KOJIM PUTEM IDE SRBIJA

Miloje Petrović

(pregled najvažnijih tema na naslovnima stranama srpske štampe)

 

Premijer Srbije Mirko Cvetković, otvorio je ovogodišnji Kopaonik biznis forum. Ministri, bankari, privrednici i ekonomisti koji su se okupili na Kopaoniku složni su u jednom - dosadašnji model rasta je prevaziđen. Novi podrazumeva povećanje izvoza i agresivnije ulaganje u infrastrukturu. Zaustavljanje pada zaposlenosti, povećanje domaće tražnje i makroekonomska stabilnost, sa fokusom na inflaciju i kurs dinara ključni su izazovi Vlade u ovoj godini. U vreme kada su zvanična Hrvatska i Srbija zahladnile odnose do tačke da su jedna protiv druge podnele tužbu pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, hrvatski i srpski, uglavnom pop i folk pevači, sa velikim uspehom nastupaju i pune sale po Beogradu i Zagrebu.



Vlada Srbije, i pored naloga Rodoljuba Šabića, poverenika za informacije od javnog značaja, krije informacije o 10 privrednih subjekata koji su najveći dužnici države , opet najvećih investicija u Srbiji: izgradnji mosta kod Beške i žičara na Kopaoniku, projektima u opštini Preševo, Bujanovac i Medveđa, odobrenju za izvođenje radova na PC „Ušće“ u Beogradu… Ona drži u tajnosti podatke o tome ko su 10 najvećih dužnika države, kako je prodata „Duvanska industrija Niš“, ali i podatke o krivičnom postupku povodom smrti novinarke Dade Vujasinović, piše Blic.


Vlada u ekonomskom neslaganju

Priznaću vam zašto volim Kopaonik. Zato što smo ovde svi zajedno, a ne jedan protiv drugog, rekla je juče Diana Dragutinović, ministarka finansija, misleći na jedinstvo ekonomskih kreatora, teoretičara i praktičara. Verovatno se i vrlo brzo ujela za jezik, jer se ispostavilo potpuno suprotno, piše u Politici. Jer, potpredsednik vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić, pred okupljenih 400 učesnika, istakao je kako je ključ za izlazak iz krize stimulisanje tražnje, što podrazumeva odmrzavanje plata i penzija, dok je guverner Radovan Jelašić napomenuo da svako ko predlaže neko povećanje mora da kaže iz kojih izvora se ono obezbeđuje. S druge strane, ministarka Diana Dragutinović okupljenima je iznela svoju ideju o poreskoj reformi koja bi podrazumevala poresko opterećenje potrošnje (odnosno, povećanje PDV-a), koje bi pratilo poresko rasterećenje rada i kapitala (što znači smanjenje dažbina na plate i socijalna davanja). Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista, ujedno i jedan od domaćina skupa, kreatore ekonomske politike u šali je okarakterisao kao vozače bicikla s nekoliko pedala, koji moraju uspešno da balansiraju kako bi se mašina kretala napred. Juče na Kopaoniku, međutim, činilo se da svako vuče na svoju stranu. Tako je ministar Dinkić istakao da se oporavak može postići stimulisanjem domaće tražnje, što podrazumeva povećanje državnih investicija u infrastrukturu, ali i podizanjem kupovne moći stanovništva.
Zaustavljanje pada zaposlenosti, povećanje domaće tražnje i makroekonomska stabilnost, sa fokusom na inflaciju i kurs dinara ključni su izazovi Vlade u ovoj godini. To je, međutim, moguće uraditi isključivo ukoliko dođe do rasta privredne aktivnosti - rekao je u utorak, otvarajući Biznis forum na Kopaoniku, premijer Srbije Mirko Cvetković, saznaju Novosti. Međutim, trenutno, prema proceni premijera, ne postoje pouzdani podaci na osnovu kojih bi se sa sigurnošću moglo reći da je Srbija izašla iz krize i da će privredni oporavak ići brzinom kojom očekujemo. - Početak ove godine doneo je pozitivne signale kao što je rast industrijske proizvodnje, skok izvoza u prva dva meseca od 31 odsto i rast kompozitnog indeksa u januaru od 1,5 odsto. Ali, beležimo i negativne signale poput budžetskog priliva nižeg od planiranog u prva dva meseca, nastavak pada domaće tražnje i smanjenje uvoza od tri odsto - zaključuje premijer Cvetković. Vlada Srbije, prema tvrdnjama njenog predsednika, nema problema oko formulisanja ekonomske politike, ali je, kako naglašava, “ za državu vrlo teško da u isto vreme štedi i poveća tražnju, a što je neophodan uslov povećanja privredne aktivnosti”.



