IZBORI ĆE BITI RASPISANI 11. MARTA?

Lokalni i parlamentarni izbori biće onog dana kada ističe poslednji rok za start izbornih procesa, izjavila predsednica parlamenta. Istraživanje: 53 odsto ispitanih građana Srbije smatra da je državno rukovodstvo odgovorno što je došlo do odlaganja odluke o dodeli statusa kandidata 9. decembra. Moskva optužuje Tačija da stoji iza trgovine ljudskim organima tokom sukoba na Kosovu u klinici “Medikus”. Sindikalnim aktivistima preča je fotelja od radničkog organizovanja, a to pokazuje činjenica da su predstavnici pojedinih sindikata već prihvatili ponude za ministarska i poslanička mesta. Ukoliko dođe do najgoreg scenarija, odnosno odluke „Ju-Es stila" da zatvori smederevsku železaru, priskočiće država i preuzeti kompaniju od Amerikanaca. Građani Hrvatske podržali ulazak u EU - na referendumu je “za” bilo 67 odsto birača, a protiv 33 odsto.


Protest pristalica pokreta Samoopredeljenje (Vetvendosje) u gradu Podujevo,
na severu Kosova

Đukić-Dejanović: Vladaćemo do poslednjeg roka

Lokalni i parlamentarni izbori biće raspisani 11. marta, kada ističe poslednji rok za start izbornih procesa. Ovo je za Novosti izjavila predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović. Ona je istakla da se pregovori u vladajućoj koaliciji oko ovog pitanja privode kraju, a da je načelni dogovor da se sve tempira za poslednji dan, kako bi aktuelna vlast u punoj meri izgurala četvorogodišnji mandat i završila započete poslove.

Vlast je kriva što Srbija nije dobila status kandidata

Većina građana misli da je vlast kriva što Srbija nije dobila status kandidata u decembru, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja koje je u decembru sprovela Kancelarija Vlade Srbije za evropske integracije. Precizno, 53 odsto ispitanih smatra da je državno rukovodstvo odgovorno što je došlo do odlaganja odluke o dodeli statusa kandidata 9. decembra, 32 odsto razlog za to vidi u EU, pet odsto u situaciji na Kosovu, a četiri procenta ispitanih odgovornost prebacuje na narod. Ovakav rezultat ne čudi sociologa Vladimira Vuletića sa Filozofskog fakulteta. Vuletić za Politiku objašnjava da građani kada reaguju na događaje stvari obično pojednostavljuju, tako da sve što se desi obično ide na račun vlasti. Pored toga, on kaže da su u onoj polovini građana koja ukazuje na odgovornost vlasti i oni kojima pristupanje EU ni na koji način nije na srcu. „Kada njih pitate o čemu se tu radi, jednostavno kažu – vlast je kriva.”


Lahore - borbe pasa u Pakistanu

Klintonova Tadiću: Normalizacija odnosa sa Kosovom

Boris Tadić i američka državna sekretarka Hilari Klinton razgovarali su za vikend telefonom o dijalogu Beograda i Prištine, potvrđeno je za Novosti u kabinetu predsednika. Do razgovora je došlo na inicijativu Klintonove, a kako se navodi u saopštenju Stejt departmenta, ona je apelovala da Srbija nastavi sa naporima u pravcu "normalizacije odnosa sa Kosovom".

Nastavlja se sa “praćenjem” Srbije

Srbija je ispunila veliki broj obaveza iz članstva, ostvarila značajan napredak i odlučna je da nastavi put ka EU, pri čemu Parlamentarna skupština Saveta Evrope daje punu podršku vlastima. Ovo se, između ostalog, ističe u predlogu rezolucije ove organizacije o kojem će se poslanici izjašnjavati ove nedelje na zasedanju u Strazburu, pišu Novosti. Naglašava se i da je preporuka Evropske komisije da se zemlji dodeli status kandidata način da se veoma jasno prizna ostvareni napredak, ali se, ipak, i pored svega, predlaže da se proces praćenja ispunjenja obaveza - nastavi. Srbija je, između ostalog, pohvaljena za postignute rezultate u reformi izbornog zakona i sudskog sistema, pokretanje procesa decentralizacije i povećanje zaštite manjina. Primećeno je, međutim, da su potrebni dodatni napori u četiri domena: uspostavljanju nezavisnog i efikasnog pravosudnog sistema, nezavisnosti medija, borbe protiv korupcije i borbe protiv diskriminacija.

