KOLAPS U BEOGRADU ZBOG PROTESTA POLICIJE

Nakon što je u nedelju bila velika gužva na prelazu Merdare - pred početak primene uredbe Vlade o obaveznom osiguranju vozila u ponoć - ovaj prelaz je juče opusteo. Na platnom spisku Srbije je oko 22.000 zaposlenih iz pokrajine. Krkobabić reče da nije ni Mesi ni mesija, kao i da će fudbala biti i bez Mesija i Ćavija - sa kojima je Palma uporedio sebe i Dačića. Lider socijalista će, kažu, ostati upamćen po menjanju mišljenja, jer u istom danu i o istoj stvari ume da da potpuno oprečne izjave. Predsednica parlamenta je navela da će izbori biti raspisani u martu. Nezavisni sindikat policije blokirao je saobraćaj u centru Beograda od podneva do pola sedam, tražeći da se povišica od 10.000 dinara isplati zaposlenima u MUP-u. Građani su negodovali jer su se s posla vraćali peške a gradonačelnik očekuje da se ovakav vid protesta „nikad više ne ponovi“. Citostatici stižu krajem januara. Beograd je skuplji od drugih gradova Srbije zbog veće kupovne moći. U EU 23,6 miliona ljudi nema posao. Ceci je juče na suđenju bilo loše, pa je morala da skine bundu. Reče i da „otkad postoji kao javna ličnost, nema incident sa sobom“. Na izložbi Poslednje mladosti SFRJ naći će se Šaper, Margita, Koja, Laibach i mnogi drugi. Krstajić je juče smenjen a Stanojević je održao obećanje, istakavši da je sada „bivši trener“ Partizana.


Čangčun: pecanje kroz led na jezeru Šitukumen u Kini

Gužva pred primenu uredbe

Pošto su prelazi na severu Kosmeta zatvoreni, najveći broj putnika upućen je na Merdare ili na južniji prelaz kod Končulja. Gužve je za vikend bilo zbog božićnih i novogodišnjih praznika, ali i zbog početka primene uredbe Vlade Srbije o obaveznom osiguranju vozila, „pa svi koji su mogli do tada prešli su na Kosmet ili sa njega u centralnu Srbiju“, piše Politika. Na prelazu Merdare, za razliku od nedelje, juče je bilo pusto.

Pravda podseća da su u ponoć između nedelje i ponedeljka stupile na snagu uredbe o slobodi kretanja, kojima je utvrđen režim prelaska sa jedne na drugu stranu administrativne linije. Vlasnici automobila sa oznakama „KS“ (Kosovo), prilikom ulaska u centralnu Srbiju plaćaju 400 dinara po danu na ime osiguranja. Oni sa tablicama „RKS“ („Republika Kosovo“), uz 500 dinara za dnevno osiguranje, plaćaju i 3.000 dinara na ime probnih tablica. Građani koji nemaju lična dokumenta Srbije, dobijaće beli karton koji će im biti identifikacioni dokument tokom boravka ili prolaza kroz Srbiju. Građani Srbije koji ulaze u pokrajinu sa tablicama države, plaćaju na ime osiguranja putničkih vozila 60 evra.

Na Kosmetu 22.000 ljudi na budžetu

List Danas piše da pod okriljem Republike Srbije na Kosovu postoji 29 lokalnih samouprava, Osnovni i Viši sud sa sedištem u severnoj Mitrovici, dok su policijske uprave preseljene u Kraljevo, Vrnjačku Banju, Niš. Na platnom spisku nalazi se oko 22.000 ljudi, od kojih polovina ne radi i ne živi na Kosmetu. Državni sekretar Ministarstva za Kosmet Oliver Ivanović kaže i da gotovo svako ministarstvo u Vladi ima svoje odeljenje na Kosovu. „Ne može se reći da su te institucije paralelne, već jedne jedine na koje Srbi mogu da se oslone i koje ih održavaju u životu. Ukoliko bi srpsko stanovništvo bilo upućeno samo na kosovske institucije, za njih ne bi bilo života“, dodaje Ivanović.

