MASAKR U SRCU JERUSALIMA

Sve vodeće dnevne novine na engleskom jeziku - New York Times, Washington Post, International Herald Tribune, Independent, Guardian, Daily Telegraph, Haaretz, The Jerusalem Post i druge - pišu o masakru koji se juče dogodio u Jerusalimu.

 

 

Osmoro polaznika jevrejske verske škole usmrtio je sinoć Palestinac naoružan automatskom puškom Kalašnjikov AK 47 i pištoljem, u najtežem napadu na izraelske civile u Jerusalimu u poslednje četiri godine. Šest studenata je učilo u ispunjenoj biblioteci u prizemlju verske škole Mercav Haraz kada je ubica utrčao i ispalio, prema rečima policajaca, "nekoliko desetina metaka" iz oba oružja.

 

Još dva studenta su ubijena blizu glavnog ulaza u zgradu, koja se nalazi u predgrađu Kirijat Moše. Napadač je ušao oko 20.40 sati, dok su se neki studneti molili posle večere. Svedoci kažu da je u biblioteci bilo oko 80 ljudi. Napadač, za koga izraelski zvaničnici pretpostavljaju da je iz istočnog Jerusalima (pa mu nije bila potrebna specijalna propusnica da bi ušao u dominatno jevrejski deo grada), pucao je i ranio još devet osoba pre nego što su ga usmrtili oficir, koji nije bio na dužnosti, i dva policajca koji su se na licu mesta našli neposredno nakon što je pucnjava počela.

 

 

Sinoćno krvoproliće usledilo je posle nedavne eskalacije sukoba između Izraela i militantnih Palestinaca u pojasu Gaze a dodatno utiče na prekinute mirovne pregovore Izraela i palestinskog predsednika Mahmuda Abasa, koji je osudio napad.

 

Islamska frakcija Hamas, iako nije preuzela odgovornost za ubistva, saopštila je: "Blagosiljamo operaciju. Neće biti poslednja". Kasnije tokom noći oko 7000 Palestinaca je demonstriralo na ulicama i pucalo u vazduh "slaveći krvavi napad". Izjava Hamasa izazvala je brz odgovor Marka Regeva, portparola izraelskog premijera Ehuda Olmerta. On je rekao: "Večerašnji masakr u Jerusalimu je odlučujući momenat. Jasno je da ljudi koji slave ovo krvoproliće dokazuju ne samo da su neprijatelji Izraela već i celog čovečanstva".

 

Policijski forenzirači su se trudili da identifikuju neka tela pre nego što su odvežena ambulantnim kolima. Preko puta zgrade verske škole je nekoliko stotina studenata i drugih protestanata uzvikivalo: "Osveta", Smrt Arapima" i "Dozvolite vojsci da uđe u Gazu", ali nije pokušalo da probije policijski kordon koji ih je sprečavao da priđu bliže mestu zločina.

 

 

U verskim školama ješiva uče studenti univerziteta ali i srednjoškolci. Najmanje jedan ranjeni ima samo 15 godina. Studenti su pripremali proslavu početka novog meseca jevrejskog kalendara u kojem se slavi praznik Purim. Portparol policije nije mogao da potvrdi tvrdnju jednog vladinog zvaničnika da su ubijeni uglavnom imali između 15 i 16 godina, već je naveo da su uglavnom imali oko dvadeset godina. On je takođe odbio da potvrdi izveštaje da je ubica nosio pancirni prsluk.

 

Policija i vojska su zbog bojazni da napadač nije bio sam okružili područje oko škole jakim kordonom i istovremeno pregledali objekat, kao i obližnje stambene zgrade, prostoriju po prostoriju.

 

Jerah Taker, bolničar, izjavio da je neko pucao "čak i na bolničare" u trenutku kada su stigli na lice mesta i dodao: "Ljudi su plakali. Kada sam ušao u biblioteku, ubijeni ljudi su ležali na podu. Posvuda su bile knjige, a neke žrtve su u rukama držale svete knjige. Bio sam svedok mnogih napada, ali je ovo najgore što sam do sada video i doživeo". Avi Kac, član izraelske spasilačke organizacije Zaka, je rekao: "Video sam šest tela u biblioteci. Jedan momak je još bio živ i pohitali smo da mu pomognemo. Ne znam šta se sa njim dogodilo, jer sam otišao u drugu prostoriju. I tamo je bilo strašno. Ovo je najgore što sam u životu video".

 

 

Mihail Kolet, polaznik verske škole, je izjavio: "Bili smo usred molitve nakon večere kada smo začuli pucnjavu. U prvom trenutku sam pomislio da je reč o petardama ili da je neko oborio sto na pod. Međutim, tada sam video da policija dolazi i čuo nove pucnje. Shvatio sam da je to napad i kroz prozor sam izašao iz zgrade". Poslednji ozbiljniji napad na izraleske civile u Jerusalimu dogodio se u februaru 2004. godine, kada je bombaš samoubica aktivirao eksploziv u autobusu i ubio osmoro ljudi.

 

Sinoćni masakr se dogodio manje od 24 sata pre posete državnog sekretara SAD Kondolize Rajs sa ciljem da se obnovi prekinuti mirovni proces. Arijel Mekel, portparol izraelskog ministra spoljnih poslova, insistirao je na tome da će razgovori biti nastavljeni. Međutim, u saopštenju ministarstva stoji: "Ovakvi užasni teroristički napadi moraju ojačati shvatanje slobodnog sveta o prirodi terorističke pretnje. Jasan, odlučan i beskompromisan stav je neophodan u borbi protiv takvog terorizma".