Građani Srbije neće osetiti da je kriza prošla ukoliko ove godine ne uspemo da ostvarimo veći privredni rast od dva odsto, koliko je planirano. Da bismo ubrzano išli napred, potrebno je da imamo od pet do šest odsto rasta godišnje u kontinuitetu. Najveći problem s kojim se suočavamo je visoka stopa nezaposlenosti i to će biti kritična tačka ove godine - rekao je juče premijer Srbije Mirko Cvetković, koji je otvorio ovogodišnji Kopaonik biznis forum, prenosi Blic. Ministri, bankari, privrednici i ekonomisti koji su se okupili na Kopaoniku složni su u jednom - dosadašnji model rasta je prevaziđen. Novi podrazumeva povećanje izvoza i agresivnije ulaganje u infrastrukturu. Ciljevi izvršne vlasti do kraja godine, kako je rekao premijer, biće povećanje zaposlenosti i tražnje, stabilnost kursa, rast produktivnosti, borba protiv korupcije i kriminala. - Ohrabrujući je podatak da je izvoz u prva dva meseca porastao za 31 odsto. Međutim, negativni signali su manji budžetski priliv od planiranog u istom periodu i to za 8,3 milijarde dinara. Domaća tražnja i dalje pada - istakao je Cvetković.
Privredni rast od dva procenta koji smo zacrtali za ovu godinu apsolutno nije dovoljan za našu privredu. Ako ne postignemo više od toga, ove godine se neće osetiti napredak. Srbiji je potreban kontinuirani godišnji rast od barem pet ili šest procenata ako hoćemo da idemo napred - poručio je vodećim srpskim političarima i ekonomistima premijer Srbije Mirko Cvetković, otvarajući ovogodišnji Kopaonik biznis forum, tokom kojeg će se u naredna tri dana raspravljati o tome kako pozicionirati Srbiju u vremenu posle krize. Ipak, svi govornici su se složili u jednom, da je osnovni cilj Srbije preorijentacija privrede ka izvozu, budući da u nacionalnom dohotku samo 28 odsto čini izvoz, dok 72 procenta zavisi od domaće tražnje. Cvetković je ocenio da je padom BDP od 2,8 odsto Srbija u krizi bolje prošla od zemalja regiona, te da će se prema proceni MMF-a brže i oporaviti od njih, u oba slučaja s izuzetkom Makedonije. On je istakao da nas „najviše muči to što je dinar izgubio vrednost tokom 2009,“ a kao ključne izazove nabrojao nezaposlenost, pad tražnje, makroekonomsku stabilnost i privrednu aktivnost, piše u Danasu.
Ukoliko Srbija nastavi da privredni rast zasniva na prekomernoj domaćoj potrošnji, to je može dovesti do grčkog scenarija, izjavio je juče guverner NBS Radovan Jelašić na Biznis forumu Kopaonik, prenosi Pres. On je istakao da problem Srbije jeste domaća tražnja, ali da rešenje ne može biti povećanje tekuće potrošnje, već rast javnih investicija, za šta je već obezbeđen novac. Jelašić je naglasio da će najveći izazov u 2010. godini biti tekuća potrošnja, odnosno u kojoj meri će kretanje plata i penzija odrediti politika, a u kojoj meri ekonomske kategorije.



Godišnjica 9. marta


Rat nerava oko Brda kod Kranja

Rat nerava oko toga ko će se pojaviti na Brdu kod Kranja i u kom formatu će biti predstavljena delegacija kosovskih Albanaca na konferenciji o zapadnom Balkanu trajaće bukvalno do poslednjih sekundi. Slovenački premijer Borut Pahor vratio se u ponedeljak iz Prištine neobavljenog posla, ali je novinarima rekao da su organizatori skupa „na dobrom puta da probleme reše narednih nedelja”. Kako Politika saznaje od izvora koji ne želi da bude imenovan, u vlasti u Beogradu sazreva svest o tome da je neophodno naći neko rešenje da se sa kosovskim Albancima sedi zajedno na regionalnim sastancima. On smatra da obe strane oklevaju da popuste čekajući mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu. „Takva trenutna situacija umanjuje mogućnost da se dođe do zajedničkog prisustva delegacije Srbije i kosovskih Albanaca na Brdu kod Kranja”, kaže izvor „Politike” i dodaje da to ne znači da se ne radi na iznalaženju formule koja će omogućiti da svako ostane pri svom nacionalnom stavu, a da niko ne izgubi obraz.


