KRVAVI UDAR NA PAKISTAN

Napad u pakistanskom gradu Lahoreu čija su meta bili članovi kriket reprezentacije Šri Lanke, a žrtve pakistanski policajci, u centru je pažnje britanske štampe. Listovi opširno izveštavaju i o susretu britanskog premijera Gordona Brauna i američkog predsednika Baraka Obame u Vašingtonu.

Bolje poslovni nego specijalni odnosi

Gardijan ukazuje da je predsednik Obama liderskoj ulozi gosta iz Londona, u vremenima teške finansijske krize, pružio dragocenu ličnu podršku. List smatra i da će govor Gordona Brauna u američkom Kongresu u sredu verovatno biti najvažnije obraćanje u njegovoj političkoj karijeri. Gardijan ipak primećuje i da je britanski premijer odlučno predočio da nema potrebe da se izvinjava za lične greške koje je, još kao ministar finansija, načinio u predvečerje bankarske krize.

Pojedini listovi, u osvrtu na britansko-američki samit, ne propuštaju da pomenu da su dvojica državnika bili maltene istovetno odeveni i da je predsednik Obama sastanku sa premijerom Braunom bio voljan da posveti manje od sat vremena i brzopotezni ručak jer ga je čekao neodložni sastanak sa delegacijom američkih skauta. Neki, pak, poput Fajnenšel Tajmsa, razgovore u Beloj kući stavljaju pod oštru lupu prekoatlanstke saradnje.

Britanski premijer, ophrvan ozbiljnim političkim problemima kod kuće, u popularnosti Baraka Obame traži podstrek i za sebe i želi da bude viđen kao globalni lider i glavni sagovornik u američkim odnosima sa Evropom, piše Fajnenšel Tajms. Američka strana, smatra list, na sve to gleda prilično zbunjeno ako tome uopšte i pridaje važnost. Obamina administracija želi prijateljske i plodne odnose sa Britanijom, uostalom kao i sa drugim zemljama. Gordon Braun bi morao da kontroliše žarku želju da bude smatran prvim među jednakima jer će, u protivnom, i on kao i zemlja koju vodi ispasti smešni. Fajnenšel Tajms primećuje da je dug spisak pitanja na kojima bi Amerika i Britanija mogle da rade zajedno, od bezbednosti do fiskalne koordinacije, od budućnosti Međunarodnog monetarnog fonda do međunarodne saradnje u borbi protiv klimatskih promena. Dve zemlje dele zajedničke interese i uveliko sarađaju, pa bi više poslovni a manje specijalni angloamerički odnosi bili od veće koristi i jednima i drugima, smatra Fajnenšel Tajms.

Još jedan krvavi udar na Pakistan

Svi ostrvski dnevnici mnoštvom fotografija, članaka i analiza, izveštavaju o krvoproliću u pakistanskom gradu Lahoreu, gde je napadnuta kriket reprezentacija Šri Lanke.

Tajms primećuje da se u Lahoreu na liniji vatre našao sport jer su, po oceni lista, teroristi promenili taktiku. Tajms procenjuje i da su, posle ovog napada, mere obezbeđenja na svim sportiskim takmičenjima ozbiljno dovedene u pitanje. Indipendent najbolji međunarodni odgovor na krvoproliće u Lahoreu vidi u čvrstoj poruci podrške umerenim snagama u pakistanskom društvu i rešenosti da se ohrabre širenje demokratije i vladavine prava u svakom uglu ove nemirne države. Gardijan pak upozorava da će u slučaju da, iako ne bez mana ali ipak demokratski izabrani, lider Pakistana propusti da uspostavi kontrolu u zemlji i ako ne ostavi utisak da kontrolu uspostavlja u interesu države, neke druge snage ispuniti tako nastali vakuum.

Alternativa u Pakistanu je, zaključuje Gardijan, često lako predvidiva: promena režima koju će orekstrirati ili izvesti vojska.

Povratak vojne vlasti nije, međutim, nikakvo rešenje stav je komentatora Fajnenšel Tajmsa koji primećuje da u situacijama poput ove Amerika i njeni saveznici, uprkos njihovih brojnih neuspeha, čežnjivo gledaju u pakistanske oružane snage. Da bi se naneo poraz islamističkim ekstremistima u Pakistanu neophodno je da vlada i vojska shvate da je upravo ta vrsta ekstremizma najveća pretnja državi. Pakistanski saveznici moraju da podrže dugotrajni proces izgradnje demokratskih institucija ali i uporno traganje za detantom u odnosima sa Indijom koji džihadisti pokušavaju da sabotiraju, piše Fajnenšel Tajms.

