I HILARI KLINTON O STATUSU KOSOVA

Pregovori između Beograda i Prištine, uz posredovanje pregovaračke trojke međunarodne zajednice, završeni su u sredu. Vidljivog pomaka nije bilo. Srpska strana je iznela svoje predloge kojom se Kosovu i Metohiji daje izuzetno visok stepen samostalnosti, čak i uz neka obeležja države ali bez stolice u Ujedinjenim nacijama, dok je delegacija kosovskih Albanaca ostala pri svome stavu - nezavisnost i ništa drugo. Posrednička trojka (Išinger, Vizner, Bocan Harčenko) će pre podnošenja svog izveštaja generalnom sekretaru UN 10. decembra još jednom posetiti Beograd i Prištinu. Predviđanja o tome šta će se dogoditi posle 10. decembra su različita u zavisnosti od toga koju stranu "zastupaju" oni koji ta predviđanja iznose.

 

Šta su protekla dva dana o pregovorima u Badenu kraj Beča i o mogućem rešenju statusa KiM objavljivali strani mediji?

 

Jedinstven stav nemačkih medija

Nemačke novine su jedinstvene u stavu da će Priština jednostrano proglasiti nezavisnost i upozoravaju da bi to moglo da ima ozbiljne posledice za region i spoljnu politiku Evropske unije.

 

Berliner Zeitung, levo orijentisani list, piše da će Kosovo jednostrano proglasiti nezavisnost, najverovatnije na proleće. Političari na Zapadu će moći da kažu da su želeli drugačiji razvoj događaja i da su učinili sve što je bilo u njihovoj moći - ali da je stvarnost drugačija. A tada će biti trenutak da se stvarnost i prizna: nezavisna država Kosovo. "Za Evropsku uniju to će biti ozbiljan test. Ne tako davno zemlje u kojima žive nacionalne manjine su oklevale da 'nagrade' separatizam Albanaca. Sada se čini, da u potpunom odsustvu bilo kakve nade za usvajanje neke druge opcije, samo Kipar ne želi da prizna činjenično stanje."

 

List levog centra Suddeutsche Zeitung ističe da Volfgang Išinger (član pregovaračke trojke koga je imenovala EU, p.a.) nije uspeo zbog "ušančenosti" kosovskih Albanaca koji su želeli i tražili samo jedno: nezavisnost... Nijedan predlog srpske strane, piše ovaj list, tokom pregovora dugih 120 dana nije imao ni najmanje šanse da bude prihvaćen. "Zašto bi Albanci pristali na autonomiju kada im je Džordž Buš već obećao sopstvenu državu?"

 

Suddeutsche Zeitung piše i o mogućem dolasku misije EU na KiM. Ta misija bi morala da bude zasnovana na čvrstim pravnim osnovama, dok bi nezavisnost - koja je neizbežna - morala da bude priznata jednoglasno u Evropskoj uniji. "I za jedno i za drugo je potrebno vreme - koje kosovski Albanci u svom delirijumu oko nezavisnosti neće čekati. Evropa sada mora da pokuša da izvrši umeren uticaj na kosovke političare. Jer, ako nezavisnost bude proglašena pre proleća, to će imati ozbiljne posledice po unutrašnju politiku Srbije. Srbi bi početkom sledeće godine trebalo da izaberu novog predsednika. Nema sumnje da bi proevropski orijentisan sadašnji predsednik Boris Tadić izgubio izbore od radikalskog kandidata ukoliko do tada bude proglašena nezavisnost Kosova. To bi moglo da bude fatalno - i za Srbiju i za Balkan".

 

Frankfurter Allgemeine Zeitung, koji naginje desnom centru, piše da će za nekoliko dana sat početi da otkucava i da će biti pokrenuta serija događaja koji bi mogli da imaju fatalan ishod. "Kosovski Albanci će proglasiti nezavisnost, Srbija i Rusija će na to reagovati žestokim izjavama o kršenju međunarodnog prava (s tim što će Moskva igrati dvostruku igru) i doći će do 'komešanja' u Bosni. Jedino što je izvesno jeste da će međunarodna zajednica na Kosovu biti prisutna još dugo - i to ne samo civilno, već i vojno."

 

Konzervativni dnevnik Die Welt navodi da su kosovski Albanci proveli osam godina u prelaznom periodu tokom kojeg je sve stagniralo, ekonomija se nije razvijala a političke prilike bile paralizovane. Niko ne sme da ostavi dva miliona ljudi "na uzici" samo zato što velike sile ne mogu da se dogovore. "Balkan će još jednom postati 'ogledni kunić' za spoljnu politiku EU. Ogroman neuspeh je ta politika doživela devedesetih godina prošlog veka kada se Jugoslavija u krvavim ratovima raspala. Sada Evropljani moraju da dokažu da su izvukli pouku iz prethodnih grešaka i da mogu da deluju kao mirotvorci koji će sprečiti nove sukobe na Balkanu."