Krkobabić nije ni Mesi ni mesija

Potpredsednik Vlade i lider PUPS-a Jovan Krkobabić u intervjuu za Danas kaže da će prvo sa koalicionim partnerima razgovarati već u januaru, na osnovu statutarnih ovlašćenja i odluke Glavnog odbora. Posle toga će se razgovarati i sa drugim političkim strankama. Na opasku Dragana Markovića Palme, koji je sebe i Ivicu Dačića uporedio sa Mesijem i Ćavijem, dok za Krkobabića nije mogao da nađe poređenje među fudbalerima, lider PUPS-a kaže: „Ja nisam ni Mesi ni mesija a i bez Mesija i Ćavija, fudbal će se i dalje igrati. Političke igre, s druge strane, ipak su nešto složenije od fudbala. A što se tiče izražene želje da naša koalicija SPS-JS-PUPS produži i u sledećem mandatu, to je svakako moguće pod pretpostavkom da se o tome postigne precizan dogovor, što je inače nužno za svaku ozbiljnu saradnju.“

Raspisivanje izbora u martu

Predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović kaže da očekuje žustru polemiku o budžetu. „Biće tu sigurno i političkih poruka. Tako je uvek kada se donosi zakon koji je osnova svih zakona. Ali, stranke vlasti će biti odgovorne i uverena sam da ćemo do kraja godine usvojiti računicu“, kaže ona. Predsednika Skupštine u intervjuu za Novosti dodaje da ne veruje da će sednica o budžetu biti poslednja u ovom sazivu, već kaže da će biti bar još jedna sednica u vanredom zasedanju, tokom januara ili februara. „Pristižu zakoni iz oblasti obrazovanja i pravosuđa. Hoćemo sve da postignemo, ne želimo ništa da ostavimo u fiokama“, kaže ona i navodi da očekuje da se izbori raspišu u martu.

Dačić ne može da se odluči

Lider socijalista Ivica Dačić, piše Alo, nametnuo se u poslednje vreme javnosti „kao političar koji u toku jednog dana saopšti najmanje dva potpuno različita stava“ o državnim pitanjima. „Često se desi da u toku prepodneva njegove izjave podsete na zapaljive patriotske priče kojima je na poslednjim izborima preskočio cenzus a onda, posle podne, promeni mišljenje i podseti svoje članstvo da je 2009. bio proglašen za najevropljanina godine“, stoji u tekstu. Primera radi, list navodi da Dačić „sada Kosovo ne da ni za živu glavu (ali ga i ne brani)“, dok ga je pre samo nekoliko meseci delio i razgraničavao. „Nekada čest gost Brisela, Dačić danas između EU i Kosova navodno bira Kosovo, ali ipak prihvata sve sporazume pregovaračkih timova koji Srbiju potpuno izbacuju s Kosova“, objavljuje list.

Manje kredita za privredu

„Da li su banke odustale od kreditiranja privrede i okrenule se mnogo pouzdanijem klijentu kakav je država? Da li, zapravo, zbog toga privrednici kukaju i traže pomoć te iste države?“, pita Politika. Analiza „Kvartalnog monitora“ pokazuje da su krediti banaka stanovništvu i privredi u drugom kvartalu 2011. znatno smanjeni. Posle 814 miliona evra plasiranih stanovništvu u privredi u drugom kvartalu, plasman je u trećem tromesečju bio 525 miliona evra. Od toga je 423 miliona plasiran privredi a stanovništvo se zadužilo za dodatna 102 miliona evra.

