KRAH

Dnevni listovi na naslovnim stranama prenose vesti o najvećem padu na berzama širom sveta još od 11. septembra 2001.

 

Crni ponedeljak

Gardijan izveštava da su strahovi da će se pretnja recesije u SAD proširiti i na ostale kontinente uzrokovali globalni pad u cenama akcija juče. Akcije najboljih kompanija u Britaniji juče su na Londonskoj berzi izgubile 77 milijardi funti od svoje vrednosti u petak. Jučerašnji dan je obeležila panična prodaja akcija širom Evrope, usled prethodno velikog pada na berzama Azije.

 

Od početka godine cene akcija su pale za 14%, čime su poništeni dobici u poslednjih 18 meseci i izvršen dodatni pritisak na investicione fondove. Jučerašnji pad od 5,48% je najveći još od terorističkog napada 11. septembra 2001.godine ali tek duplo manji od dosad rekordnog pada od 12,2% u oktobru 1987. Već postoje spekulacije da će Banka Engleske biti prisiljena da smanji kamatne stope za čitav procenat tokom cele 2008. godine, uprkos strahovima od inflatornih pritisaka. Ekonomisti očekuju tešku godinu za britansku funtu, prenosi Gardijan.

 

U SAD raste pritisak na Federalne rezerve da smanje kamatne stope za 0,75%, čime bi kamatna stopa pala na 3,5%. Neki analitičari veruju da je potrebno smanjiti kamatne stope i za ceo procenat do kraja godine da bi se sprečila još veća šteta od hipotekarne krize koja je zahvatila zemlju prošlog leta.

 

Njujorška berza juče nije radila zbog državnog praznika, ali se očekuje da će Dau Džonsov indeks danas na otvaranju pasti za više od 600 poena.

 

Na ostalim tržištima japanski Nikei indeks je opao za 4%, nemački Daks i francuski CAC za po 7%. I berze u zemljama u razvoju su pretrpele gubitke. Direktor Međunarodnog monetarnog fonda, Dominik Štros-Kan upozorio je zapadne zemlje da očekuju „efekat domina“ zbog usporavanja u SAD, najvećoj svetskoj ekonomiji. „Situacija je ozbiljna“, izjavio je Štros-Kan u razgovoru sa francuskim predsednikom Sarkozijem. „Sve zemlje u svetu trpe usled usporavanja rasta u SAD.“

 

Pošto je cena nafte početkom ovog meseca skočila iznad 100 dolara po barelu, juče je pala za još 2 dolara, na 88,59 dolara u očekivanju slabije tražnje.

 

Najveći pad od 11. septembra

I Independent kao glavnu vest izdvaja krah berzi širom sveta. Strah je zavladao širom sveta, od Azije do Južne Amerike, prenosi Independent. Pesimizam je opšte prisutan. Stručnjaci smatraju da je Bušov plan ekonomskog oporavka došao prekasno. Niko ne veruje da će ostale jake ekonomije ostati imune na ekonomski pad u SAD. Za svetske najveće kompanije, recesija na izvoznom tržištu veličine američkog znači samo nevolju.

 

 

 

Stručnjaci navode da je svet u ozbiljnoj kreditnoj krizi. Banke su širom sveta neoprezno pozajmljivale novac potrošačima i preduzećima i sad moraju da se povuku, što će uticati na ekonomski rast širom sveta. Ironično je što zakasneli pokušaj američkog predsednika Dordža Buša da olakša krizu američkih finansijskih institucija može imati sasvim suprotan efekat. Buš je u petak predložio paket mera koje bi trebalo da stabilizuju američku ekonomiju. Njegov plan je zasnovan na smanjenju poreza i njegova vrednost je oko 150 milijardi dolara. Opcija smanjenja kamatnih stopa će biti razmatrana na sastanku Federalnih rezervi 31. januara. Postoji opšti konsenzus da stopu treba smanjiti za 0,5%, prenosi Independent.

 

Neki ekonomisti smelo iznose pretpostavku da su upravo najavljeno smanjenje kamatne stope i Bušov spasonosni ekonomski paket naveli na pomisao da je recesija u SAD skoro sigurna stvar.

I dok su se berze širom sveta suočavale sa sumornim nastupajućim periodom, američke berze su bile zatvorene zbog proslave dana Martina Lutera Kinga. Brokeri smatraju da je upravo taj nedostatak informacija i uputstava iz SAD doprineo jučerašnjem padu na Londonskoj berzi. Tržišta u Velikoj Britaniji najviše su pala usled sunovrata akcija giganata rudarske industrije, najviše usled straha od slabljenja tražnje za metalima. Kako rastu strahovi od recesije, i bankarski sektor se suočava sa krizom. Akcije Kraljevske banke Škotske su pale za 8%, a Lojdsa za 7%.

 

Independent prenosi da je još uvek otvoreno pitanje da li bi recesija u SAD automatski značila i recesiju u Velikoj Britaniji. Ekonomisti navode da je britanska privreda snažna i da može da se izvuče iz krize. Ipak, juče je delovalo da će ceo svet pratiti SAD na putu recesije.

