MMF “OTIMA” JEDINU DRŽAVNU BANKU

Međunarodni monetarni fond traži da se Srbija već ove godine odrekne vlasništva u Komercijalnoj banci koja je jedina preostala u državnom vlasništvu. Država Srbija ove godine moraće da vrati čak milijardu evra, koje je u ranijem periodu pozajmila u inostranstvu. Načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković podneće tužbu protiv direktorke Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić zbog optužbi da je navodno odgovoran za ratne zločine. Telekom od četvrtka ceo u domaćem vlasništvu - 80 odsto akcija imaće Vlada, a petina pripada „Telekomu”. Zahtevi da odustanemo od Rezolucije 1244 ne ispostavljaju više tako brutalno kao u Miloševićevo vreme, već mnogo suptilnije – kaže Borko Stefanović.

General Diković tuži Natašu Kandić

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković podneće tužbu protiv direktorke Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić zbog optužbi da je navodno odgovoran za ratne zločine počinjene u zoni njegove odgovornosti na Kosovu, saznaje Danas. Ministar odbrane Dragan Šutanovac rekao je juče da očekuje da će državni organi „adekvatno reagovati“ na saopštenje i dosije FHP i da će Diković zaštitu zatražiti na sudu. Prema rečima Šutanovca, Diković tokom 1994. i 1995. nije bio na prostoru zapadne Srbije, a 1998. nije bio na prostoru Kosova i Metohije. On je dodao da je „potpuno bespredmetno i nepristojno optuživati načelnika Generalštaba da je konjokradica ili da je prisvojio krupnu i sitnu stoku“. Fond za humanitarno pravo objavio je juče da smatra da oficir poput Ljubiše Dikovića nije dostojan da bude načelnik GŠ Vojske Srbije i pozvao je nadležne organe da predsedniku Srbije predoče činjenice o postupanju nekadašnjeg komandanta 37. motorizovane brigade tokom rata, kao i dokaze Haškog tribunala o počinjenim ratnim zločinima u zoni odgovornosti ratnog komandanta Ljubiše Dikovića.

Portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić sinoć nije želeo da komentariše optužbe FHP-a protiv generala Dikovića, niti apele FHP-a i ministra Šutanovca da se „nadležni organi izjasne”. U izjavi za Politiku, on je kratko rekao da bi ova institucija „sigurno preduzela nešto” da ima dokaze protiv bilo kog osumnjičenog za ratne zločine, najavljujući za danas saopštenje tužilaštva povodom ovog slučaja.

Srbiju teraju da se odrekne Komercijalne banke

Međunarodni monetarni fond traži da se Srbija već ove godine odrekne vlasništva u Komercijalnoj banci, koja je jedina preostala u državnom vlasništvu, piše Pres. MMF smatra da su neki investicioni projekti države, pa tako i dokapitalizacija Komercijalne banke, suviše veliki i da mogu ugroziti javni dug i deficit srpskog budžeta, pa u cilju nastavka daljeg aranžmana sa Srbijom zahteva da se odreknemo tih ulaganja. U tom slučaju većinski vlasnik Komercijalne banke postao bi EBRD, koji sada ima 25 odsto udela, dok je u vlasništvu Srbije 42,6 odsto. Fond je u prošli petak odložio reviziju aranžmana jer Vlada Srbije nije ispoštovala ranije postignut dogovor. Posebne primedbe MMF-a odnosile su se na „velika" izdvajanja Srbije za investicione projekte, u koje se ubraja i planirana dokapitalizacija Komercijalne banke od 100 miliona evra.