Blokiran saobraćaj zbog štrajka

Članovi Nezavisnog sindikata policije (NSP) juče su protestovali ispred zgrade Vlade, zahtevajući povećanje plate od 10.000 dinara za zaposlene u MUP-u. Član Predsedništva NSP-a Blažo Marković za Danas kaže da je zasad predviđeno samo povećanje od 3.500 dinara za policijske službenike, kao i da time nisu obuhvaćeni i državni službenici zaposleni u MUP-u. Predstavnici NSP-a tražili su da ih primi premijer Mirko Cvetković, pošto sa ministrom policije Ivicom Dačićem, kako tvrde, nisu postigli dogovor. Dačić ih je pozvao da prekinu štrajk jer je „postignut maksimum u ispunjavanju njihovih zahteva“.

Situacija u kojoj policajci u uniformama štrajkuju i blokiraju saobraćaj u centru velegrada nezamisliva je u bilo kojoj drugoj zemlji, kažu sagovornici Presa. Građani su ogorčeni jer su putovali po nekoliko sati do kuće, jer je grad bio blokiran od podneva do 18.30. Reagovao je i gradonačelnik Dragan Đilas koji je rekao da očekuje da se ovakav vid protesta „nikad više ne ponovi“, da protiv svih koji ugrožavaju osnovna prava građana treba primeniti zakonske sankcije, „bez obzira da li nose uniformu ili ne“.


Policajci protestuju ispred Vlade Srbije

Zašto se prodaje američki lovac

Novac od prodaje aviona „lokid“ jedini je način da se spasu ostali vredni eksponati Muzeja vazduhoplovstva, kažu u upravi muzeja. Za 230.000 dolara može da se uspori dugogodišnje propadanje ustanove, odnosno da se obezbedi opstanak oko 200 izloženih letelica. Radi se o primerku američkog lovca iz Drugog svetskog rata, navode Novosti, dok će kupac iz inostranstva, osim novca, dati i repliku letelice „blerio“, identične prvom srpskom ratnom avionu. Kupac je „Korona del Mar“ iz Kalifornije a u muzeju će ostati vredni delovi aviona, koji će biti izloženi sledeće godine.

Citostatici stižu krajem januara

Posle vesti da u bolnicama nedostaju citostatici „5-fluorouracila“, kao i da su rezerve na izmaku i u Institutu za onkologiju i radiologiju, nadležni kažu da će situacija uskoro biti normalizovana. Direktor Instituta Zoran Rakočević kaže za Politiku da su proizvođači koji imaju ovaj lek, već najavili isporuke. One se očekuju po hitnom postupku, krajem januara, najkasnije početkom februara. Rezerve su, kaže on, dovoljne samo za period do druge nedelje januara.

Čekanje na pregled

Novosti pišu da se pregledi kod lekara opšte prakse zakazuju za tri do sedam, čak i do 10 dana. „Dok dobije službu za zakazivanje, i zdrav čovek može da se razboli, jer su telefoni non-stop zauzeti. Ko se požali na upalu grla, kašalj ili kakvo drugo akutno stanje, stiče ’privilegiju’ da do svog izabranog lekara stigne pre roka: tako što zauzme mesto pred ordinacijom i čeka“, objavljuje list. To je jedini način da se dođe do antibiotika ako su pacijentima potrebni, jer su pooštreni propisi iz ove grupe lekova, pa se ni u najvećem broju privatnih apoteka ne mogu kupiti bez recepta.

Beograd najskuplji

Blic objavljuje da je pasulj u Beogradu duplo skuplji nego u Loznici, da se šoljica espresa u Nišu može popiti za tri puta manje para, dok u Kraljevu i Čačku za gradski prevoz treba dati upola manje nego u prestonici ili Subotici. Direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj Ivica Eždenci objašnjava da je razlog za razlike u cenama – kupovna moć građana. „Plata od 20.000 dinara u Beogradu ne znači ništa, dok je tolika zarada u Zaječaru ili Babušnici velika stvar. Tamo s tolikom platom možete da živite ceo mesec“, kaže on. Ipak, ima i proizvoda koji su u unutrašnjosti skuplji nego u Beogradu, i to zbog zatvorenosti tržišta. U nekim opštinama posluje samo jedna klanica, na primer, i ona u svojim mesarama određuje cene, dok potrošači nemaju alternativu.


