HAOS NA "MARAKANI"
(pregled najvažnijih tema na naslovnim stranama srpske štampe)
Prijatno, lepo jesenje popodne juče je na stadionu FK Crvena Zvezda pretvoreno u krvavi pir. U poluvremenu utakmice Crvena Zvezda - Hajduk (Kula) navijači domaćeg tima prepoznali su jednog pripadnika Žandarmerije koji je u civilu, ali na zadatku, bio na severnoj tribini. Izbio je sukob u koji su se vrlo brzo umešali žandarmi, pod punom opremom. Ispaljeno je i nekoliko hitaca u vazduh. Pripadnik Žandarmerije je s teškim telesnim povredama prebačen na VMA, policijske snage su uspele da zavedu red i mir na stadionu, a utakmica je - ako je nekome posle događanja u poluvremenu uopšte bilo do fudbala - na kraju završena podelom bodova. To je događaj koji je zaslužio da se nađe na naslovnim stranama većine današnjih novina.
(foto: Politika)
"Politika" piše da je došlo do opšte tuče navijača i policije na "Marakani". U početku se činilo da je u pitanju izolovani incident, ali je kasnije došlo do opšte tuče i žestokog sukoba Zvezdinih navijača (pitanje je da li su to uopšte navijači i da li na stadion dolaze da bi gledali utakmicu, p.a.) sa policijom. Usamljeni pripadnik Žandarmerije, za koga se sumnjalo da koristi kameru za snimanje, je pretučen a u samoodbrani je iz pištolja ispalio nekoliko hitaca u vazduh. Sukob je nastavljen i van stadiona.
(foto: Blic)
"Huligani bakljama napali policajca" naslov je u "Blicu". Izveštač sa ove utakmice ističe da srpski fudbal nezaustavljivo ide nizbrdicom, a ko je juče bio na "Marakani" mogao je da gleda tuču navijača, obračun sa policijom, pucnje u vazduh, povređene... "Kao na Divljem zapadu", zakljujuče u uvodu novinar "Blica".
(foto: Pres)
"Danas" piše da je opšti metež na severnoj tribini nastao čim je sudija označio kraj prvog poluvremena. "Letele su stolice i baklje i u prvi mah nije se moglo razaznati da li se pristalice crveno-belih tuku međusobno ili sa policijom." Interesantna je izjava portparola FK Crvena zvezda Milana Boškovića koji, iako se utakmica igrala na popularnoj "Marakani" a ne na nekom stadionu na Islandu i iako je Crvena zvezda bila zadužena za orgnizaciju, kaže: "Nemamo još uvek zvaničnih informacija o dešavanju na poluvremenu utakmice, čekamo zvanično saopštenje policije. Koliko znam jedno lice je povređeno i bez svake sumnje ovo je bacilo veliku senku na ovu utakmicu".
(foto: Pres)
"Pucnji na Marakani - potpuni haos na poluvremenu utakmice u Beogradu", naslov je teksta u kojem "Večernje novosti" izveštavaju o ovom događaju. Kako piše ovaj list, potpuni haos je nastao kada su navijači na severnoj tribini primetili Nebojšu Trajkovića, koji je u civilu snimao njihovo ponašanje. Posle kraće svađe, nekoliko "delija" je nasrnulo na njega. Tada je Trajković izvadio pištolj i ispalio hitac u vazduh. Iznervirani (!?) njegovim postupkom, trojica najagresivnijih navijača dotrčali su do Trajkovića i počeli da ga udaraju upaljenim bakljama! Ubrzo je na tribinu ušla žandarmerija i iznela povređenog kolegu. Prema saznanjima, stanje povređenog Trajkovića je stabilno, a napadači su uhapšeni.