Zgrada Istorijskog arhiva grada Kelna se srušila, strahuje se da ispod ruševina ima žrtava, izveštavaju nemački listovi. Uzroci katastrofe nisu u razjašnjeni - najverovatnije da je tunel koji je iskopan za novu liniju metroa potkopao temelje.

Četvorospratnica se u roku od nekoliko sekundi pretvorila u gomilu šuta i betonskog krša. Prema navodima vatrogasne službe pet osoba se vodi kao nestalo. Potraga za žrtvama još traje. Kelner štatancajger, ali i sva nadregionalna štampa u Nemačkoj, udarni prostor posvećuje rušenju čitavog bloka zgrada u Kelnu.

Neprocenjivo blago jednog od najznačajnih gradskih arhiva Nemačke je pokopano u ruševini. Jedan od bivših saradnika Istorijskog arhiva teško optužuje nemar izvođača radova i gradsku upravu. On tvrdi da je na zgradi bilo pukotina, i da se katastrofa mogla izbeći. Ovo su mračni trenuci, komentariše Kelner štatancajger. Ni jedna katastrofa u Kelnu u proteklim decenijama nije tako duboko zadrla u dušu grada kao pad Istorijskog arhiva. Reč je o najvećem komunalnom arhivu sa ove strane Alpa. O prošlosti na kojoj smo izgradili budućnost. Ovde se radi o pamćenju grada. U arhivu je bilo dokumenata još iz 10. veka. Uvid u istoriju jednog ponosnog grada, istorije nemačkog carstva i Evrope.

U srednjem veku Keln je bio jedan od najznačajnijih gradova kontinenta. Razmere gubitaka najverovatnije će biti jasne tek kroz nekoliko nedelja. Sada treba sprovesti optimalnu akciju spasavanja. Zatim postaviti pitanje krivice. Gradska uprava moraće da se pobrine za razjašnjenje slučaja, kako ne bi potpuno izgubila poverenje koje je ovim padom već teško oštećeno.

Obamino poverljivo pismo

Obama mami Medvedeva u iransku svađu, naslov je u Frankfurter algemajne cajtungu. List piše o povećanom diplomatskom pritisku na Moskvu, kako bi se uključila u nalaženje rešenja u svađi oko iranskog nuklearnog programa. Kako ruski i američki mediji prenose, predsednik Obama je pre tri nedelje poslao uglednog posrednika u Moskvu koji je predsedniku Medvedevu uručio poverljivo pismo, u kojem je navedena mogućnost odustajanja SAD od planiranog američkog antiraketnog štita u srednjoj Evropi, ukoliko Rusija upotrebi svoj politički uticaj u Teheranu. Kremlj je potvrdio postojanje pisma. Predsednik Medvedev je prilikom posete Španiji rekao da će se Moskva pozabaviti samo konkretnim predlozima vezanim za sistem anti-raketne odbrane u okviru američkih, evropskih i ruskih bezbednosnih interesa.

Špigel u internet izdanju piše o "ljubavnom pozdravu iz Vašingtona". "Ponuda se sastoji iz dva dela", kaže Čarls Kuphan sa univerziteta u Džordžtaunu za Špigel onlajn. "Rusima se signalizira - mi želimo da sarađujemo sa vama, ali im se takođe kaže - opasnost od Irana je realna i mi hoćemo da nam pomognete u tome." Kuphan, koji je pod predsednikom Klintonom bio nadležan za rad Saveta za nacionalnu bezbednost i evropsku politiku, veruje da su takve konkretne političke inicijative neophodne kako bi se počelo sa uspostavljanjem novih odnosa.

Fišer: Nemačka i Francuska da predvode EU

Zidojče cajtung u rubrici "Pogled spolja" donosi osvrt bivšeg ministra spoljnih poslova Nemačke Joške Fišera: "U privrednoj krizi Francuzi i Nemci ne smeju da misle samo na sebe, oni moraju da ojačaju Evropu. ’Samo kod nasledstva se tačno vidi ko ostaje golja’, tako glasi stara mudrost koja se može primeniti i na situaciju u kojoj se nalaze preduzeća u privrednoj krizi. Ova poslovica se odnosi i na prilike u kojoj se nalaze države i nacionalne privrede u aktuelnoj privrednoj krizi."

"Pogled na Evropu nudi mnogo razloga za brigu. Svetska privredna kriza očigledno je nemilosrdno pokazala greške u konstrukciji i nedostatke u EU. Ona je sada pokazala koliko je Evropa zaista izgubila odbijanjem Ustava, pre svega u veri u samu sebe i u zajedničku budućnost. Ono što Evropi danas nedostaje nije privredna snaga, već politička volja da zajednički dejstvuje. Nemačka i Francuska bi u tome trebalo da predvode EU", zaključuje Joška Fišer.