Uskoro slovenačke penzije

Sporazum o socijalnom osiguranju Slovenije i Srbije, kojim bi se konačno rešilo pitanje isplate zaostalih penzija iz ove bivše jugoslovenske republike, mogao bi ući u slovenačku skupštinu posle 24. marta kada počinje redovno zasedanje, potvrdio je juče za Politiku Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike. – To znači da bi ovaj sporazum, koji je krajem septembra prošle godine potpisan, uskoro mogao da bude i ratifikovan u slovenačkom parlamentu, što je preduslov za njegovu primenu – pojašnjava ministar Ljajić. Prema poslednjim informacijama, nacrt ovog sporazuma, pre nego što dođe pred slovenačke poslanike, 18. marta treba da prođe slovenačku vladu. Ljajić kaže da ne očekuje odlaganje ovog pitanja i, ukoliko su tačne najave iz Slovenije, sporazum bi za koji dan mogao biti na dnevnom redu Pahorovog kabineta, ali i Skupštine. Zoran Panović, direktor Zavoda za socijalno osiguranje, kaže za „Politiku” da bi danas i sutra u Beogradu trebalo da se sastanu sa kolegama iz PIO fonda Slovenije i utanače detalje oko stupanja na snagu Sporazuma o socijalnom osiguranju koji bi, ukoliko u martu bude ratifikovan u slovenačkoj skupštini, trebalo da se primenjuje već u maju ili junu.



Avion - tanker KC-767 iznad Kanzasa


Amnestija za vojne begunce

Svi mladići, njih oko pet hiljada, koji su od 18. aprila 2006. godine izbegli vojnu obavezu, ili pobegli iz kasarni pošto su počeli da služe vojni rok, zbog čega se protiv njih vodi krivični postupak, biće amnestirani, suština je vladinog Predloga zakona o amnestiji o kojem se raspravljalo u Narodnoj skupštini Srbije, prenosi Politika. Kompletna vladajuća koalicija, mada uz primedbe pojedinih članova da zakon nije fer, glasaće za usvajanje, kao i opozicioni LDP. Radikali su protiv amnestije, a naprednjaci je kritikuju, ali smatraju da bi bilo okrutno glasati protiv. Obrazlažući predložena rešenja, Snežana Malović, ministar pravde, rekla je da se, prema dostupnim podacima, u inostranstvu nalazi oko 140.000 vojnih obveznika, od čega oko 44.000 čine regruti, a da se godišnje, na zahtev oko 5.000 vojnih obveznika donese rešenje o odlaganju vojne obaveze. Malovićeva je navela da se za krivična dela, za koja se predlaže amnestija, vodi oko 5.000 krivičnih postupaka, uglavnom protiv naših građana koji žive u inostranstvu. Prema njenim rečima, mladi ljudi koji žive u inostranstvu strahuju od hapšenja pri dolasku u zemlju, pa se odlučuju za ispis iz srpskog državljanstva, a evidentna potreba države je da to spreči.
Ministarka pravde Snežana Malović rekla je u Skupštini da je cilj dokumenta da se spreči odlazak naših ljudi u inostranstvo. - Van naših granica nalazi se oko 140.000 vojnih obveznika, od čega 44.000 regruta - objasnila je Malovićeva. - Godišnje se na zahtev oko 5.000 obveznika donese rešenje o produžetku regrutne obaveze. Izvestan broj državljana Srbije koji nisu služili vojsku odlučuju da se ispišu iz knjige državljana naše zemlje, pa je evidentna potreba države da to spreči. Amnestija je akt političke volje. Vladajuća koalicija, kao i LDP, najavili su podršku zakonu. I vlast je imala izvesne zamerke, pa je Saša Dujović iz Pokreta veterana rekao da "nije pošteno prema onima koji su se odazivali na vojne pozive, išli u ratove i borili se za otadžbinu, ali da će, ipak, glasati za, jer je ovo bitan zakon na evropskom putu Srbije". Radikali i naprednjaci pitali su čemu krivično delo izbegavanja vojne obaveze, ako vlast neprekidno amnestira one koji odbijaju pozive za vojsku, prenose Novosti.
Novi zakon predviđa oslobođenje od krivičnog gonjenja, oslobođenje od izvršenja kazne i brisanje osude. Da će ga podržati najavili su vladajuća koalicija i LDP, dok radikali i naprednjaci smatraju da taj akt dovodi u neravnopravan položaj građane koji su ispunili vojnu obavezu. Naprednjaci smatraju da krivično delo izbegavanje vojne obaveze praktično nema svrhu jer, kako tvrde, vlast neprekidno amnestira one koji su izbegli vojnu obavezu od oktobra 2000. Godine, piše u Blicu.