(foto: Blic)
"Alo!" navodi da su "Huligani pretukli i zapalili policajca". List piše da je Nebojša Strajković (Trajković, prema pisanju svih ostalih novina, p.a.) najgore prošao prilikom divljačkog naleta ratobornih navijača Zvezde. "Samo čudom je jučerašnji žestok okršaj 'delija' i policije... završen bez žrtava. Prema nezvaničnim informacijama, policajac je u strahu od gomile izvadio službeni pištolj i pucao u vazduh! Tek to je razbesnelo navijačku hordu, koja je bakljama počela da prži policajca po licu i telu. Strajkovića su oborili među stolice i počeli da mu cepaju odeću, bezobzirno deleći udarce rukama i nogama, čak i tvrdim predmetima... Reporterima lista 'Alo!' ispričano je kako je policija posle ovog nemilog događaja nasumice pendrecima tukla one koji su se našli van stadiona, pa su batine dobila i maloletna lica."
Zanimljivo je, a verujemo i intrigantno, da o događajima na "Marakani" u svojim prvim izdanjima ni jedne jedine reči - na prvoj ali čak ni na sportskim stranama - nisu napisali listovi "Glas javnosti", "Kurir", "Pravda" i "Sutra". Utakmica je završena negde oko 18 sati, pa je svakako bilo dovoljno vremena da se izveštaj nađe u pomenutim novinama, a zbog ozbiljnosti i činjenice da se problemi na stadionima vremenom samo usložnjavaju umesto da ih neko rešava, to je svakako zaslužio.
Šta posle 10. decembra?
O budućem statusu Kosova i Metohije intenzivno će se razgovarati, pregovarati i odlučivati narednih dana.
Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova, dao je intervju "Politici", koji je najavljen naslovom "Status Kosmeta se rešava i posle 10. decembra". Šef srpske diplomatije kaže: "Nećemo se libiti da primenimo bilo koju političku, diplomatsku ili ekonomsku meru. Zaštitićemo svoje nacionalne interese na Kosovu i Metohiji i nacionalne interese uopšte, a jedan od važnih interesa je da zemlju ne uvedemo u izolaciju".
Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je juče da očekuje da će posrednička "trojka" državnom timu Srbije danas predstaviti "samo okvir" izveštaja za generalnog sekretara UN i da će o njegovoj sadržini još moći da se razgovara. U tekstu "SAD prepuštaju problem EU" dnevnik "Politika" prenosi ocenu ministra Samardžića da Amerika forsira određenu brzinu da bi se oslobodila Kosova kao teme i okrenula daljim konfliktima koje izaziva širom sveta.
"Odgovorite Americi" naslov je kojim "Večernje novosti" prenose poziv ministra Samardžića upućen evropskim zemljama. On smatra da će SAD nastaviti sa žestokim pritiskom na Evropsku uniju i ocenjuje da bi EU konačno morala da pokaže svoj istorijski, dostojanstven stav povodom otvorenih pitanja, pogotovo onih koji se događaju na njenom tlu. "Svakodnevno čitamo kako 'pada' jedna po jedna zemlja EU pod pritiskom SAD, ali će razgovor u Savetu bezbednosti biti prilika da zemlje Evropske unije koje uvek zastupaju zajednički stav, preko svoje dve stalne predstavnice, pokažu ipak jedno demokratsko i pravno lice Evrope", kaže Samardžić.
"Danas" najavljuje današnju posetu posredničke "trojke" Beogradu i Prištini, tokom koje će obe strane biti upoznate s osnovnim delovima izveštaja o Kosovu. U tekstu "Rasprava u SB 19. decembra" navodi se da će, pošto sa izveštajem budu upoznati pregovarački timovi Srbije i kosovskih Albanaca, on 9. decembra biti u Beču predstavljen svim članicama Kontakt grupe za Kosovo. Kontakt grupa će dan kasnije podneti izveštaj generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu, a 19. decembra bi u Savetu bezbednosti trebalo da bude održana rasprava o Kosovu.