Početak rasprodaja u Londonu

Manja nezaposlenost nego u Španiji

U Evropskoj uniji je u oktobru zabeležena rekordna nezaposlenost a bez posla je trenutno 23,6 miliona ljudi. Najveću stopu nezaposlenosti, piše Pres, ima Španija (22,8) a ništa bolja situacija nije ni u regionu. Makedonija kuburi sa stopom nezaposlenosti od 30,9 odsto, BiH – 27,6 „i one su daleko ispred Srbije u kojoj ima 22,2 odsto nezaposlenih“. Urednik sajta Makroekonomija Miroslav Zdravković za ovaj list kaže da je ono što ralikuje Srbije, BiH i Makedoniju od ostalih zemalja, dugotrajnost nezaposlenosti. „Kada dođe do ekonomskog oporavka, imažemo i manju stopu nezaposlenosti u većini zemalja, ali u Makedoniji, BiH i Srbiji ostaće visoka. Ipak, prema procenama međunarodnih institucija, za nekoliko godina veću stopu nezaposlenosti od nas imaće i Grčka i Južna Afrika“, kaže on. U poređenju sa prethodnom godinom, u EU je povećan broj mladih koji su bez posla, i to za 222.000.

Ceca o „nepravdi i kleveti“

Pevačića Svetlana Ražnatović, koja je sa Predragom Ocokoljićem optužena za nasilničko ponašanje prema predsedniku FK Mladi proleter, rekla je juče pred većem Prvog osnovnog suda da je „sve ovo apsolutno velika nepravda i kleveta“. „Niko nikog nije udario i incident se nije desio u meri u kojoj je predstavljen. Moj zet, Ocokoljić je stao između mene i Aleksandra Olarevića da bi sprečio da em ovaj povredi, jer je tako izgledalo“, rekla je ona a prenose Novosti. Suđenje je juče počelo iz trećeg puta a na glavni pretres Ražnatovićeva je stigla u pratnji dvojice telohranitelja i Ocokoljića. Kad je završila sa iznošenjem odbrane, pevačica je pitala da izađe jer joj nije dobro.

„Pevačici, koja je došla u sud iz kućnog zatvora, u kojem će biti do februara, na skoro petosatnom suđenju je pozlilo. Sudija joj nije dozvolila da izađe iz sudnice, posle čega je pevačica zatražila čašu vode i bila prinuđena da se raskomoti i skine bundu“, dodaje Pravda.

Blic prenosi da će se suđenje nastaviti 23. januara, navodeći i reči Ražnatovićeve da je Olarević iskoristio to što je medijska ličnost kako bi je predstavio kao nasilnu. „Time je želeo da skrene stvari sa pravog problema da neće da izađe iz Mladog proletera. Od kada postojim kao javna ličnost, nemam incident sa sobom“, rekla je pevačica.

Propust suda u Valjevu

Viši sud u Valjevu napravio je veliki propust, piše Pres, kada je početkom decembra doneo presudu da se Nataši Matijević (30) iz Ljiga oduzme dete i vrati ocu u Hrvatsku. Majka i dete su pobegli iz Hrvatske, jer ih je suprug i otac zlostavljao duže vreme. „Sud je u potpunosti zanemario činjenicu da je taj čovek maltretirao ženu i dete i da postoje medicinski nalazi da je nervni bolesnik“, navodi list. „Moja odluka je da ostanem sa detetom u Srbiji jer moram da zaštitim svoje dete od nasilja i maltretiranja koje može da se ponovi ako se vratim u Hrvatsku, na šta me tera naše pravosuđe. Od psihijatra sam saznala da imam pravni osnov da tražim poništenje braka na osnovu toga što kada sam stupila u brak sa Robertom nisam znala da je on psihički bolesnik, on je to krio od mene. Stupivši u brak sa pogrešnom osobom ušla sam u pakao u kojem i danas živim“, priča Nataša.