 

Američki predsednik Buš, koji je telefonom izrazio saučešće izraelskom premijeru Olemrtu, rekao je: "Ovaj varvarski i izopačen napad na nedužne civile zaslužuje osudu svake države". Britanski šef diplomatije Dejvid Miliband je izjavio: "Izveštaji o ubistvu u verskoj školi su šokantni. To je strela usmerena u srce mirovnog procesa tek nedavno obnovljenog. Ovakve terorističke napade moraju osuditi svi moralni ljudi."

 

NASA zabrinuta zbog oslanjanja na Rusiju

Današnji Washington Post na naslovnoj strani piše i o evropskoj svemirskoj letelici koja bi sutra uveče trebalo da bude lansirana iz Francuske Gvajane na put do Međunarodne svemirske stanice (MSS). Time će agenciji NASA i celom svetu biti dostupan novi put i novo sredstvo za dolazak do velike laboratorije u orbiti.

 

Međutim, za agenciju NASA lansiranje automatizovane transfer letelice Žil Vern ima i drugo, surovije značenje. Za dve i po godine, kada Međunarodna svemirska stanica u koju je investirano skoro sto milijardi dolara, bude u potpunosti kompletirana, SAD neće imati svemirski brod sposoban da do nje preveze astronaute i teret. Do tada će "u penziju" otići tri spejsšatla, zbog visokih troškova održavanja i sumnjive bezbednosti, a NASA neće imati spremnu zamenu najmanje do 2015. godine.

 

 

Tako će u narednih pet i više godina SAD biti zavisne od tehnologije drugih zemalja da bi došli do MSS, koju su u velikoj meri platili američki poreski obveznici. Da bi sve bilo još komplikovanije, jedina država koja je sada u stanju da preveze posadu do MSS je Rusija, što joj daje jaku pregovaračku poziciju u pogledu naplate troškova leta i to u trenutku da odnosi SAD i Rusije postaju sve zategnutiji.

 

Pored toga, mnogi strahuju da cena neće biti plaćena samo milijardama dolara već i gubitkom američkog prestiža i prednošću nad Rsuima kada je reč o važnim i osetljivim pitanjima kao što je, primera radi, pomoć Iranu oko nuklearnog programa.

 

Rus optužen za pokušaj prodaje oružja

International Herald Tribune piše da je ruski biznismen, koga SAD smatraju jednim od najpoznatijih trgovaca oružjem, uhapšen juče na Tajlandu. Neposredno nakon hapšenja u SAD je optužen za zaveru i pokušaj krijumčarenja raketa i raketnih bacača pobunjenicima u Kolumbiji.

 

Viktor But je osumnjičen za isporuku oružja i Talibanima i Al Kaidi i dostavu velike količine naoružanja učesnicima građanskih ratova u Africi svojom privatnom vazdušnom flotom. Uhapsile su ga tajlandske vlasti u hotelu u Bangkoku tokom akcije u kojoj su istražitelji, pod plaštom pobunjenika Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (FARC), tražili da kupe oružje vredno nekoliko miliona dolara.

 

 

Federalni tužioci u Njujorku su rekli da će zatražiti ekstradiciju Buta i njegovog saradnika Andreja Smulijana, koji je takođe priveden, radi suđenja u SAD pod optužbom za materijalno podržavanje stranih terorističkih organizacija. Iako su američki zvaničnici izjavili da je Tajland "nestrpljiv da se reši Buta", ne zna se kada će biti doveden u SAD.

 

Majkl Garsija, javni tužilac u Njujorku, rekao je da je But "uhapšen u poslednjim fazama prodaje moćnog naoružanja, u iznosu od nekoliko miliona dolara, osobama za koje je verovao da predstavljaju poznatu terorističku organizaciju FARC". "Današnje hapšenje je vrhunac dugotrajne istrage koju smo vodili širom sveta i označava kraj vladavine jednog od najtraženijih trgovaca oružjem na svetu". dodao je Garsija.

 

But je rođen u današnjem Tadžikistanu, a završio je Vojni institut za strane jezike u Moskvi. Veruje se da je trgovanje oružjem započeo kada je njegova vazduhoplovna jedinica rasformirana posle raspada Sovjetskog saveza.

 

Devedesetih godina prošlog veka oko Buta je nastao pravi mit, ali se 2002. godine iznenada pojavio na jednoj moskovskoj radio-stanici i tvrdio da je nedužan kao i da nikada nije imao kontakte s predstavnicima Talibama i Al Kaide. But je izjavio da optužbe protiv njega "podsećaju na scenario za holivudski triler". Njegova karijera je bila osnova za lik izmišljenog trgovca oružjem u filmu Nikolasa Kejdža "Gospodar rata". Američki zvaničnici tvrde da kontroliše najveću privatnu flotu teretnih aviona iz sovjetske ere.

 

But je svoje kompanije i saradnike godinama koristio za prodaju pušaka, municije, pa čak i tenkova i helikoptera i "potpaljivanje" sukoba u Avganistanu, Angoli, Kongu, Liberiji, Ruandi, Sijera Leoneu i Sudanu.