Za "Glas javnosti" je govorio Tomas Flajner, pravni savetnik srpskog pregovaračkog tima za Kosmet. On u tekstu pod naslovom "Nastavak pregovora, pa uskoro rešenje" kaže da jedino ubedljivo u ovom slučaju jeste da su UN obavezne da priznaju teritorijalni integritet i suverenitet Srbije što se tiče Kosova, i to je jedina jasna rečenica koja može biti uzeta iz Rezolucije 1244. "Svako jednostrano proglašenje ili priznavanje nezavisnosti je nelegalno", ističe Flajner.
Išinger (foto: Blic)
Volfgang Išinger, član posredničke "trojke" ispred EU, decidirano za "Blic" kaže "Nema dodatnih opcija za kompromis o statusu Kosova". Prema njegovim rečima, moguć je scenario po kojem bi Kosovo tražilo nezavisnost bez saglasnosti Beograda. "Moj utisak je da će ovaj korak biti koordiniran koliko je to moguće sa EU, SAD i drugim zemljama", kaže Išinger.
"Pravda" pod naslovom "Koštunica ne uvodi vanredno stanje" piše o otvorenom pismu koje je predsedniku Tadiću uputio književnik Svetislav Basara u kojem šefu države skreće pažnju na "histeriju koja će sigurno nastati nakon proglašenja nezavisnosti Kosova". "Stvara se unapred atmosfera vanrednog stanja, s tim da se po političkoj čaršiji uveliko šuška da DSS zaista planira da i zvanično posegne za tom merom u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova". Basarine pretpostavke jednoglasno odbacuju Rada Trajković, potpredsednik Srpskog nacionalnog veća i poslanici u Skupštini Srbije Nebojša Stefanović (SRS), Marko Jakšić (DSS) i Srđan Milivojević (DS).
Odlazi Karla
Danas u oproštajnu posetu Beogradu dolazi glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte. Njoj mandat prestaje 10. decembra do kada ima obavezu da podnese izveštaj o svom radu generalnom sekretaru UN.
"Iznećemo nova saznanja o beguncima" kaže tim povodom za list "Danas" Rasim Ljajić, koordinator Saveta za saradnju s Haškim tribunalom. Ljajić ističe da su ta saznanja još uvek u fazi provere, ali da bez obzira na činjenicu da glavni haški optuženici Ratko Mladić i Radovan Karadžić nisu uhapšeni on ocenjuje da je napravljen veliki pomak u saradnji Tribunala i srpskih vlasti te da odlazeća haška tužiteljka može biti zadovoljna.
"Kurir" prenosi reči Rasima Ljajića "Karla del Ponte mi neće nedostajati". Pred možda poslednji direktan susret s Del Ponteovom, Ljajić je izjavio: "U mom odnosu sa glavnom tužiteljkom smenjivale su se različite faze. Neki susreti su bili prilično lagodni, a tokom nekih je znala da bude veoma neprijatna, pa i da udara šakom o sto".
O odlasku Karle del Ponte sa mesta glavnog tužioca u Hagu piše i list "Sutra" pod naslovom "Zaokret Haga prema Srbiji". Prema saznanjima ovog dnevnika, Del Pontin naslednik, belgijski pravnik Serž Bramerc, njena je sušta suprotnost i nije sklon agresivnom i ucenjivačkom ponašanju. "Sigurni smo da se Bramerc neće ponašati poput Karle del Ponte i da ćemo s njim mnogo lakše razgovarati i sarađivati. Ubeđeni smo da će on realnije sagledavati situaciju u kojoj se nalazimo i da će Beograd uspeti da ga ubedi da Mladić nije u Srbiji, kao i da Karadžić nije naš posao", rekao je za "Sutra" izvor iz vrha vlasti.
Ratko Mladić (foto: Blic)
"Blic" ističe da "Vlasti znaju gde se Mladić krio prošle godine". Kako navodi ovaj list, Karla del Ponte će danas od srpskih vlasti dobiti adrese na kojima je tokom 2006. godine boravio Ratko Mladić. U tom paketu spakovana su i objašnjenja da tragače do Mladića deli još samo nekoliko koraka, toliko krupnih da je gotovo nemoguće da do zadatog roka haški optuženik bude uhapšen i izručen, saznaje ekskluzivno "Blic".