Led okovao Ženevsko jezero


„Izlicitirali“ tri milona evra

Istražni sudija Specijalnog suda doneo je rešenje o sprovođenju istrage protiv Predraga Bećirića (40), Ognjena Petra Todorovića (31), Marijane Mijanović (38), Miloša Banduke (30) i još deset osoba zbog prevara i udruživanja radi vršenja krivičnih dela korišćenjem nedozvoljenih tehničkih sredstava u igrama na sreću. U pritvoru je 13 članova ove grupe, dok je jedan od njih pušten da se brani sa slobode. Za nešto više od mesec dana, od 18. januara do 25. februara, koliko je ova grupa „igrala” SMS licitacije, ne znajući da su pod „onlajn” prismotrom policije, postali su dobitnici 23 glavne nagrade, u vrednosti od ukupno 40 miliona dinara, dok samo dva puta nisu „imali sreće” u licitaciji. Kompjuterski program koji je ovo omogućavao osmislio je Predrag Bećirić, čovek bez ikakvog formalnog obrazovanja o radu na kompjuterima, i to, kako je rekao – iz hobija. – Bećirić je osumnjičen da je bio tvorac softvera koji je nepogrešivo određivao koja je najniža jedinstvena ponuda u igrama na sreću koje je organizovala Državna lutrija Srbije na televizijama „Pink” i RTS. Grupa je koristila 20 umreženih kompjutera i 200 mobilnih telefona. Kada se na telefon nagradne igre pošalje poruka, organizator dostavlja infoporuku sa povratnom informacijom da li je ta ponuda najpovoljnija, odnosno jedinstvena. Ta informacija korišćena je u kompjuterskom programu za dobijanje najniže jedinstvene ponude – kaže za Politiku Miljko Radisavljević, specijalni tužilac, ističući da je pravilima Državne lutrije zabranjeno organizovano igranje igara na sreću, zbog čega je ono što su osumnjičeni uradili okvalifikovano kao krivično delo prevare.
Umreženih 20 računara, povezanih sa 200 mobilnih telefona i sve pod kontrolom uređaja za prilagođavanje komunikacije koju je pratio određeni softver, donelo je osumnjičenoj grupi Predraga Bećirića (40) iz Beograda, više od 40 miliona dinara zarade na nagradnim SMS licitacijama. Ovako je od 18. januara do 25. februara, grupa od 14 članova, osumnjičena za zloupotrebe SMS licitacija, uspela da "osvoji" 18 automobila "fijat punto", po jedan "pasat" i "škodu", kao i tri stana od po pedesetak kvadrata u Beogradu. Ukupna vrednost "dobitaka" je oko 40 miliona dinara. Ovaj period, obuhvaćen je zahtevom za sprovođenje istrage, koji je prošle nedelje sudu podnelo Specijalno tužilaštvo, a kako Novosti saznaju, proverava se još 60 automobila dodeljenih unazad nekoliko meseci.
Predrag Bećirić (40) iz Beograda osumnjičen je da je organizovao grupu koja je od 18. januara do 25. februara ove godine prevarom od nagradnih igra dobila tri stana, 18 „fijata punto“, kao i „pasat i „škodu oktaviju“ ukupne vrednosti oko 40 miliona dinara, saznaje Blic. Pvoosumnjičeni Predrag Bećirić po struci je medicinski tehničar i računarima se u početku bavio iz hobija. On je prvi u Srbiji pokrenuo nagradnu igru po principu najniže jedinstvene ponude poslate SMS-om tako što je osmislio računarski program s kojim su izvlačeni dobitnici i prvi je zakupio brojeve kod operatera mobilne telefonije.
Prema informacijama do kojih je Danas došao, policija je zaplenila 66 automobila, dok se za ostalima traga, a zapečaćen je i jedan broj od 17 „izlicitiranih“ stanova. Prevaratni su automobile prodavali za samo nekoliko dana, dajući ih „ispod cene“ i tako zarađivali najmanje 5.000 evra po automobilu. Na osnovu uvida u programsku šemu RTS, poslednje licitiranje u emisiji „Naš auto našem gledaocu“ obavljeno je 16. februara. Kako je redakciji Danasa ispričao jedan od građana kojem je nuđeno da „dobije“ auto, sistem prevare dobro je osmišljen. Za ulazak u „igru“ bilo je potrebno da osoba bude od poverenja, da ne bi prijavila prevaru, pa su najčešće birani prijatelji i rođaci organizatora prevare ili drugi poznanici. Da je pristao da učestvuje u licitiranju, kaže naš sagovornik, dobio bi najpre telefonski broj sa kojeg bi poslao poruku sa najmanjom cenom koju bi dobio od „organizatora“. Potom bi ga iz kviza zvali i rekli bi mu da je dobitnik, kao i kada da dođe po automobil. Zatim bi morao da ode u prostorije televizije, slika se kako preuzima automobil koji bi potom registrovao na svoje ime, a već narednog dana pristajao je da ga preda prevarantima uz nadoknadu.