 

Ključ stabilnosti u rukama SAD

Washington Post prenosi jučerašnju izjavu premijera Vojislava Koštunice koji je rekao da SAD same mogu da odluče hoće li na Balkanu vladati stabilnost ili bezakonje. Vašington može ili da nastavi da podržava nezavisnost Kosova ili da se pridržava rezolucije UN koja potvrđuje suverenitet Srbije. "Stabilnost i mir celog regiona sada zavisi od odluke SAD - hoće li poštovati Rezoluciju 1244 ili će se odlučiti za njeno teško kršenje i Povelje UN", rekao je premijer Koštunica.

 

SAD nisu usamljene u stavu da je nazavisnost jedina prihvatljiva i održiva opcija za Kosovo, piše WP. Velika većina u Evropskoj uniji - koja sada ima 27 država članica - takođe podržava takav ishod, pošto je skoro izvesno da nikakav kompromis neće biti postignut.

 

U iznenadnu posetu KiM juče je došao i generalni sekreta NATO Jap de Hop Shefer. On je izjavio da će snage severnoatlantske alijanse i dalje održavati mir na Kosovu posle 10. decembra iako "to ne izgleda dobro". "Treba svima da bude jasno da posvećenost NATO-a uspostavljanju mirnog i demokratskog Kosova neće prestati 10. decembra. Bićemo tu i 11. i 12. i dokle god bude potrebno da bi se očuvao kritičan stabilizacioni uticaj na region. KFOR neće tolerisati nasilje... u osetljivom periodu pred nama", rekao je on.

 

Francuska - naš "vekovni saveznik"

Francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio je juče da će Francuska podržati nezavisnost Kosova u nadi da će do toga doći "u pravom trenutku". Sarkozi je istakao da 10. decembar nije "zakucan" datum i da se nada da kosovski lideri neće odluku o proglašenju nezavisnosti doneti prenagljeno i preuranjeno, prenosi International Herald Tribune.

 

Tokom francusko-italijanskog samita održanog u Nici, Sarkozi je rekao i sledeće: "Nadamo se da će to (proglašenje nezavisnosti, p.a.) doći u pravom trenutku. Ako treba da im damo nekoliko sedmica da smire situaciju i postignu rezultat koji žele, Francuska neće imati ništa protiv".

 

Italijanski premijer Romano Prodi podržava poziciju Francuske i takođe kaže da je potrebno izvesno vreme za pripremu nezavisnosti Kosova.

 

IHT donosi i izjave visokih zvaničnika UN na Kosovu koji su upozorili na sve veće tenzije ljudi frustriranih zbog neuspeha poslednje runde pregovora o budućem statusu pokrajine. Joakim Riker, nemački diplomata koji predvodi administraciju UN na Kosovu, rekao je da je bezbednosna situacija i dalje stabilna ali da nema mesta za opuštanje i zadovoljstvo. "Kosovo ne sme da 'propadne u rupu' kada osvane 11. decembar i u danima posle toga. Reakcije na terenu umnogome zavise od jasnih i jednistvenih političkih poruka koje će uputiti međunarodna zajednica preko lokalnih učesnika", izjavio je Riker.

 

Ruski veto

Ruska Nezavisimaja gazeta takođe izveštava o razgovorima u Badenu i mogućim daljim potezima Rusije. Stručnjaci smatraju, piše ovaj list, da Savet bezbednosti UN neće moći da odluči o sudbini Kosova a da Rusija, koju podržava Kina, insistira na nastavku pregovora. Iz Moskve je ponovo stigao jasan znak da je Rusija spremna da iskoristi svoje pravo veta ukoliko u Savetu bezbednosti bude pokrenuto pitanje nezavisnosti KiM i da neće priznati nezavisnu državu Kosovo, ako Priština bude radila na svoju ruku. Ni scenario po kojem će mnoge države priznati nezavisno Kosovo ne plaši mnogo visoke ruske političare. Jedan visoko pozicioniran ruski diplomata je za Nezavisimaju gazetu izjavio: "Čak i ako nekoliko desetina zemalja prizna Kosovo, to će biti nelegitiman čin. Rusija jednostrano proglašenu nezavisnost neće priznati. Zapad zna da bi se u slučaju priznavanja nezavisnog Kosova našao na klizavom terenu i zato je do sada pristajao na nastavku pregovora".