Izbori - u Rusiji završeni, nas tek čekaju
Pod naslovom "Putin očekuje pobedu" o jučerašnjim parlamentarnim izborima u Rusiji piše "Politika". Prema procenama Centralne izborne komisije izlaznost birača premašiće 60 odsto. Za 450 poslaničkih mesta borilo se 11 partija odnosno oko 4500 kandidata, uz cenzus od 7 odsto. Izbori su trajali gotovo 24 sata jer je Rusija podeljena na 11 vremenskih zona. Na osnovu istraživanja javnog mnjenja, gotovo je izvesna pobeda Jedinstvene Rusije, na čijem se čelu liste nalazi predsednik Vladimir Putin. Cilje ove stranke je da osvoji dvotrećinsku većinu u donjem domu ruskog parlamenta, Državnoj dumi.
(foto: Politika)
"Danas" piše da je malo dilema povodom ishoda parlamentarnih izbora u Rusiji - "Prosta ili ogromna većina za Putinovu Jedinstvenu Rusiju". Naime, to je jedino pitanje koje se postavlja oko jučerašnjih izbora. Izlazak na birališta, podseća "Danas", usledio je posle višemesečne antizapadne retorike Kremlja koja je iz dana u dan bivala sve oštrija, te napora da se opozicija uguši, bilo putem zakona ili pendrekom.
U Srbiji se još uvek samo nagađa da li će i kada biti održani predsednički izbori. To nimalo ne smeta (mogućim) predsedničkim kandidatima koji su već na neki način započeli svoje kampanje. Tako "Danas" piše da je Glavni odbor LDP jednoglasno odlučio da kandidat te stranke bude njen predsednik Čedomir Jovanović. Vesna Pešić, predsednik Političkog saveta LDP, je obrazlažući predlog za kandidaturu Jovanovića ocenila da je on "zaslužio poverenje i podršku, jer je najhrabriji borac za drugačiju Srbiju. Čedomir Jovanović će na najbolji način iskazati da se Srbiji više ne može nametati san o Kosovu koji se sanja već 600 godina".
U razgovoru za "Sutra" portparol DS Jelena Marković je izjavila da su Vojislav Koštunica i Boris Tadić, bez obzira na različite programske orijentacije svojih partija, postigli dogovor i da će izbori biti održani u zakonskom roku. Markovićeva je rekla i da će, pošto je dogovor postignut, logično da se izbori održe u januaru naredne godine. Ona ističe da Tomislav Nikolić nije kandidat čiju snagu treba potcenjivati, ali da on ne može da ugrozi pobedu Borisa Tadića, kao i da nije sigurna koliko je najava kandidature Velimira Ilića ozbiljna a koliko je to zapravo pozicioniranje u biračkom telu i u koaliciji.
Ponovo o otmici Miškovića
"Glas javnosti" i "Kurir" danas pišu o novim detaljima oko otmice Miroslava Miškovića. "Otela ga vlast" i "Otmica u režiji vlasti?" naslovi su u ovim novinama. Kako piše "Glas javnosti" na primopredaju novca kod hotela "Hajat" Čedomir Jovanović je došao sa dva BMW-a. Jedno od ta dva vozila vidi se na TV snimku od 12. marta 2003. godine kada premijera Zorana Đinđića posle atentata odvoze u Urgentni centar. Iz toga vozila je neko zaustavljao saobraćaj mašući znakom "Stop". S druge strane "Kurir" navodi da je dan posle otmice vlasnika "Delta holdinga" audi kojim je kidnapovan prebačen u Rumuniju u pratnji policije, a za izvlačenje je bio zadužen Dejan Milenković Bagzi. Vlada DOS je odbila ponudu da preuzme vozilo i rasvetli slučaj otmice.
