LAŽNO IZNOŠENI DŽINS - KAO PRAVI

Američki scenaristi će se možda uskoro vratiti na posao i tako obradovati verne gledaoce širom planete. Električna stolica polako postaje prošlost, kao i ručno pravljenje izlizanog džinsa. Američka predsednička trka sve neizvesnija.

 

Prekinut štrajk holivudskih pisaca

Kao jednu od udarnih vesti holandske novine Volkskrant danas prenose prekid štrajka holivudskih pisaca. Juče je između njih i filmskih producenata postignut privremeni dogovor čije se dalje razmatranje još uvek očekuje. Ukoliko i definitivno dođe do usvajanja ovog dogovora to bi značilo kraj štrajku koji već tri meseca potresa Holivud.

 

Članovi Udruženja pisaca WGA sastaće se u Njujorku i Los Anđelesu kako bi zajedno razmotrili ponuđenu opciju. Sudeći po imejlu koji je njihov zaposleni uputio nadređenima, postignuti dogovor bi trebalo "da osigura njihovu budućnost u kojoj će Internet igrati najvažniju ulogu prilikom pravljenja i komercijalizovanja nekog filma“.

 

Najbitnija tačka sastančenja scenarista i producenata bila je nadoknada koju pisci dobijaju za distribuciju titlova preko DVD-a i Interneta. Volkskrant ponavlja još jednom da ukoliko dođe do prihvatanja predloga, štrajk bi konačno bio prekinut, a pisci bi već od ponedeljka mogli da se vrate na posao. To jeste trenutni prioritet, jer već tri meseca u Holivudu nije snimljena ni jedna jedina epizoda. Prikazivanje hit serija kao što su "Heroji“ - pre štrajka najgledanija serija u SAD - "24“, "CSI“, "Izgubljeni“, "Očajne domaćice“ i "Ružna Beti“ ili je privremeno prekinuto na polovini serijala ili je u potpunosti ukinuto. Prošlog meseca, takođe je došlo do ometanja uobičajene procedure prilikom uručivanja Zlatnih globusa, jer se glumci, solidarišući se sa scenaristima, nisu pojavili na ceremoniji.

 

Još uvek nije sigurno, prenosi Volkskrant, da li će kroz dve nedelje biti održana dodela Oskara. Čuveni američki glamur-magazin Vanity Fair objavio je ove nedelje da njegova tradicionalna proslava nakon dodele Oskara, koja se posle same dodele smatra najbitnijim momentom cele ove svečanosti, u svakom slučaju neće biti održana.

 

Producentski tim koji stoji iza cele ceremonije dao je do znanja da je već "napisan scenarijo u slučaju opasnosti“. Alternativni plan podrazumeva, između ostalog, i dokumentarac o istoriji ove svečanosti, piše Volkskrant.

 

Kraj električne stolice

Iste novine se, u svom onlajn izdanju za 10. februar 2008. godine, bave i pitanjem električne stolice koja je do skoro jedino u SAD bila korišćena prilikom izvršavanja smrtne kazne. Volkskrant navodi da je američka država Nebraska u petak kao poslednja u nizu ukinula smrtonosnu stolicu nakon što ju je Vrhovni sud proglasio okrutnim i neprikladnim načinom kažnjavanja, a samim tim i nekonstitucionalnim.

 

 

 

Upotreba električne stolice, međutim, još uvek nije u potpunosti nestala. U sedam američkih država u kojima smrtna kazna još postoji, osuđenici mogu sami da traže stolicu umesto smrtonosne injekcije. Pretpostavlja se, naravno, da takvih slučajeva neće biti ali je teorijski izvodljivo. Glavni razlog zbog kog su se SAD odlučile za ukidanje ovakvog načina kažnjavanja, a zbog kog nijedan osuđenik najverovatnije neće poželeti isto, jeste bolno i nečovečno umiranje.

 

Egzekucija Ala Li Dejvisa u Floridi godine 1999. predstavlja ne baš najsjajniji primer zbog kog je uostalom i došlo do ukidanja električne stolice u pomenutoj državi. Sudija Šou iz Vrhovnog suda Floride zaključio je da fotografije osuđenog prilikom izvršenja kazne pokazuju čoveka "koji je na brutalni način mučen do smrti u ime stanovnika Floride“.

 

Neretko se dešava da prilikom elektrokucije oči ispadnu iz njene duplje, počne krvarenje po celom telu, kosa se zapali, sam osuđenik se uneredi, a mozak prokuva, izneo je kao jedne od glavnih argumenata Američki centar za ukidanje smrtne kazne DPIC.