Hrvati za EU

Za ulazak u Evropsku uniju glasalo je 67 odsto birača, 33 odsto je glasalo protiv, pokazuju prvi nezvanični rezultati referenduma koji je u nedelju održan u Hrvatskoj, pišu Novosti. Predsednik Srpskog nacionalnog vijeća Milorad Pupovac istakao je da je u interesu Srbije, BiH, Crne Gore i Makedonije da Hrvatska uđe u EU, jer se na taj način otvaraju vrata i za njih i ubrzava proces pristupanja.


Zagreb - članovi izborne komisije prebrojavaju glasačke listiće na referendumu
o ulasku Hrvatske u Evropsku uniju (EU)

Vučić posetio porodicu Ranka Panića

Aleksandar Vučić, zamenik predsednika Srpske napredne stranke, posetio je juče porodicu Ranka Panića, koji je nastradao od posledica brutalnog prebijanja žandarmerije 2008. godine u Beogradu, tokom protesta protiv hapšenja haškog optuženika Radovana Karadžića. Vučić je, piše Pravda, obećao da će SNS insistirati da se tragična smrt Ranka Panića do kraja rasvetli i da neće odustati dokle god njegov ubica ne bude izveden pred lice pravde. “Nedopustivo je to što se pod režimom DS-a čak i mrtvi dele na „naše“ i „njihove“ i što je upravo vlast generator podela među građanima” - kaže Vučić.

Država preuzima US Steel?

Ukoliko dođe do najgoreg scenarija, odnosno odluke „Ju-Es stila" da zatvori smederevsku železaru, priskočiće država i preuzeti kompaniju od Amerikanaca, saznaje Pres u dobro obaveštenim izvorima bliskim Vladi Srbije. Ovakva odluka doneta je, kako se može čuti, posle najave da će Amerikanci 31. januara, na sastanku u Pitsburgu, gde je sedište „Ju-Es stila", odrediti dalju sudbinu fabrike u Smederevu, čiji su poslovni rezultati pogoršani svetskom krizom. Sagovornici lista slažu se da država ne sme da dopusti da najveći srpski izvoznik i firma koja zapošljava toliki broj ljudi stavi katanac. Sekretar za građevinu Privredne komore Srbije Goran Rodić smatra da kompanija ima perspektivu uprkos dešavanjima sa cenom čelika.

Političari na Tviteru

Zahvaljujući društvenoj mreži Tviter, sve više domaćih stranačkih lidera i ministara dostupno je narodu i javnosti, pišu Novosti. Ta mreža protekle nedelje rešila je mnoge zagonetke i kao na dlanu ponudila odgovore na mnoge nedoumice članovima virtuelne zajednice. A pitanja su: u kojoj kafani je bio Milutin Mrkonjić? Čiji tekstovi na internetu privlače pažnju Vuka Draškovića? Sa kim oko privatizacije NIS-a voli da polemiše Mlađan Dinkić i koji društveni problemi tište Maju Gojković kad se ujutru probudi... I sve to možda ne bi bilo moguće da Tviter prošle nedelje nije dobio pojačanje u vidu iskusnih političara Mrkonjića (nalog „mrkapreroka“) i Draškovića („svisvisvi“).

Bogdanović: Krali su “kosovski” novac, ali pre mene

Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović tvrdi da je tačno sve što je Pres do sada objavio u serijalu tekstova o nenamenskom trošenju novca iz državne kase namenjenog Srbima u južnoj srpskoj pokrajini, ali da nije on odgovoran za te zloupotrebe i mahinacije nego njegovi prethodnici. On je u pisanom reagovanju istakao da je u Ministarstvu formirana komisija koja svaki navod, naznaku nepravilnosti, proverava na samom terenu „upravo da bi se sprečile moguće zloupotrebe".