 

Obama i Klintonova začinili debatu

Njujork tajms prenosi da je televizijska debata održana juče u Južnoj Karolini bila najnapetija i najličnija u dosadašnjem toku predsedničke kampanje. Senatori Hilari Klinton i Barak Obama su udarili na integritet jedno drugog. Debata je bila puna momenata za pamćenje. Klintonova je potegla pitanje Obamine veze sa jednim čikaškim biznismenom optuženim za prevaru. Obama joj nije ostao dužan, rekavši da se oseća kao da se kandiduje protiv dva kandidata, Hilari i Bila Klintona, i da ne zna ko od njih dvoje kad govori. Ovi napadi su samo učinili javno vidljivim loše odnose i takmičarski žar koji postoji između Klintonove i Obame.

 

 

 

Oba kandidata veruju da će se o kandidatu Demokratske partije na predsedničkim izborima odlučiti u narednih šest nedelja. Zato su ovu debatu iskoristili da žestoko napadnu jedno drugo. To je bilo prvi put da su ova dva kandidata u direktnoj komunikaciji potegla potencijalno neprijatna pitanja, prenosi Njujork Tajms.

 

Klintonova do ove debate nije pominjala vezu Obame sa izvesnim čikaškim biznismenom optuženim prošle jeseni za prevaru i mito. Obama jeste radio za jednu advokatsku kancelariju u Čikagu i obavljao poslove za tog biznismena vezane za nekretnine, pa je u subotu vratio preko 40.000 dolara donacija koji se vezuju za njegovog (optuženog) bivšeg klijenta.

 

Obama, koji je povremeno izgledao kao na ivici živaca, primetio je da je Klintonova bila u upravnom odboru Vol-Marta, dok je on radio poslove korisne za celo društvo u Čikagu. Klintonova je bila direktorka Vol-Marta od 1986. do 1992. godine.

 

Meta Obamine kritike je bio i Bil Klinton, i zamerio je Hilari da u nekim trenucima prosto ne zna protiv koga se od dvoje supružnika kandiduje. Iako Bil Klinton nije bio ni na bini ni u publici, odigrao je centralnu ulogu u debati. Obama je pitao Klintonovu da li je njen suprug tokom svog mandata nekad „prešao granicu“, na šta se ona samo nasmešila i istakla da „se ova kampanja ne tiče naših supružnika, već nas“.

 

Treći kandidat demokrata, Džon Edvards, jedva je dolazio do reči. Pokušao je da se predstavi kao jedini kandidat koji se koncentrisao na stvarne probleme, kritikujući Obamu i Klintonovu da se međusobno svađaju, dok pitanje zdravstvene zaštite i njemu slična ostaju nerešena.

 

Većim delom debata se vodila oko pitanja kao što su ekonomski planovi kandidata, univerzalni sistem zdravstvene zaštite, rat u Iraku i slobodna trgovina. Ipak, u isto vreme, pozadina međusobnih napada se svodila na iskrenost i odgovornost, jer su i Klintonova i Obama nekoliko puta implicirali da se rečima njihovog protivkandidata ne može verovati, prenosi Njujork tajms.

 

Južna Karolina je četvrta u nizu država gde Demokratska partija bira svog kandidata za predsednika. Obama je dobio na prvim izborima u Ajovi. Klintonova je tad bila tek treća ali se oporavila od početnog neuspeha i pobedila na sledeća dva, u Nju Hempširu i Nevadi. Kako ankete pokazuju, Obama izgleda vodi u Južnoj Karolini.

 

Džon Edvards nije izašao kao pobednik ni na jednom od ovih izbora i tokom televizijske debate borio se za pažnju gledalaca. „Troje je ljudi u ovoj debati, a ne dvoje“, opaska je koju je Edvards uputio moderatoru debate. Edvards je naglasio da je on optimalan kandidat na predsedničkim izborima, naglašavajući da je on „belac i muško“.

 

Krah

Francuski dnevni list La Liberation takođe izveštava o krahu berzi širom sveta i da je pad nastavljen i ovog jutra u Tokiju, Hongkongu, Seulu i Bombaju.

 

Azijske berze su pretrpele nove gubitke i ovog jutra usled panike izazvane strahom od recesije u SAD, najvećeg izvoznog partnera Azije, i njenim potencijalnim posledicama na svetsku ekonomiju. Kriza je počela juče u Aziji i tokom dana prelila se i na evropske berze.

 

U Japanu, indeks Nikei je pretrpeo najveći dvodnevni pad u poslednje dve decenije, izgubivši više od 5% vrednosti. Slična je situacija i na ostatku kontinenta. Akcije na indijskim berzama su pale za 11% na otvaranju, što je dovelo do zabrane trgovanja akcijama u trajanju od jednog sata, posle čega su pale za još 2%. Hongkong je pretrpeo najveći pad još od azijske finansijske krize 1997-1998, 12% za dva dana, prenosi La Liberation.

 

Strahovi investitora u Aziji u vezi sa ekonomskom krizom u SAD nisu smanjeni ni Bušovim planom za ekonomski oporavak, ni najavljenim smanjenjem kamatne stope u SAD.