energije nego u sabratu iz uglja? Između kupanja u znoju (sveopšteg otopljenja) i dreždanja u mraku (pomanjkanja struje), najrazvijenije i najmnogoljudnije zemlje naveliko zidaju nove nuklearne elektrane. Od najstarije u Obninsku (Rusija), iz koje su atomski kilovati potekli 27. juna 1954. godine, do danas je u svetu sagrađeno 436 mirnodopskih reaktora, postrojenja u kojima se bombardovanjem jezgara obogaćenog uranijuma 235 (preradom se iznos prirodnog hemijskog elementa poveća sa 0,7 na 4-5 odsto) proizvodi električna struja.

Statistički iskazano: zadovoljava se 15 odsto (ili 372.000 megavata) sadašnjih svetskih potreba.

Poslužimo li se najvišim procenama Svetskog nuklearnog udruženja, Kina bi na izmaku 21. stoleća trebalo da ima 2.800 reaktora iz kojih ističu kilovati, Indija 2.750, SAD 1.200, Brazil 330 i Rusija 200. A ceo svet, čak, 9.137! (Pojedinačna elektrana ima, najčešće, dva, četiri ili šest blokova-reaktora.) Zašto su nuklearke ponovo na ceni, pita Politika pod naslovom "Atomski preporod".

Ko je napadač iz Knez Mihailove?

Lider Nove Srbije Velimir Ilić se oporavlja od posledica napada koji se u petak odigrao u Knez-Mihailovoj ulici, dok je davao izjavu za novinare povodom prikupljanja potpisa za vanredne parlamentarne izbore. Kako je policija saopštila, napadač na lidera Nove Srbije Dejan Stojadinović (25) zadržan je u pritvoru i protiv njega će biti podneta krivična prijava zbog nasilničkog ponašanja.

"Ne mislim da je bilo bilo čega spontanog u napadu na lidera Nove Srbije. Ilić ne poznaje tog napadača koji, kako smo videli, na ruci ima istetoviran lik pokojnog premijera Srbije Zorana Đinđića. Posle hapšenja, dok ga je policija ubacivala u automobil, napadač je Velji čak dobacio: „Ti si kriv za smrt Đinđića”. Ako se zna da je napadač na svom profilu na Fejsbuku najavio ispad, postavlja se pitanje zašto napad nije sprečen", rekla Filipovska.

Zaista, Fejsbuk profil Dejana Stojadinovića vrvi od pretnji državnim funkcionerima, među kojima i predsedniku Srbije Borisu Tadiću. „Neko će da padne mrtav, mene 20 godina maltretira policija, tužilaštvo, vojska… zato će neko da pogine, čuće se ko”, najavio je u petak Stojadinović na svom profilu. Stojadinović poručuje i da predsednika Tadića treba „ubiti po viđenju” ne štedeći municiju, objavljuje Politika.

Dejan Stojadinović živi u Smederevskoj Palanci i za njim je policija tragala zbog drskog i nasilničkog ponašanja. Kako Blic nezvanično saznaje, na saslušanju u policiji Stojadinović je izjavio da je šetao Knez Mihailovom ulicom i da se slučajno zatekao na stranačkom skupu Nove Srbije, kao i da „ni sam ne zna zašto je napao Ilića“, piše u Blicu.

Niti je Azanji trebalo to „slave" što je snašlo, niti zna šta bi s njom, ali otkad je Dejan Stojadinović (35) pre dva dana nokautirao Velimira Ilića usred Knez Mihailove ulice, ovo smederevsko selo postalo je centar ovdašnje medijske pažnje, objavljuje Pres. Brat Dragan: "Gde ste bili dosad da čujete našu muku. Naravno da ga osuđujem". Komšije: "On je vredan mladić, iz dobre porodice, ljubazan, do sada ni mrava nije zgazio."

Jeftino a prazno

Poslednja istraživanja pokazuju da Beograd ima najpovoljnije cene zakupa u regionu. Izuzimajući Budimpeštu u kojoj je u poslednje dve godine ponuda znatno nadmašila tražnju, što je dovelo do velikog pada cena, zakup poslovnog prostora u Beogradu jeftiniji je od gotovo svih većih gradova jugoistočne Evrope, pa čak i od Sofije i Tirane, objavljujeBlic. Cene zakupa poslovnog prostora u svim većim gradovima u Srbiji pale su na najniži nivo od 2000. godine. Po istraživanju konsultantske kuće “Kolijers”, prosečna mesečna zakupnina za prostor A-klase u Beogradu trenutno iznosi 13,9 evra po kvadratnom metru. U strogom centru i u takozvanim „pametnim zgradama“ kirije su prepolovljene. U “Aiport sitiju” mesečni zakup kvadrata pao je sa 50 na 25 evra, a kvadrat kancelarija u Knez Mihailovoj, još uvek najtraženijoj lokaciji, može se zakupiti za 15 do 17 evra.