Izložba "Ja sam u tvojoj krvi" kanadske umetnice Aleksandre Heseker


Novi zakon o lukama plaši vlasnike „Luke Beograd“

Da li će i koliko „Luka Beograd” plaćati za konverziju prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine, pod velikim je znakom pitanja. I da ova kompanija hoće da podigne novu stambeno-poslovnu četvrt pokraj Dunava mora da dokaže da je korisnik zemljišta, oko koga se godinama spori sa gradom, pokrene izmenu planskih dokumenata i izmesti teretno pristanište. Te planove mogao bi, međutim, da pomrsi novi zakon o lukama, piše Politika. Ovaj propis, koji bi do kraja marta radna grupa Vlade Srbije trebalo da uobliči, predviđa uspostavljanje javne svojine nad lučkom infrastrukturom, što dodatno komplikuje namere vlasnika luke. Izgleda da je Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, imao sve to u vidu kada je prekjuče rekao: „Mislimo da zemljište ’Luke Beograd’ pripada Gradu i tužimo se oko toga. Kada dobijemo na sudu neće morati niko ništa da plaća, sve će biti naše”, odgovarajući na pitanje šta misli o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine zemljišta u robnoteretnom pristaništu. Uslov za konverziju je, pojašnjava Strahinja Sekulić, javni pravobranilac Beograda, da „Luka Beograd” dokaže pravo korišćenja.


Rok za prijavu poreza – 15. mart

Poresku prijavu za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana za prethodnu godinu, dužni su da podnesu: fizička lica - rezidenti, koja su ostvarila dohodak (godišnji zbir oporezivih prihoda) veći od 1.589.292 dinara i stranci. Stranci rezidenti zaposleni kod rezidentnog lica ili u stalnoj poslovnoj jedinici nerezidentnog lica i rezidenti upućeni u inostranstvo radi obavljanja poslova za rezidentno pravno lice, koji su u prošloj godini ostvarili dohodak veći od 2.648.820 dinara. Poreska prijava se podnosi na Obrascu PPDG - 5, prema mestu prebivališta poreskog obveznika. Svako fizičko lice koje ne podnese poresku prijavu ili je podnese neblagovremeno ili je ne podnese nadležnom poreskom organu ili u prijavi ne navede tačne podatke od kojih zavisi visina poreza, biće kažnjeno za prekršaj novčanom kaznom od 5.000 - 50.000 dinara, navedeno je u saopštenju Ministarstva finansija, saznaje Blic.


Jevtiniji devizni krediti

Dosadašnje mere Narodne banke Srbije u većoj meri su podstakle poslovne banke i građane na veće korišćenje dinarskih kredita. Ti zajmovi i dalje čine minimalan udeo u ukupno odobrenim kreditima, kako građanima, tako i privredi. Zbog ovakvog stanja, očekivanja svih učesnika u ovom kreditnom odnosu usmerena su na buduće kretanje kursa dinara prema evru, koji se pokazao kao jedan od najvažnijih elemenata u proceni – da li je bolje uzeti kredit sa valutnom klauzulom ili „čistim dinarima”. Kurs je, međutim, jedan od elemenata, primećuje portal kamatica.com, koji utiče na visinu mesečne rate u otplati kredita, ali je njegov uticaj jasno uočljiv, te se često smatra i najvažnijim elementom, piše Politika. Neophodno je, međutim, istaći da pored kursa postoji još niz drugih faktora koje je potrebno razmotriti pri odabiru da li se zadužiti dinarskim kreditom ili kreditom sa valutnom klauzulom. Svakako, najvažniji element je kamatna stopa koja se primenjuje pri obračunu cene kredita. Kamata najčešće ima veći uticaj na visinu mesečne rate od kretanja kursa, a uz to, smatra se najvažnijim elementom ugovora o kreditu, što dovoljno govori o njenoj važnosti. Uz nju bitan uticaj na izbor između dinarskih kredita i kredita sa valutnom klauzulom imaju naknade koje poslovne banke naplaćuju u proceduri odobravanja zajmova, tokom otplate i za prevremenu otplatu duga. Ove naknade se vrlo često razlikuju kod navedenih modela kredita i potrebno ih je uvek imati u vidu.