Od četvrtka Telekom “čisto srpski”

Grčka telekomunikaciona kompanije OTE u četvrtak bi i zvanično trebalo da ostane bez petine akcija u „Telekomu Srbija” i za tu prodaju biće joj isplaćeno 380 miliona evra. Ceremonija prenosa akcija sa OTE na „Telekom”, kako saznaje Politika, trebalo bi da bude upriličena u Predsedništvu Srbije u prisustvu Borisa Tadića, predsednika Srbije, Mirka Cvetkovića, predsednika vlade, kao i generalnih direktora ove dve kompanije Branka Radujka i Majkla Camasa. Time će „Telekom” postati 100 odsto u domaćem vlasništvu. Pretežan deo, 80 odsto akcija biće u vlasništvu vlade, a petina pripada „Telekomu”.

Akcije Telekoma pre izbora – svakom po 59 evra

Od akcija Telekoma, najkasnije do polovine aprila, oko 4,8 miliona građana trebalo bi da dobije po 59 evra. Kako saznaje Blic, svi koji imaju pravo na besplatne deonice najverovatnije će dobiti po jednu akciju, a novac na njihovim računima biće sigurno pre izbora. Brokeri tvrde da su strani investitori sve nestrpljiviji i da se za izlazak Telekoma na berzu svakodnevno raspituju investitori iz Švedske, Danske i Amerike. Kad je uoči prodaje Telekoma privatizacioni savetnik procenio ovu kompaniju na 2,4 milijarde evra, građanima je od akcija trebalo da pripadne po 75 evra. Po ceni od 1,8 milijardi evra, koliko je za srpsku kompaniju ponudio austrijski Telekom, na računima građana je trebalo da bude po 56 evra, a najnovija računica govori da se od besplatnih deonica može dobiti nepunih 60 evra.

Stefanović: Kažu nam da je Rezolucija 1244 ”prevaziđena”!?

Tačno je da nam se zahtevi da odustanemo od Rezolucije 1244 ne ispostavljaju više tako brutalno kao u Miloševićevo vreme, već mnogo suptilnije, ali uporno i svakodnevno. Od tog dokumenta SB UN Srbija odustati neće. Tako Borko Stefanović, šef srpskog pregovaračkog tima, komentariše, za Novosti, izjavu Filipa Rikera, zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD, da ”niko ne traži od Srbije da odustane od Rezolucije 1244”. “Stižu nam, primera radi, predlozi da se u regionalnom predstavljanju Prištine konstatuje da se poštuje pravo Srbije da ostane privržena Rezoluciji 1244. Kao da je to nekakav naš interni dokument, a ne dokument SB UN koji važi za sve. To je potpuno neprihvatljivo. To je ponuda u stilu - ”niko vama ne brani da volite Rezoluciju koliko god hoćete, ali ona ne obavezuje više nikoga drugog”. Ili nam kažu da je Rezolucija 1244 ”prevaziđena”, kao da je u pitanju kaput iz prošle sezone...”- kaže Stefanović.

Mate Granić: Hrvatska u prednosti prema ostatku regiona

Ulaskom u EU, nakon ulaska u NATO, Hrvatska će biti u velikoj prednosti prema ostatku regiona. Ali, govoriti o nekakvom liderstvu je prošlost. Ekonomski treba sarađivati, jer je to zajednički interes. Treba jačati pravnu državu, podizati pravnu sigurnost i kvalitet života građana u svim državama regiona. Zajednički se treba boriti protiv korupcije i organizovanog kriminala, te rešavati otvorena pitanja iz prošlosti. - kaže u razgovoru za Danas Mate Granić, ministar spoljnih poslova Hrvatske od 1993. do 2000., učesnik međunarodnih konferencija i mirovnih pregovora devedesetih godina. Granić je danas predsednik Hrvatskog društva lobista.