“Tači je diktator koji gubi snagu”

Posle upozorenja Fatmira Limaja, bivšeg komandanta zloglasnog logora „Klečka“, da će progovoriti o odgovornosti Hašima Tačija za zločine počinjene nad civilima, oglasio se i Redžep Selimi, jedan od Tačijevih najbližih saboraca: “Tači je diktator koji gubi snagu, moć i uticaj. Njemu će doći kraj kao i drugim diktatorima u svetu” – kaže Selimi, inače načelnik Akademije Kosovskih bezbednosnih snaga, piše Pravda. On optužuje Tačija i ministra unutrašnjih poslova Kosova Bajrama Redžepija da u strahu od gubitka vlasti ne prezaju ni od toga da batinaju i zastrašuju građane kako bi zavođenjem strahovlade opstali na vlasti. Kao član „Samoopredeljenja“, Selimi se pridružio brojnim bivšim vođama OVK u optužbama da je „Tači izdao interese Albanaca, da je zarad dobrosusedskih odnosa sa Srbijom i bespogovorne evropske agende Kosova uništio ideju o ujedinjenju Albanaca“, zbog čega mu se, kako kaže, nazire kraj.

Blic piše da Moskva optužuje Tačija da stoji iza trgovine ljudskim organima tokom sukoba na Kosovu u klinici “Medikus”. List navodi da je utvrđeno istragom kako je on jedan od organizatora.

Tadić sa sindikalcima o saradnji sa DS

Predsednik Demokratske stranke Boris Tadić sa saradnicima i rukovodstvo Saveza samostalnih sindikata Srbije, na čelu sa Ljubisavom Orbovićem razgovaraće danas o mogućim oblicima saradnje DS i te sindikalne asocijacije uoči predstojećih parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora. Izvori Danasa iz SSSS kažu da taj sindikat želi veći uticaj u društvu, te da to, u trenutnim okolnostima u Srbiji, može da se postigne jedino izlaskom na političku scenu. Samostalni sindikat Srbije do sada je, podsećaju u tom sindikatu, o mogućoj političkoj saradnji razgovarao sa Socijaldemokratskom partijom Rasima Ljajića, Liberalno demokratskom partijom, Ujedinjenim regionima Srbije i Srpskom naprednom strankom.

Većina sindikata u Srbiji ući će u trku na predstojećim parlamentarnim izborima u koaliciji sa nekom od postojećih političkih stranaka, napuštajući borbu na ulici za prava radnika. Naime, da je sindikalnim aktivistima preča fotelja od radničkog organizovanja, pokazuje i činjenica da su predstavnici pojedinih sindikata već prihvatili ponude za ministarska i poslanička mesta, piše Pravda.

O zahtevima za restituciju

Javni poziv za dostavljanje zahteva za restituciju biće objavljen početkom februara i njihovo podnošenje najverovatnije će početi mesec dana kasnije. Ministarstvo finansija već je objavilo obrazac zahteva za obeštećenje, a uskoro će biti precizirana procedura njihovog podnošenja u 150 pošta u Srbiji u kojima će biti otvoreni šalteri Agencije za restituciju. Zahtev za restituciju moći će da podnesu svi bivši vlasnici oduzete imovine, odnosno njihovi zakonski naslednici i pravni sledbenici. Rok za podnošenje zahteva za restituciju je dve godine od objavljivanja javnog poziva, i to nadležnoj područnoj filijali Agencije za restituciju, odnosno u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. O tome da li nepotpune zahteve treba odbaciti ili omogućiti njihovu dopunu, kao i na šta sve građani treba da obrate pažnju, za Politiku govore Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, i Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju.

Višegradska grupa - centralnoevropski Beneluks

Višegradska grupa je protekle dve decenije postala sinonim za uspešnu regionalnu saradnju, stekavši imidž svojevrsnog centralnoevropskog Beneluksa. Češka Republika, Mađarska, Poljska i Slovačka, iako su u međuvremenu postigle prvobitni cilj udruživanja u Višegradsku grupu – članstvo u Evropskoj uniji – danas i dalje uspešno sarađuju i pokušavaju svoje „recept” da prenesu širom Evrope, ali i van nje, piše Politika. U ekskluzivnom razgovoru za Politiku, politički direktori ministarstava spoljnih poslova V-4 objašnjavaju koliko je ovim zemljama regionalna saradnja pomogla da se suoče sa svim izazovima koje nose evropske integracije.

Promena Ustava posle izbora

Rad na promeni Ustava Srbija mogao bi da počne posle formiranja buduće vlade, slažu se u izjavama za Danas Ivan Andrić, potpredsednik Liberalno demokratske partije i Nenad Konstantinović, predsednik Administrativnog odbora Narodne skupštine Srbije i član Demokratske stranke. Andrić navodi da LDP želi promenu Ustava kako bi se zemlja ubrzano menjala, jer su nas partijska preračunavanja stranaka koje su zajedno pisale Ustav 2006. dovele u situaciju u kojoj se sada nalazimo.