"Kurir" se bavi i likom i delom bivšeg ministra odbrane Prvoslava Davinića i sadašnjeg ministra za Kosovo i Metohiju Slobodana Samardžića. U tekstu "Opasni muljatori" kaže se da je vojno odeljenje Okružnog tužilaštva podiglo optužnicu protiv aktera afere "Pancir" Davinića, generala Milana Kokanovića i pukovnika Jovice Vučkovića. Oni su optuženi za zloupotrebu položaja prilikom sklapanja ugovora o opremanju Vojske SCG vrednog 176 miliona evra.
A pod naslovom "Drug ministar" za Slobodana Samadržića se kaže da je sedamdesetih godina prošlog veka u Marksističkom centru bio sekretar sekcije za međunacionalne odnose, i da je na to mesto postavljen umesto Dušana Janjića, današnjeg direktora Foruma za etničke odnose. "Kurir" navodi da su u Marksističkom centru u to vreme, pored Samardžića i Janjića, bili i Ivan Vejvoda, nekadašnji savetnik Zorana Đinđića, Vladimir Goati, koji danas važi za jednog od najboljih stručnjaka za izborni sistem, Jovica Trkulja, profesor Pravnog fakulteta, Milan Milutinović, bivši predsednik Srbije, Vesna Jugović, predsednica kompanije "Mis Ju", Jovan Ćirilov, Marina Blagojević...
Estrada i oko nje
"Blic" nastavlja svoju veliku tradicionalnu akciju o najmoćnijima u Srbiji. Danas su na red došli najmoćniji, i to njih 50, na estradi. Na prvom mestu je Željko Mitrović, vlasnik najveće medijske korporacije u regionu. Za petama su mu "grandovci" Lepa Brena i Saša Popović. Zdravko Čolić i Goran Bregović zauzeli su peto odnosno sedmo mesto, a na listi su i Vlado Georgijev (10), Ceca Ražnatović (14), Rambo Amadeus (22), Boban Marković (29), Zoran Anđelković Baki (36), Ljubiša Stojanović Luis (43)...
O Ceci Ražnatović je za "Pravdu" u ekskluzivnom intervjuu Aleksandra Ivanović, supruga Milorada Ulemeka, rekla "Ceca nije Legijina prijateljica". Ona dodaje da su "Miloradovi prijatelji i danas uz njega, dolaze na suđenja. Oni koji po medijima pričaju da su mu prijatelji, koriste Miloradovo ime za samopromociju". Svetlana Ceca Ražnatović na ove tvrdnje odgovara rečima: "Legija je moj kum, volim ga i poštujem, uvek je bio korektan prema meni".
A Jelena Karleuša, koje - gle čuda - nema na "Blicovoj" listi 50 najmoćnijih na estradi, za "Alo!" otkriva "Volim da se oblačim kao francuska sobarica". Ona kaže da Duška Tošića, s kojim je Karleuša u vezi, najviše uzbuđuje kada se pred njim šetka obučena kao francuska sobarica - "non stop u halterima i visokim štiklama, ali jednostavno nožni prsti moraju da se vide. To je njegov fetiš".
(foto: Pres)
"Press" objavljuje ispovest Branislava Lečića (i to je jedino što se pored dve reklame nalazi na naslovnoj strani ovog lista, p.a.) pod naslovom "Ja, Đinđić, Arkan, Legija i Čeda!". Lečić kaže da je još 1997. godine odbio Đinđiđevu ponudu da bude potpredsednik DS, a da je Arkana, koji je Lečića zvao da glumi njega na filmu, upoznao u poslastičarnici. "Kad sam upoznao Legiju, on je bio šarmantan i nasmejan... Pitao sam Čedu od čega živi i nisam dobio jasan odgovor", tvrdi između ostalog glumac i bivši ministar kulture Lečić.