O inicijativi Karla Bilta

Inicijativa švedskog ministra spoljnih poslova Karla Bilta, dobrog poznavaoca prilika na Balkanu, da se za konflikt zbog Kosova pronađe dugoročnije političko rešenje, nije do sada detaljnije razjašnjena. Švedski ambasador u Beogradu Krister Asp juče je specijalno za Politiku otkrio kako zvanični Stokholm gleda na pristupanje Srbije EU i šta se može očekivati u bliskoj, a šta u daljoj budućnosti: „Bilt je krajem prošle godine lansirao ideju da je došlo vreme za dugoročnije političko rešenje problema na Balkanu i da bi u tom smislu međunarodna zajednica morala zajedno sa suprotstavljenim stranama oko pitanja Kosova da otpočne da traži način kako da se regionu u budućnosti obezbedi mir i stabilnost. Ako se konflikt nastavi, čitav region biće ponovo uzdrman. On je ovu ideju obrazložio u pismu Ketrin Ešton, visokoj predstavnici EU za spoljne poslove i bezbednost, i razgovarao sa svim kolegama iz 27 zemalja EU”.

Izveštaj Kfora o Albancima umešanim u trgovinu organima

U jednom izveštaju američkog Kfora, pod radnim naslovom „J2 Specijal projekts“ iz perioda od 2000. do 2004. godine navode se imena Albanaca koji su umešani u kriminalne poslove, između ostalog i u trgovinu organima, piše Pravda. Tako je Džavit Eljšani, koji je sada označen kao jedan od glavnih ljudi u lancu trgovine organima, krajem jula i početkom avgusta 1999. godine naredio prebacivanje dve grupe od, kako kaže jedan od svedoka, 40 do 50 ljudi starih između 20 i 40 godina, piše Pravda. “Bili su to mahom obični civili, seljaci. Jednog dana u logor u Kukešu došli su lekari sa Kosova i svim nealbancima uzeli po dve jedinice krvi, pregledali ih i otišli. Kako je rat još trajao, verovalo se da je krv bila neophodna ranjenim borcima OVK, koji su zbrinjavani ne samo u mobilnim bolnicama u kampovima, već i u nekoliko državnih bolnica u Albaniji” – navodi jedan od svedoka, koji je spreman da svedoči u slučaju trgovine organima na Kosovu.

Srbija ove godine vraća milijardu evra

Država Srbija ove godine moraće da vrati milijardu evra, koje je u ranijem periodu pozajmila u inostranstvu, a stopa njenog zaduživanja i dalje se uvećava, piše Danas. Prema podacima Narodne banke Srbije, spoljni dug javnog sektora, odnosno države, dostigao je 10,4 milijarde evra, dok ukupni spoljni dug, koji uključuje i kredite koje su uzimala preduzeća iznosi skoro 24 milijarde. Preduzeća će ove godine morati da vrate čak 2,8 milijarde evra, a u narednih pet godina, država i privreda ukupno će morati da stranim kreditorima isplate čak 17 milijardi evra.

Pad dinara od pet do 10 odsto

Građani se u ovoj godini, kako kažu za Novosti analitičari i bankari, ne mogu nadati deviznom kursu koji je važio tokom najvećeg dela 2011. godine. Procenjuje se da će se kretati u rasponu od 104 do 105 dinara. Po ovom kursu su i privrednici sačinili svoje projekcije. Za nešto slabiji dinar glavni razlog će biti manje stranih ulaganja, što je boljka već više godina unazad, ali se očekuje i manje interesovanje za državne zapise, koji su lane kompenzovali slabiji priliv kapitala i održavali domaću valutu stabilnom. “U 2012. postoji veća verovatnoća za izvesni pad domaće valute od pet do 10 odsto” - kaže Jasna Atanasijević, direktor Odeljenja za ekonomske analize Hipo Alpe-Adrija banke.

Isplaćuje se oko 350.000 porodičnih penzija

Od severa do juga zemlje sve više penzionera živi ”na račun” svojih preminulih supružnika ili roditelja, pa u ovom trenutku Fond PIO isplaćuje čak 354.309 porodičnih penzija, što je bezmalo četvrtina u ukupnom broju svih penzionera, pišu Novosti. Porast zahteva naročito se primećuje po selima, i to u domaćinstvima koja se bave isključivo poljoprivrednom proizvodnjom. A u Fondu PIO dodaju i da nije zanemarljiv broj civila koji se sve češće odriču svojih starosnih penzija u korist vojnih.