Kome je dobro u Srbiji?

U čuvenom restoranu „Izvor“ u Kosjeriću meštani piju jutarnju kafu i rakiju dok lokalni radio izveštava: „Najbogatija smo opština u Srbiji, sa prosečnom neto platom od 57.047 dinara“. Izveštaj se nastavlja u biblijskom tonu, poput sage o Davidu i Golijatu, a Kosjerićanima nije teško da se poistovete sa ovim prvim, nejakim ali pravednim: „Bolji smo od Novog Beograda, Novog Sada, Užica, zlatni Zlatibor nam „duva u leđa“ sa tankih 26.045 dinara.“
Nešto sa ovom veselom statistikom ne valja, zaključuju vlasnici praznih džepova: pa retko ko ovde ima stalno uhlebljenje, otkud nama tolike pare, objavljuju Novosti na početku reportaže "Narodu dobro samo na papiru" iz Kosjerića i Crne Trave, opština sa nakjvećim i najmanjim prosekom plata u Srbiji.

Za koga ima a za koga nema posla

IT stručnjaci, programeri, veb-dizajneri, finansijski analitičari i farmaceuti će ove godine u Srbiji biti ubedljivo najtraženiji. Posla će biti i za negovateljice, operatere na mašinama i inženjere građevine sa licencom za projektovanje, saznajeBlic u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Zanimljiva je procena da će kod nas biti u problemu profesije koje su u razvijenim zemljama popularne, a to su inženjeri i tehničari mašinstva, tekstilstva i poljoprivrede, kao i medicinski tehničari. Do prezasićenja je došlo i u bankarskom sektoru.

"Srbija ima deficit izvršnih menadžera sa praktičnim iskustvom i kadrova u oblasti informacionih tehnologija. Traže se i komercijalisti, ekonomski tehničari i administrativni radnici sa najmanje dve godine radnog iskustva, a poželjno je i više. Mladi koji nemaju radnog iskustva teško će naći posao u krizi", rekao je Dragoljub Rajić, šef ekonomskog sektora Unije poslodavaca Srbije.

Prikovani za televizor

Evropski smo šampioni u gledanju televizije - dnevno provodimo više od pet sati pogleda prikovanih za TV ekrane. Lakše nam je kad je i drugima teško, piše u Novostima. Srpska publika, očigledno, najviše voli rijaliti i domaće serije. Stručnu „dijagnozu“ fenomena rijalitija ima prof. dr Divna Dragićević-Šešić. Ona smatra da gledamo sadržaje sa kojima se identifikujemo. A još je bolje ako se osećamo superiornima.

Država i nauka

Nikola Hajdin, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, govori zaNovosti o pomoći države, mešanju političara, odlivu mozgova i statusu Akademije: "U svetu mladi mogu da rade ono što ih interesuje. Srbija ima samo sedam odsto visokoobrazovanih. Naši ljudi ne vole one koji se vraćaju iz inostranstva."

Ulaganja države u nauku su nedovoljna, pa se ne mogu ni očekivati veliki naučni rezultati. Cela naša naučna zajednica ima ljudi koliko jedan veliki institut u svetu, a opet je mnogo problema. Uvreženo je mišljenje, posebno političara, da treba što više da uključimo privredu u finansiranje istraživanja. To je model u bogatim zemljama, ali naša privreda nije dovoljno jaka da to podnese. Država mora da bude zamajac, ali i da ima jasnu sliku šta pomaže i ima li to svoju primenu u životu.
Ovako akademik Nikola Hajdin, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, započinje priču o problemima koji tište nauku u Srbiji, idejama SANU koje bi mogle da pomognu, zakonu koji ova institucija čeka godinama.

Uhapšen još jedan iz Šarićeve grupe

Crnogorska policija uhapsila je u petak kasno uveče u Podgorici Dejana Šekularca (29) iz Bijelog Polja, za kojim je beogradska kancelarija Interpola raspisala međunarodnu poternicu zbog sumnje da je učestvovao u švercu kokaina iz Južne Amerike u Evropu objavljuje Politika.