Dalaj Lama na ceremoniji povodom godišnjice neuspelog ustanka
na Tibetu protiv kineskih vlasti


Miloševićev režim još nije pao

Lider koji je predvodio demonstracije pre 19 godina ocenjuje da su pronevereni najviši ideali tadašnje borbe i „žrtve stotina hiljada ljudi, koji su deset godina nesebično davali sebe za cilj nove i evropske Srbije“. - Tranzicija je uglavnom pogazila i pregazila te ljude: poštene biznismene, male privatnike, seljake, srednju klasu. U tranziciji ogroman broj njih sada su ostali bez posla, mnogi bez hleba i bez nade. Glavni dobitnici tranzicije su pak oni koji su deset godina bili na drugoj obali reke. To su oni kojima je rat bio brat; to su mafijaši, kriminalci i Miloševićevi tajkuni koji su izrasli u ekonomske i političke gospodare demokratske Srbije - kaže Drašković i dodaje da je u deceniji borbe postojala vera i nada da će biti mnogo bolje, da je tada Srbija bila podeljena na dva tabora: - Putujući Srbijom slušao sam kako polovina naroda psuje Miloševića, a druga polovina naroda psuje mene. Danas putujući Srbijom, bilo gde, čujem kako svi psuju sve - kaže Drašković, piše u Blicu.


Pesma jača od tužbi i politike

U vreme kada su zvanična Hrvatska i Srbija zahladnile odnose do tačke da su jedna protiv druge podnele tužbu pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, hrvatski i srpski, uglavnom pop i folk pevači, sa velikim uspehom nastupaju i pune sale po Beogradu i Zagrebu. Poznati pevač napunio je zagrebačku halu i na svom dvosatnom nastupu digao publiku na noge, kako piše hrvatska štampa. Ilić je doveo i ovogodišnje pobednike trubačkog festivala u Guči, te frulaša Boru Dugića. Publika je, pišu hrvatski mediji, oduševljeno pevala svaku Ilićevu pesmu. Sa druge strane, iste večeri u Beogradu nastupio je hrvatski pevač Goran Karan, koji je takođe napunio Sava centar i pevao zajedno sa ushićenom publikom. - Na zapadnom Balkanu elite - kulturne, političke i finansijske, vode politiku razdvajanja i podsticanja različitosti - kaže za Danas Milena Dragićević-Šešić, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti. „Sa druge strane, životne navike stanovništva, ukusi, vrednosti - veoma su slične, čak i u zemljama sa kojima dugo vremena nismo imali direktnog kontakta, a posebno na prostoru ex-yu. Zvuk dalmatinske pesme u Srbiji ili šumadijskog melosa u Hrvatskoj, može da probudi neke zatamnjene emocije i sećanja - sećanja na „bolji život“, ili na drugačiju radost. Emocije koje oba ova melosa sobom nose su pozitivne i kada su pesme tužne - tekstovi su pevljivi, pamtljivi, asocijativni, lako se vezuju za sopstveni život. Dakle, s jedne strane nostalgija za prošlošću (a prošlost je naša mladost, pa smo prema njoj uvek sentimentalni), a sa druge želja da doživimo i nešto drugo, različito, nešto što će nam omogućiti osećanje radosti - vodi publiku upravo na ove koncerte...“ objašnjava profesorka Šešić.
Ovo je svakako najposećeniji koncert jednog folk pevača iz Srbije ikada, jer je poznati slavuj iz Mrčajevaca u najvećoj hali u Zagrebu skupio više od 10.000 ljudi! Pored brojnih fanova, koji su Miroslava više puta vraćali na bis, koncertu su prisustvovali njegova ćerka Marija i zet, ministar odbrane u Vladi Srbije Dragan Šutanovac. Miroslav je nastup započeo „Pesmom o pesmama", a zatim je damama za praznik poklonio čuveni hit „Božanstvena žena". Ređali su se i pesme „Ova noć", „Devojka iz grada", „Nije život jedna žena", a u trenutku kada je Ilić zapevao veliki hit „Amerika", halom se zaigralo i pravo srbijansko kolo, što je pokazalo da je za mnoge posetioce dolazak našeg pevača bio više od pesme, piše u Presu. Gosti koncerta bili su virtuoz na fruli Bora Dugić i trubački orkestar Dejana Petrovića, dok je Miroslava pratio orkestar Miše Mijatovića.