Vozio pijan čak 11 puta, i na kraju ubio dvoje mladih

Milorad Filić (28), koji je preksinoć u Smederevu mrtav pijan svojim „golfom" ubio Anđelu Stanimirović (17) i Miloša Filića (20), imao je čak 11 prekršajnih prijava za vožnju u pijanom stanju, ali je nekim čudom i dalje imao dozvolu. Rođaci nastradalih pitaju zašto mu nisu uzeli dozvolu, piše Pres. Filić je vozio 120 km/h i imao 1,89 promila alkohola u krvi kada je „golfom" ubio dvoje mladih ljudi.

Cvijićeva prekoračila brzinu

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je u utorak Prvom sudu zahtev za sprovođenje istrage protiv voditeljke Radio-televizije Srbije Petre Cvijić zbog teškog dela protiv bezbednosti saobraćaja sa smrtnom posledicom, pišu Novosti. U zahtevu se navodi da je Cvijićeva 9. januara, oko 16.40 časova, krećući se iz Vodovodske prema Trgovačkoj ulici, brzinom većom od propisane (preko dozvoljenih 50 kilometara na sat), izazvala saobraćajni udes u kojem je nastradao Slobodan Bajić (73).

Deca sa smetnjama u razvoju u “kućnom pritvoru”

Nekoliko hiljada dece sa smetnjama u razvoju, širom Srbije, i to uglavnom u seoskim sredinama, živi u nekoj vrsti kućnog pritvora između četiri zida. Njih ne puštaju napolje i skrivaju ih od očiju javnosti, smatrajući ih za porodičnu sramotu, piše Pres. „Pritvor" sa mališanima najčešće dele i majke, koje takođe kuću napuštaju retko, a selo nikako, jer decu nema ko da čuva. Tačan broj ovakve dece u Srbiji se ne zna, upravo zbog toga što ih roditelji kriju, kažu u Ministarstvu rada i socijalne politike. Ipak, pouzdane procene kažu da ih samo u selima oko Kraljeva i Kragujevca ima oko 500.

Petorica Srba i dalje u libijskom zatvoreništvu

Prošlo je nešto više od pet meseci od kada su petorica srpskih državljana zarobljena u paklu građanskog rata u Libiji, ali je njihova sudbina i dalje neizvesna. Predstavnici naše ambasade ih redovno posećuju u zatvoru u Zintanu gde je, posle hapšenja, prebačen i Gadafijev sin Seif al Islam. Iako su tadašnji pobunjenici, a sadašnji predstavnici novih libijskih vlasti, prilikom hapšenja, 12. avgusta 2011, osumnjičili petoricu srpskih državljana da su ratovali na strani snaga pukovnika Gadafija, njihov pravni status je, zapravo, sve vreme nejasan, piše Politika.

Šesnaest osumnjičenih za pranje novca

Policija je privela 16 osoba zbog sumnje da su pranjem novca i utajom poreza pribavili 80 miliona dinara i oštetili budžet za oko 30 miliona dinara, dok je još 14 osumnjičenih obuhvaćeno krivičnom prijavom za ista krivična dela, piše Pravda. Među njima je i Milutin Đurđević, direktor privrednog društva „Aman“, vlasnika Nedala Halila, poznatog jordanskog biznismena, čiji je sin Sali Halil (22) prošle godine u Beogradu kolima naleteo na policajca. Prema nezvaničnim saznanjima, većina osumnjičenih će posle saslušanja biti puštena na slobodu.

Terorizam se “spaja” u novom krivičnom zakonu

Izmenjeni Krivični zakonik, koji će početi da se primenjuje do polovine godine, doneće novine i u vezi sa krivičnim delom terorizma. Dosadašnja dve krivična dela terorizma (domaći i međunarodni), izmenama i dopunama KZ-a, zameniće jedno koje će obuhvatati ovo krivično delo učinjeno i protiv Srbije i protiv strane države ili međunarodne organizacije, piše Politika. Izmene zakona, prema rečima Slobodana Homena, državnog sekretara u Ministarstvu pravde, urađene su u skladu sa međunarodnim preporukama i standardima.