Zaboravljena deca obolela od raka

Republički fond za zdravstveno osiguranje je još pre godinu dana pokrenuo inicijativu za pravo na besplatnu rehabilitaciju dece obolele od raka u Specijalnoj bolnici u Ivanjici. Ministarstvo zdravlja je još tada najavilo uredbu koja bi rešila pitanje rehabilitacije, ali do danas nijedno dete nije dobilo poziv. Branislava Penov, izvršna direktorka Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka, kaže za Pravdu da je Ministarstvo zdravlja još početkom prošle godine izdalo saopštenje da će ovo pravo posle skoro 20 godina biti vraćeno. “Međutim, od februara do decembra nije ništa konkretno urađeno. Od ministarstva smo u decembru dobili poslednju informaciju da će najkasnije za mesec dana biti usvojena uredba kojom je predviđena rehabilitacija, posle čega bi RFZO trebalo da donese i pravilnik o rehabilitaciji” – kaže Penov.

Deset hiljada pritužbi zbog cene gasa

Zbog poskupljenja gasa prošlog novembra bitka između distributera i potrošača i dalje traje. Ni posle gotovo tri meseca otkako je cena plavog energenta porasla od 11,1 do čak 28 odsto ne smiruje se negodovanje potrošača. Tako je u poslednjih mesec dana oko 10.000 domaćinstava koja koriste prirodni gas uputilo pritužbu svojim distributerima preko Udruženja za zaštitu potrošača „Prosperitet“. Kako za Novosti kaže predsednik udruženja „Prosperitet“ Radomir Ćirilović, sa novembarskim poskupljenjem gasa prekršeni su zakoni o energetici i zaštiti potrošača.

Četiri sela sa 12 duša

Na tromeđi atara Leposavića, Raške i Novog Pazara, pod samim obroncima planine Rogozne, rasuli se zaseoci sela Bare, s tek desetak žitelja. Nekada je u četiri zaseoka, smeštena s leve i desne strane novonapravljenog, alternativnog puta Lešak–Vračevo–Tresava–Bare i Batnjik, puta koji se naslanja na magistralni pravac Novi Pazar – Raška, živelo oko četiri stotine Srba, u 57 domaćinstava. Sada je u Tomovićima, Milićevićima, Šarovom dolu i Cvetkovićima samo 12 duša, piše Politika. Nekadašnja politika iselila je sedamdesetih godina prošlog veka narod iz ovog leposavićkog sela, iz zabiti, koje je silom prilika dobilo asfaltni put tek jesenas, kada su Srbi sa severa uz tešku muku osposobili ovu deonicu kako bi se povezali sa Srbijom.

Smena Ugričića – brutalna demonstracija sile

„U sklanjanju Sretena Ugričića sa mesta upravnika Narodne biblioteke Srbije, uznemirava brutalna demonstracija sile jednog visokog državnog službenika. Za 24 sata, na osnovu naslova u jednim novinama i slobodnog uverenja tog službenika, jedna osoba uklonjena je sa posla bez ikakve rasprave, procene i obrazloženja. Činjenica da neko može da koristi poluge vlasti mimo svake kontrole po vlastitom htenju, uz imbecilno obrazloženje da je država ugrožena a da pri tom nije proglašeno vanredno stanje, najavljuje izbornu kampanju koja će se voditi u vanrednim okolnostima. Vraćanje Sretena Ugričića na mesto upravnika bio bi prvi znak da se stvari vraćaju u red i da su institucije uspostavile kontrolu nad jednim odmetnutim činovnikom“, kaže u izjavi za Danas povodom Ugričićeve smene Dejan Ilić, urednik izdavačke kuće Fabrika knjiga.