 

Volkskrant dalje navodi da je država Njujork godine 1888. dopustila izgradnju prve električne stolice, koja je premijerno upotrebljena na Wilijamu Kemleru. Elektrokucija je brzo prihvaćena kao kazna znatno humanija od vešanja, zbog čega je stekla ogromnu popularnost u SAD. Polovinom prošlog veka predstavljala je najčešći način egzekucije. Od uvođenja smrtonosne injekcije 1977. godine počelo je i opadanje broja država koje su do tada koristile stolicu. Godine 1999. ovaj metod je ukinut u još četiri države, a tokom narednih godina usledile su Alabama, Florida i Džordžija.

 

Lasersko dobijanje izlizanog džinsa

U današnjem broju španski list El Mundo bavi se načinom na koji se proizvode klonovi iznošenog džinsa, jednako autentičnog kao i farmerice koje se izližu nakon godina nošenja. Zbog velike potražnje, svetske vodeće marke neumorno proizvode džins "oštećen“ na kolenima i drugim izbočenim delovima, nalik pantalonama nekoliko godina starim, izlizanim neprekidnim nošenjem.

 

Jedno špansko udruženje izmislilo je sistem kojim se lako dolazi do farmerica lažno izlizanih, koje se opet ne razlikuju od onih autentičnih. "Eurotrend“, poslovno udruženje iz Valensije, otkrilo je lasersku tehnologiju kojom se prave tačni klonovi starog džinsa. Sistem pre svega podrazumeva fotografisanje starih farmerki. Fotografija se potom posredstvom softvera koji je osmislila "Džinologija“, ogranak "Eurotrenda“, konvertuje u sivu skalu koja laserskoj mašineriji šalje digitalne fajlove. Mašina potom čita sive piksele i aktivira laser koji projektuje toplotnu energiju na nove - stare farmerice. Energija reprodukuje "tragove nošnje“ na istom mestu kao i na originalu. Na delove koji nisu laserski obrađeni koristi se klasičan kamen za pranje, ukoliko je to baš neophodno.

 

"Do sada je ovaj sistem uveden u fabrikama širom Indije i Kine, čime je zamenjeno hiljade ljudi koji su ručno trljali površine pantalona“, rekao je predsednik "Eurotrenda“ Enrike Silja, a prenosi El Mundo. U svetu trenutno na ručnom obavljanju ovog posla radi oko 30 miliona ljudi, a uloga novog sistema bi samim tim bila ušteda ljudske radne snage kao i onemogućavanje dizajnera da zarade više nego što je potrebno.

 

Pomenuta tehnologija kompanije iz Valensije, koja ima predstavništva u 45 zemalja, proizvodi 200 miliona farmerica godišnje, što je 4% ukupne svetske proizvodnje džinsa. Džins je inače još uvek najpopularniji komad odeće i proizvodi se godišnje u oko pet milijardi primeraka. "Naš cilj je da postignemo 20% procenata do kraja 2010. godine“, rekao je Silja.

 

"Džinologija“, koja je ovu tehnologiju otkrila 2000. godine, predstavlja samo ogranak kompanije "Eurotrend“ čiji godišnji obrt iznosi 25 miliona evra. Kompanija je osnovana 1992. godine, a sarađuje sa velikim imenima kao što su Levi’s, Tommy Hilfiger, Gap, Inditex, Polo Jeans, Calvin Klein i Diesel.

 

Novi obrti u američkoj predsedničkoj trci

Današnje onlajn izdanje lista USA Today prenosi da je Barak Obama juče odneo pobedu na sva tri glavna borilišta demokratske predsedničke trke, dok je Majk Hakabi ubedljivo pobedio Džona Mekejna u jednoj državi, a u druge dve je bilo tesno.

 

Obama, senator iz Ilinoisa, odneo je najveći broj glasova na preliminarnim izborima u Nebraski, a senatorku Hilari Klinton takođe je lako prestigao i u Vašingtonu i Luizijani.

 

"Danas su glasači sa Zapadne obale pa sve do obale Golfskog zaliva i srca Amerike konačno ustali i odlučili da je vreme da se okrene strana... i da kažu ’da, mi možemo’“, izjavio je Obama pred demokratama juče uveče u Ričmondu, Virdžinija. Preliminarni izbori u Virdžiniji zakazani su za sledeći utorak, pre čega će se Obama i Klintonova obračunati u Mejnu, gde su izbori zakazani za danas.

 

Hakabi, bivši guverner Arkanzasa, pobedio je juče kod republikanaca u Kanzasu. Malo potom proglašena je i njegova pobeda u Luizijani, a pobednik vašingtonskih preliminarnih izbora još uvek nije poznat. Rezultati se takođe očekuju tokom današnjeg dana. Ni jedna televizija ne želi da preurani sa rezultatima, što nije bio slučaj sa Kanzasom, gde je pobeda donela Hakabiju glasove svih 36 delegata. Pobeda je, naravno, bila i od simboličkog značaja, a Mekejnu je uputila jasnu poruku da je prerano počeo da se nada i da još uvek ništa nije rešeno, prenosi USA Today.