Sprečili ih mladići u belim mantijama

Sukob između Eparhija bačke i gradske vlasti u Novom Sadu kulminirao je prilikom održavanja molitvenog pomena povodom 70 godina od Novosadske racije mađarskih fašista, kada gradonačelniku Igoru Pavličiću i predsedniku Skupštine grada Aleksandru Jovanoviću, nije dozvoljeno da uđu u krug gde su bile zvanice, piše Pravda. Pavličić (DS) je mirno stajao sa građanima iza ograde i kasnije položio venac, dok je Jovanović (LSV) izjavio da su ih mladići u belim mantijama sprečili da uđu u prostor za zvanice.

Smena direktora kraljevačkog medicinskog centra

Smena dr Dragana Arsića, direktora kraljevačkog medicinskog centra, bio je, kako je novinarima rečeno, treći razlog jučerašnje posete dr Zorana Stankovića, ministra zdravlja, Kraljevu i susreta sa gradonačelnikom Ljubišom Simovićem. Međutim, nesumnjiv je utisak da je saopštenje o smeni bio glavni motiv ministrovog dolaska, što je, uostalom, izazvalo i najviše interesovanja na konferenciji za novinare, upriličenoj odmah po ovom sastanku, piše Politika. “Osnovni razlog za smenu direktora Arsića je nenamensko trošenje novca, što je konstatovala i inspekcija Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. O tome neću detaljno, jer će tu stvar utvrđivati i drugi nadležni državni organi” – naglasio je ministar Stanković. Dragan Arsić je istakao da će „ova odluka ministra sigurno izazvati iznenađenje u stručnoj javnosti, jer ne postoji ni jedan jedini razlog da se smenjuje rukovodilac jedne od najboljih zdravstvenih ustanova u Srbiji”.

U februaru prva promena pola o trošku države

Početkom februara u Srbiji će biti urađene prve operacije promene pola o trošku države, pišu Novosti. U Ginekološko-akušerskoj klinici ”Narodni front” tri pacijenta će na sto leći kao muškarci a probudiće se kao žene.
Na tom spisku nalaze se i tri žene koje čekaju na hiruršku intervenciju kako bi postale muškarci. Zasada se samo zna da će im ženski organi biti odstranjeni u ”Narodnom frontu”, ali još nije određeno u kojoj klinici će biti nastavljena procedura promene pola, jer nije postignut dogovor o tome koja zdravstvena ustanova će biti zadužena za pravljenje penisa.

Napadi na hrvatske navijače

Nakon sinoćne rukometne utakmice Hrvatska - Francuska, kako saznaje Pres, došlo je do sukoba srpskih i hrvatskin navijača na nekoliko lokacija širom Novom Sada. Ima više povređenih fanova hrvatske reprezentacije, uglavnom od udaraca palicama, metalnim štanglama i kamenim blokovima. Policija je već uhapsila jednu osobu, a u toku su privođenja drugih osumnjičenih za masovnu tuču i napade na hrvatske navijače širom Novog Sada.

Stojković visio iznad vode na Gazeli

Golman Partizana Vladimir Stojković bio je u ponedeljak uveče akter saobraćajke na mostu Gazela iz koje su, srećom, i on i ostali akteri izašli samo sa lakšim povredama. Do saobraćajne nesreće je došlo oko 21.30, kada se Stojković u društvu prijatelja, na suvozačkom mestu, vraćao sa treninga iz Zemunela. Udarilo ih je jedno vozilo. „Kako nas je udario taj automobil, koji je išao strahovitom brzinom, odbili smo se o vozilo u susednoj traci i bačeni smo preko bankine. Neko vreme smo tako visili iznad vode. Jak udarac, okretanje, sve se dogodilo u trenu. Bilo je baš neprijatno“ - prepričao je Stojković Novostima događaj .