Skinuo snaju s vešala

Mijailo i Stojna Rakićević iz dragačevskog sela Guberevci sprečili su snaju Slađanu (40) da se obesi. Ona je majka troje odrasle dece, supruga njihovog sina koji je preminuo 2003. Nije mogla da sakrije poodmaklu trudnoću a sa vešala, kako pišu Novosti, skinuo je svekar u besvesnom stanju. Kolima Hitne pomoći je prebačena u čačansku bolnicu, gde su lekari uspeli da spasu i nju i novorođenče, kome su se svi članovi domaćinstva obradovali.

„Plašeći se ogovaranja okoline i reakcije ukućana, Slađana je odlučila da porođaj obavi sama, na senu u senjaku“, piše Pravda. Tamo ju je i našao svekar Mijailo.

Izložba Poslednje mladosti SFRJ

Na izložbi pod nazivom Poslednja mladost u SFRJ – Epizoda Beograd u Muzeju istorije Jugoslavije našli su se Srđan Šaper, Slobodan Konjović, Margita Stefanović, Koja, Laibach, Dragan Papić i grupa Autopsia. Zajednički im je princip „uradi sam“, piše Danas, kao i visok stepen medijske svesti koji je omogućio da ostvare potpuno novi pristup masovnoj kulturi i u njenim okvirima prave umetničke eksperimente. Kustos izložbe Stevan Vuković kaže da su oni ostvarili „novi jezik kojim se urbane generacije danas izražavaju, verovatno i ne znajući da je nastao u doba kada je Jugoslavija još bila integralni kulturni prostor“. Izložba se odnosi na beogradsku epizodu, vremenski period od 1976. do 1984. godine.

Krstajić smenjen, Stanojević napušta klub..

Upravni odbor je odlučio da podrži predsednika Dragana Đurića u odluci da nakon drugog sukoba u javnosti, smeni sportskog direktora Partizana Mladena Krstajića, objavljuje Pres. Nakon toga, trener Aleksandar Stanojević je „održao reč“. „Ja sam od danas bivši trener Partizana. Razočaran sam onim što se desilo. Kad se budem vratio s odmora, sazvaću oproštajnu konferenciju za novinare“, rekao je Stanojević. Sastanku UO prisustvovala su desetorica članova a protiv smene Krstajića bio je samo Albert Nađ. Prema rečima potpredsednika crno-belih Mileta Jovičića, Krstajić je juče pokušao da obrazloži svoje prethodne izjave i smiri situaciju, ali se od njega očekivalo da se javno izvini pre sednice, te je „bilo kasno da bilo šta uradi“.

..„Logično“ da i Đurić ode

Stanojević je za Blic rekao da bi bilo „potpuno logično“ da iz kluba ode i predsednik Dragan Đurić, jer niko nije uz njega. „On je predsednik koji se promoviše kao veliki Partizanovac i razmišlja isključivo o interesu kluba, ali stvarnost pokazuje da to baš i nije tako. Svi su protiv njega. Pogledajte samo komentare ljudi u javnosti, na stadionu, po internet forumima. Đurić je jedini predsednik fudbalskog kluba koji ne ide na utakmice, koji nije na tribinama s navijačima“, dodaje on.

Predsednik FSS-a Tomislav Karadžić kaže za Alo da nije istina da je Đurić „njegov čovek“. „Istina je samo da sam ga ja predložio za naslednika kada sam napuštao klub iz Humske, jer sam u tom trenutku mislio da je on najbolje rešenje iz postojećeg kadra. Na kraju krajeva, rezultati su to i potvrdili. Međutim, verujte, ni preko ličnih veza a ni preko Saveza, nemam razloga da ’guram’ Đurića sada“, rekao je on.