Barselona okovana snegom


Sto kvadrata za samo 60 evra

Od rentiranja luksuznih vila, stanova, poslovnog prostora i garaža, u kasu ”Diposa”, preduzeća za izdavanje državnih nekretnina diplomatskim predstavništvima, godišnje se slije oko šest miliona evra. Međutim, ta cifra mogla bi da bude bar za dva miliona evra veća, jer su mnoge cene zakupa, naročito stanova i garaža, preniske, što novo rukovodstvo ”Diposa”, postavljeno u martu prošle godine, planira da koriguje nakon isteka potpisanih ugovora. Inače, fond ”Diposa” trenutno raspolaže sa 444 objekta u Beogradu, ukupne površine od 87.197,65 metara kvadratnih. U ovom trenutku, izdato je oko 76.000 kvadrata. Oko 1.500 kvadrata u fondu ”Diposa” ima sporan status i sudski postupci su u toku. Slobodni objekti prostiru se na oko 8.000 kvadrata i zahtevaju investiciona ulaganja pre nego što budu ponuđeni za izdavanje, prenose Novosti. Ovo je samo deo informacija ekskluzivno dobijenih od ”Diposa”, od kojih su ”Novosti” zatražile podatke o poslovanju i prihodima, kako bi javnost dobila jasniji uvid na koji način ova firma gazduje resursima u državnoj svojini. U detaljnom odgovoru, dostavljenom na deset strana, između ostalog, navodi se i da je prošlogodišnja dobit preduzeća, nakon plaćanja poreza, iznosila 219 miliona dinara, što je značajno više nego 2007. i 2008. U ”Diposu” poručuju da će, nakon revizije poslovanja za 2009, dobit uplatiti u budžet, baš kao što se dogodilo i sa 55 miliona dinara dobiti iz 2008.


Direktor Šarićeve firme radnik Narodne banke

Advokat Andrija Krlović (49), direktor preduzeća „Municipium S” Predrag Milosavljević (59) i direktor subotičkog Turističko hotelskog preduzeća „Palić” Marinko Vučetić (34) uhapšeni su juče u nastavku finansijske istrage o novcu koji je Darko Šarić, odbegli pljevaljski narko-bos, ulagao u kupovinu preduzeća u Srbiji. Hapšenjem trojice Šarićevih poslovnih saradnika otpočela je istraga o ulaganju novca od kokaina u kupovinu THU „Palić”. - Advokat Krlović je uhapšen u Pančevu, Milosavljević u Beogradu, a Vučetić, koji je rodom iz Pljevalja, u Subotici, gde ima prijavljeno prebivalište. Interesantno je da je Milosavljević pre zaposlenja u „Municipijumu S”, kao ekonomista radio u Narodnoj banci, gde je bio na jednoj od odgovornijih funkcija - kaže za Blic izvor iz MUP Srbije. On navodi da je hapšenje trojice osumnjičenih početak razotkrivanja Šarićeve poslovne imperije u Srbiji. - Počeli smo od preduzeća „Mladi borac” iz Sonte, koje je Šarić kupio od Mileta Jerkovića, sada smo otvorili slučaj THU „Palić”, a istraga se nastavlja i dalje - kaže naš izvor.



Tornado u Oklahomi


Arnaut cena za Ganića

Predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić planira da povuče iz Beograda ambasadora BiH Borišu Arnauta, saznaju Novosti iz diplomatskih izvora u Sarajevu. Iako je Arnaut došao u Srbiju pre nedelju dana i još nije predao akreditivna pisma predsedniku Srbije Borisu Tadiću, mogao bi ekspresno da se vrati kući. Prema našem izvoru, u Silajdžićevom kabinetu su ogorčeni hapšenjem bivšeg člana Predsedništva BiH Ejupa Ganića i u kontaktima sa stranim ambasadama, najavljuju da će, ako ga Britanija izruči Srbiji, vratiti Arnauta. Time će slučaj Arnauta dobiti treće ”poluvreme”, iako već važi za nezabeležen diplomatski slučaj. Arnaut je dva puta kandidovan za ambasadora BiH. Prvi put ga Beograd nije prihvatio, zbog umešanosti u aferu oko davanja državljanstava BiH mudžahedinima. Ipak, posle tri godine i diplomatskih kontakata na relaciji Beograd - Ankara - Sarajevo, on je postao prihvatljiv za Beograd u koji je konačno stigao 1. marta. Predao je kopije akreditivnih pisama u našem MSP i od tog momenta mogao je da komunicira sa svim nivoima vlasti, izuzev sa predsednikom Srbije.


Svetlo na kraju krize?