Šekularac, nekadašnji pripadnik crnogorske policije, uhapšen je nekoliko sati pošto se njegov saradnik Goran Soković (38) iz Pljevalja u petak po podne predao policiji u tom gradu, najverovatnije posle unapred postignutog dogovora sa tamošnjim tužilaštvom i policijom. Srpska policija traži ih zbog sumnje da su organizovali šverc kokaina iz Urugvaja preko Luke Bar u Srbiju, Albaniju, Italiju i zemlje Zapadne Evrope.

Istražitelji veruju da je Šekularac bio zadužen za organizovanje i kontrolu prevoza narkotika, a da je Soković, zajedno sa Pljevljakom Darkom Šarićem za kojim policija takođe traga, jedan od dvojice glavnih vođa narko-kartela koji je razvio jake ogranke u Crnoj Gori i Srbiji i veze sa narko-dilerima u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Albaniji.

Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, ističe da problem vezan za istragu koja se vodi u Srbiji predstavlja činjenica da Soković i Šekularac imaju crnogorsko državljanstvo, koje ih štiti od izručenja našoj zemlji, piše u Novostima pod naslovom "Šarić gubi vojnike".

Nemoguće je da Šarići toliko ulože u Srbiji, a da za to nemaju pokriće establišmenta, tvrdi Marko Nicović. Dobrivoje Radovanović kaže da je najveći kriminal sprega partija i javnih preduzeća, dok bivši šef POSKOK-a objašnjava da mafija ima doušnike u policiji, umesto da bude obrnuto, piše u Presu. Kriminalni klan koji predvodi Darko Šarić deo je lanca ruske mafije, ima veze sa političkim strukturama u Srbiji, kao i u Agenciji za privatizaciju i zato je teško da će vlast uspeti da se obračuna sa njima, kaže za Press Marko Nicović, nekadašnji šef beogradske policije i član međunarodnog borda za borbu protiv narkotika.

Teniserke – nerešeno sa Ruskinjama


Jelena Jankoviæ pobedila je Ruskinju Alisu Klejbanovu

Jelena Janković pobedila je Alisu Klejbanovu sa 2:1 (4:6, 6:4, 6:0) i Srbiji donela izjednačenje od 1:1 u meču sa Rusijom u prvom kolu Svetske grupe Fed kupa. Ana Ivanović izgubila od Svetlane Kuznjecove sa 0:2 (1:6, 4:6), javljajuNovosti.

Rusija 1:1 posle prvog dana u prvom kolu Svetske grupe Kupa federacije za teniserke. Danas (14 č) Jankovićeva s Kuznjecovom, sledi susret Ivanovićeve i Klejbanove, najavljujePolitika.

Jelena Janković je raspalila veliki oganj nade za naš teniski tim. Ona nada, koja je neodvažno tinjala uoči susreta s Ruskinjama u prvom kolu Svetske grupe Kupa federacije, bila je u jedan mah na ivici da se potpuno ugasi. Nerešeno je – 1:1, a naša kola su nezadrživo jurila nizbrdo ka 0:2. Sve se, nažalost, okrenulo naopačke i u karijeri Ane Ivanović pa nas njeni porazi više i ne iznenađuju. Izgubila je od Svetlane Kuznjecove, koja je u prvom setu bila okrutna, a u drugom postojana u momentima njegovog raspleta – 6:1, 6:4. Suočavanje Ivanovićeve s gorčinom neuspeha dogodilo se, eto, i u njenom rodnom Beogradu. Ko je još poverovao da je moguć potpuni preokret u potonjem susretu, kada je Jankovićeva izgubila prvi set, u drugom gubila s 4:1, a Klejbanova stekla dve uzastopne gem-lopte na svoj servis (40:15).

Sneg i led

Hladno vreme, jak vetar, ledena kiša, sneg i poledica juče su usporili saobraćaj na većini puteva u Srbiji, a u dve saobraćajne nesreće na međunarodnom autoputu od Pirota ka Nišu, dva lica su lakše povređena. Na području Beograda, Novog Sada, Sombora, Zrenjanina, Vršca i Kraljeva saobraćaj je bio veoma otežan zbog snega koji je prekrio zaleđene kolovoze, saopštio je juče ujutru Auto-moto savez Srbije. Tokom dana temperatura je porasla, led je polako počeo da se topi, ali su i dalje kolovozi bili morki i trotoari klizavi sa jakim udarima vetra, javljaPolitika.