 

Balkanski bluz

Britanski Guardian prenosi delove govora Dejvida Kamerona koji je u četvrtak održao u Vašingtonu. Lider britanske konzervativne stranke je rekao da bi do Božića na Balkanu mogla da izbije ozbiljna kriza. On je skrenuo pažnju i na sve primetniju rusku opstruktivnu politiku i "težak period koji se nalazi pred regionom". U iznetom scenariju navodi se da posle poslednje runde pregovora posrednička trojka nema ništa da predloži UN. Uslediće proglašenje nezavisnosti Kosova - ne odmah posle 10. decembra i najverovatnije tokom sledeće godine - što će rezultirati ozbiljnim posledicama. Srpske paravojne snage bi tada mogle da pređu administrativnu granicu, a srpske vlasti bi mogle da prekinu snabdevanje Kosova namirnicama i električnom energijom. Srbija bi mogla i da ispuni pretnju o prekidu diplomatskih odnosa sa svim državama koje bi priznale jednostrano proglašenu nezavisnost. To bi moglo da ohrabri Srbe u Bosni da se odupru autoritetu Vlade u Sarajevu pa čak i da se odluče za izdvajanje iz Federacije. Konačno, kao rezultat svih tih događaja i poteza, Srbija  bi mogla toliko da se udalji od EU i SAD da bi mogla da postane udaljena ruska "granična postaja", očajna usamljena enklava u regionu koji više nije na ivici već u sredini proširene EU, piše Guardian u tekstu "Balkanski bluz".

 

Ekonomska i saobraćajna blokada

Wall Street Journal piše da su razgovori o budućem statusu Kosova i Metohije u ćorskokaku, a da su srpski zvaničnici upozorili da bi Beograd mogao da uvede ekonomsku i saobraćajnu blokadu ukoliko Priština bude proglasila nezavisnost. S druge strane, Skender Hiseni, portparol Vlade u Prištini, izjavio je da Srbija "nastavlja da nudi recept za zamrzavanje sukoba i polovično rešenje koje nas nigde ne vodi. Uveren sam da se ništa spektakularno neće dogoditi... Beograd odbija da se prema Kosovu odnosi kao de facto nezavisnoj državi", rekao je Hiseni.

 

O mogućoj ekonomskoj blokadi piše i hrvatski nedeljnik Nacional. Ukoliko Kosovo jednostrano proglasi nezavisnost, Srbija će uvesti ekonomsku blokadu, prekinuti snabdevanje strujom, zabraniće kosovskim Albancima da pređu granicu ili prevezu robu preko nje. Istovremeno, piše Nacional, Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova Srbije, poručuje: " Najvažnije je postići mir, stabilnost i prosperitet. Posao nam je da postignemo mir i stabilnost na Balkanu". Kosovski Albanci pak, ponavljaju svoju staru priču da oni nisu pretnja miru i smatraju da više nema smisla nastavljati pregovore.

 

Opasan presedan

Časopis Economist u tekstu "Ako Kosovo postane slobodno" piše o neuspehu poslednje runde pregovora između Beograda i Prištine i o mogućem vrlo brzom jednostranom aktu kojim bi kosovski Albanci proglasili nezavisnost. Međutim, tekst je pre svega posvećen pitanju opasnog presedana do koga bi došlo ukoliko nezavisnost priznaju druge države i efektu na stanje u Gruziji i Rusiji. Economist podseća i na izjavu Vladimira Putina koji je rekao: "Ako neko veruje da Kosovo može da dobije punu nezavisnost, zašto bi takvu mogućnost uskratili Abhaziji i Južnoj Osetiji". No, Zapad i ne pomišlja da bilo kojim potezom ugrozi teritorijalni integritet Gruzije, pa je malo verovatno da bi bilo koja zemlja - sa izuzetkom Rusije - podržala nezavisnost Abhazije (i Južne Osetije) koja ni do sada nije bila u središtu pažnje međunarodne zajednice.

 

Izjava Hilari Rodam Klinton

Pre dva dana svoju zvaničnu izjavu dala je i senator Hilari Rodam Klinton, jedan od učesnika trke za sledećeg predsednika SAD. U stilu pravog političara-demagoga, ali koji se otvoreno svrstava u jedan tabor, ona je, pored ostalog, rekla: "Imajući u vidu sadašnju poziciju ruske vlade, malo je verovatno da će biti postignut bilo kakav sporazum. U tom slučaju verujem da dalje odlaganje nikako nije prihvatljivo. Ovaj proces, koji je započeo pre mnogo vremena zahvaljujući zanemarivanju od strane Bušove administracije u njegovom prvom mandatu, došao je do svog kraja... Ako Vlada u Prištini proglasi nezavisnost, podržala bih trenutno priznavanje od strane SAD i pozvala EU da učini isto. Takođe, čestitam narodu Kosova na nedavno završenim korektnim, mirnim izborima.

Podržavajući nezavisnost Kosova, želim da istaknem i veliku važnost pune zaštite prava svih manjina na Kosovu posebno Srba. To je apsolutno neophodan uslov da bi Kosovo krenulo dalje", piše u saopštenju Hilari Klinton.

 

Autoru ovog pregleda, naravno, nije poznato da li je otmičar koji je juče upao u izborni štab Hilari Klinton u Ročesteru i zahtevao da razgovara sa njom, to uradio i zbog ovog saopštenja ili zaista samo ima velike porodične i lične probleme, kako je utvrdila dosadašnja istraga.