Turneja grčkog premijera Jorgosa Papandreua Berlin - Pariz - Vašington mogla bi da bude kraj lutanja u rasplitanju grčkog ekonomskog “čvora”. Posle poziva iz Amerike, Nemačka je odmah reagovala “spuštanjem tona”, a “dobro obavešteni izvori bliski vladi” odaslali su poruku da će nemačke banke otkupiti grčke državne obveznice za oko pet milijardi evra, prenose Novosti. Sve se čini da se Grčka ne gurne u zagrljaj MMF-a, a to je, iako u Evropi neželjena, svakako jedna od opcija. Dok premijer putuje po svetu, atinske ulice su uzavrele. Za 11. mart zakazan je još jedan generalni štrajk. Teško je danas prizvati mudrost dalekih predaka i biti “pametan Grk”. Problemi se komplikuju - do apsurda. Papandreuov Pasok, uz podršku ortodoksno desnog Laosa, “gura” bolne restriktivne mere u parlamentu. Prirodni saveznici na levici glasaju protiv, priklanjajući se konzervativnoj Novoj demokratiji. Komunisti, salonski komotni, dele lekcije i ostaju uzdržani... Zakon je prošao, ali to je samo prolog za socijalnu erupciju i novi talas demonstracija. Obični građani sve primetnije gube poslovični mediteranski optimizam.



Dejvid Bekam


Svi Albanci biće vraćeni

Belgijski državni sekretar za pitanja imigracija i azila Melhol Vetlet izjavio je danas u Bujanovcu da će svi Albanci koji su pokušali da azilom reše svoj status u Belgiji biti vraćeni u Srbiju. „Žao nam je tih ljudi. Mi znamo da oni nisu došli u Belgiju zato što im je ovde dobro, ali svi oni će morati da se vrate u Srbiju”, rekao je Vetlet u razgovoru sa političkim predstavnicima Albanaca iz Bujanovca i Preševa, i naglasio da svi oni koji su iskoristili viznu liberalizaciju ne mogu dobiti azil u Belgiji samo na osnovu svoje loše ekonomske situacije, piše u Politici. „Tako je svuda u Evropskoj uniji. Socijalno-ekonomska karta nije osnova za azil. Mi smo u Belgiji taj problem prvi uzeli da rešavamo jer je kod nas došlo najviše građana iz Srbije”, rekao je državni sekretar vlade Belgije za pitanja migracija i azila. Vetlet je posebno izrazio žaljenje prema Albancima koji će biti vraćeni ove nedelje jer su oni, kako je naglasio, teško izmanipulisani od pojedinaca i nekih organizacija. „Ti ljudi su žrtve velike prevare i manipulacije pojedinaca koji su viznu liberalizaciju iskoristili da bi se poigrali sudbinama ovih ljudi”, rekao je on i dodao da će vlada Belgije i Evropska unija, zajedno sa Srbijom, učiniti da se ovaj talas migranata najpre zaustavi a da onda svi skupa njihovu tešku situaciju pomognu investicijama u ekonomski razvoj juga Srbije.


Košarkaš i trener i dalje u komi

Nenad Grozdanić (20), košarkaš „Novog Sada”, i Nemanja Danilović (39), trener ovog sportskog kluba, i tri dana nakon teške saobraćajne nesreće koja se dogodila na autoputu Beograd-Niš od Lapova nalaze se u životnoj opasnosti zbog teških povreda glave i mozga. Kako je za Blic izjavio direktor Neurohirurške klinike dr Radivoje Nikolić, „obojica su u komi i dišu pomoću aparata”. - Mi se borimo za njihove živote, ali smo primetili malo poboljšanje u vitalnim funkcijama, što nam daje nadu u oporavak. Njihovo stanje je zasad nepromenjeno i veoma teško - kaže Nikolić.


Zvezda bez četvrtfinala, FMP prošao

Košarkaši Crvene zvezde nisu uspeli da se plasiraju u četvrtfinale Evrokupa jer su u odlučujućoj utakmici 6. kola Top 16 faze ovog takmičenja kao gosti izgubili od Gran Kanarije sa 81:58 (18:15, 26:14, 20:13, 17:16), čime crveno-beli nisu iskoristili ni treću uzastopnu priliku da se pobedom domognu sledeće runde takmičenja, piše u Blicu. Košarkaši FMP-a plasirali su se večeras u četvrtfinale Evročelendž kupa, pošto su u Železniku savladali belgijski Lijež sa 81:55 (22:18, 14:15, 28:10, 17:12) i osvojili drugo mesto u Grupi J tog takmičenja.



Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...