Propast Anđelininog filma

Film Anđeline Džoli „U zemlji krvi i meda“ možda je zagrejao krv u bivšoj Jugoslaviji, ali je publiku i kritičare u ostatku sveta - ostavio ravnodušnim. Dok brinemo o pogrešnoj (i za Srbe negativnoj) priči o ratu u Bosni koju film prenosi, nismo ni primetili da je film u Americi za gotovo mesec dana prikazivanja zaradio svega 182.000 dolara i da je na vrhuncu „popularnosti“ prikazivan u svega 18 bioskopa, pišu Novosti. Prema podacima sa najpoznatijeg filmskog sajta „IMDB“, Anđin rediteljski prvenac koštao je oko 10 miliona dolara, a do sada je uspela da povrati svega pedeseti deo uloženog novca. Priča o ljubavi srpskog ratnog zločinca i muslimanke u Bosni ništa bolje nije prošla ni kod kritike.

U spomen na Ignjata Pavlasa

Danas, posle molitvenog pomena patrijarha Irineja stradalnicima Novosadske racije, kada kolona građana krene od Sokolskog doma do plaže Štrand, valjalo bi se setiti Ignjata Pavlasa (1887–1942), doktora prava, koji je 25. novembra 1918. godine predsedavao Velikoj narodnoj skupštini Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Banatu, Bačkoj i Baranji, kojom je Vojvodina prisajedinjena matici. Oba mesta, i Dom koji je gradio u slavu ujedinjenja, i najlepša gradska plaža, gde je sa suprugom Olgom ubijen u pogromu mađarskih fašista, neraskidivo su vezana za ime ovog nepatvorenog rodoljuba i humaniste. Sećanje na život i smrt Ignjata Pavlasa, koji je tog ledenog 23. januara 1942. godine, kada se temperatura spuštala do minus trideset, podelio sudbinu sa 3.400 svojih sugrađana, najviše Srba i Jevreja, značilo bi mnogo više od aktuelnih nesuglasica ko će organizovati i govoriti na 70. godišnjici tragičnog događaja. Nažalost, u našim istorijskim udžbenicima gotovo da nema pomena o Ignjatu Pavlasu, piše Politika, a o njemu se malo zna čak i u Novom Sadu.

Detektivima dostupni državni podaci

Predlogom zakona o detektivskoj delatnosti omogućeno je da detektivske agencije od državnih organa uz pismeni zahtev traže i dobiju najrazličitije podatke o ličnostima koje istražuju, bilo da se radi o vlasništvu nad motornim vozilima, podacima o penzionom ili invalidskom osiguranju, podacima o prebivalištu osoba, podacima iz sudskih spisa, piše Danas. Takođe, detektivi su dužni da prikupljaju podatke uz odobrenja osoba čiji se podaci traže, mada su zakonom predviđene i „sive zone“ kada to odobrenje nije neophodno.

Počela Godina zmaja

Tradicionalnim vatrometom, zvonjavom gongova i karnevalskim plesom zmajeva sinoć u ponoć, po pekinškom lokalnom vremenu, kada je kod nas bilo 17 časova, Kinezi su ispratili godinu Zeca i dočekali – Zmaja, piše Politika. Prema tradiciji, s najviše pekinške kule Džunglou, nedaleko od Zabranjenog grada, oglasilo se najveće kinesko zvono koje je zaglušujućom zvonjavom (108 puta, prema običaju) najavilo dolazak nove lunarne godine u znaku Zmaja, izvestili su kineski mediji. Većina Kineza lunarnu Novu godinu dočekuje kod kuće, u porodičnom krugu. Prema verovanju, da bi odobrovoljili kućnog sveca Caođuna, Kinezi masovno izlaze iz svojih domova tek drugog dana Nove godine.

Đoković na Hjuita i publiku

Najbolji teniser sveta Novak Đoković veoma poštuje rivala u osmini finala Australijen opena, Lejtona Hjuita. Srpski reprezentativac kaže da će bivši broj jedan i šampion Vimbldona i US Opena biti izazov pred punim tribinama Rod Lejver arene, piše Blic, u tekstu pod naslovom “Đoković protiv 15.001 rivala”, aludirajuću na podršku Australijancu.

Devojka silovana na Subotićevoj žurci

Srpski fudbalski reprezentativac Neven Subotić našao se u problemima, jer je u njegovoj kući, tokom zabave, silovana jedna devojka. Kako prenose Novosti, dvadesetjednogodišnja devojka prijavila je da su je seksualno zlostavljala dva muškarca, pa sada policijski istražitelji proveravaju pozadinu cele priče. Ono što je svakako najvažnije jeste da defanzivac dortmundske Borusije nije među osumnjičenima, ali je ipak saslušan kao svedok.